Данас

petak, 2. jun 2000.

ta se zna o zločinima komunizma?

Šta treba znati? Zašto se čekalo do

kraja stoleća da bi se taj predmet izborio da bude predmet nauke? Sigurno je da proučavanja staljinističkog ı uopšte komunističkog terora, u poređenju sa izučavanjem nacističkih zločina, reba da nadoknade ogromno Zakašnjenje, iako se u poslednje vreme na Istoku proučavanja množe.

Kontrast pada u oči. Pobednici iz 1945. legitimno su stavili zločin - posebno genocid nad Jevrejima - u centar optužbi nacizma. Brojni istraživači celog sveta rade već decenijama na tom pitanju. Hiljade knjiga se bave tim zločinima, desetina filmova, neki vrlo poznati, snimljeni su. Ničega od toga nema O zločinina komunista. Dok su imena Himlera ili Ajhmana poznata u celom svetu, kao simboli za savremeno varvarstvo, imena Đeržinskog, Jagode ili Ježova su nepoznata za većinu. A Lenjin, Mao, Ho Si Min, ı čak Staljin još uvek izazivaju začuđujuće poštovanje. Loto, vlasništvo francuske države, nepromišljeno Je upotrebilo Staljina ı Maoa u svojoj reklami! Kako bi bila dočekana pomisao da se Hiiler ili Gebels iskoriste u te svrhe?

Posebna pažnja posvećena hitlerovskim zločinima Je potpuno opravdana. Ona odgovara želji preživelih da svedoče, da shvate, a moralnim 1 političkim autornitetima da iskažu svoju odanost demokratiji. Ali zašto taj slab eho u javnosti o komunističkim zločinima? Zašto ta neprijatna tišina političara? | naročito, Zašto ta tišina „akademske“ javnosti o užasu počinjenom od komunizma koji se odnosi, već osamdeset godina, na trećinu ljudskog rada, na četiri kontinenta? Zašto ta nespo-

Zelja dželata da ukloni tramove

sobnost da se postavi u središte analiza komunizma tako značajan faktor kao što je zločin, zločin nad masama, sistematski zločin, zločin protiv čovečnosti? Da li mi to ne možemo da shvatimo? Ne radi li se pre svega o namernom odbijanju da znamo, strahu da razumemo?

Razlozi za to prikrivanje zločina su mnogobrojni i složeni. Pre svega stalna Želja dželata da uklone tragove svojih zločina, a da pravdaju one koje ne mogu da prikriju. „Tajni izveštaj“ Hruščova iz 1956, koji Je predstavljao prvo priznanje komumitičkih zločina od strane samih komunističkih rukovodilaca, priznanje je jednog od dželata koji ujedno pokušava da maskitra i prikrije svoje lične zločine. Kao šef ukrajinske Komunističke partije u vreme najžešćeg terora, Hruščov zločine pripisuje Staljinu, zaklanjajući se iza njegovih naređenja. Pri tome on prikriva najveĆći broj zločina, jer govori samo o Žrtvama među komunistima, iako je broj stradalih među njima neuporedivo manji nego među ostalim stanovnicima. On ublažava zlodela - kvalifikujudi ih kao „zloupotrebe počinjene u vreme Staljina“. Najzad sovjetski sistem je imao sve vreme kontinuitet, iste principe, strukture ı najzad iste ljude.

Kasnije će Hruščov svedočiti, u svoJim Memoarima, o teškoćama 1 protivljenjima sa kojim se borio tokom pripremanja „lajnog izveštaja“, posebno od ljudi koji su uživali poverenje kod Staljina: „Kaganović je bio jedan od tih blagoslovenih, koji bi zaklao svog rođenog oca da mu je Staljin zatražio rekavši mu da je to u interesu Stvari - razume se - Staljinove stvari... On se raspravljao sa mnom u egoističnom stra-

|Š;

e Broj žrtava blizu sto miliona (Kina 65 miliona, SSSR – 20 miliona, Sevema Koreja i Kambodža – po 2 miliona, Avganistan – 1,5 milion, Istočna Evropa – milion)

e Knjiga koja je prodata u više od 800.000 primeraka (250.000 u ftaliji, 200.000 u Francuskoj, 150.000 u Nemačkoj), koja je izazvala žestoke sporove – bilo jei pretnji sudom, pa umalo i tuče na javnom mestu – ne otvara samo problem komunističkog totalitarizma već i svakog totalitarizma.

e Stefan Kurtoa, direktor u Francuskom nacionalnom centru za naučma istraživanja i jedan od autora knjige, ekskluzivno za Danas:

„Jugoslovenska kriza Je komunistička

Kriza. Raspad započinje raspadom

Saveza komunista Jugoslavije. Neki

Jjudi to ne razumeju. A ne može se

živeti u kući sa lešom u ormanu. Leš

smrdl. U neko doba treba otvoriti orman 1 izvaditi ga. Mrtvac se mora pokopati.“

hu za sebe. Zeleo je da izbegne svaku odgovornost. Zeleo je da bude siguran da će se tragovi zločina izbrisati.“ Potpuna zatvorenost arhiva komunističkih država, totama kontrola štampe, medija i svih putovanja u inostranstvo, propaganda o „uspesima“ režima, ceo taj aparat za prikrivanje informacija je imao Za cilj, na prvom mestu, da se onemogući da ugledaju svetlost dana počinjeni zločini.

Nastavlja se

____STEFAN KURTOA, JEDAN OD AUTORA

„CRNE KNJIGE KOMUNIZMA” (5) —

je deg naše kultung

_ Problem u Francuskoj Je što su svi bili komunisti. Žak Sirak, predsednik Republike sa desnice, takođe je bio komunista. a li Ste Sigurni?

Da, da, prodavao Je na ulici Imanite, potpisivao je komunističke peticije, a 1952. godine Je potpisao Stokholmski poziv.

Na tu propagandnu prodaju Imanitea, ako se ne Udrar, lv Montan je dolazio svojim Rols-Rojsom, da bi prodavao radrnicirna novine __

Mislim da je Širak tada bio stvarno komunista, kao i Jv Montan, koji je potekao iz stare italijanske komunističke porodice. Predsednik Republike ne krije i ne stidi se svog prolaska kroz komunističku fazu. Lionel Žospen, predsednik vlade Je bio trockista. On to ne priznaje, ali u trockističkom druŠtvu se [o zna, čak je bio član tvrde trokcističke grupe. Francuska revolucija je deo naše kulture. Prema tome pripadnost revolucionarnim pokretima proizlazi iz naše kulture.

U uvodu stoji da Je komunizam u celoj istoČnoj Evropi, Poljskoj, Baltičkim državama, Cehoslovačkoj, Madarskoj, Rumurujji, Bugarskoj Jugoslaviji, ostavio mulion žrtava. Da li je ta brojka tačna?

Bilo Je mnogo, mnogo više žrtava. Već sama Jugoslavija preuzima dobar deo tog jednog miliona.

eo knjige o Jugoslaviji je neznatan, autori su se služi poznatim knjigama Dedijera i bilasa i sa još pet-šest memoarskih knjiga. Namvno, arhive su Još uvek zaključane. Ne zauzima li Jugoslavija malo Tnesta, jer ona je prešla iz zone većeg političkog interesa lu budčak Evrope!

Ne, nije to O ostavljate isto pitanje koje je upućeno Karolu Bartošeku u Sarajevu. U Bosni nisu bili zadovoljni delom knjige o Jugoslaviji. Bilo je teško naći nekog u Francuskoj ko bi mogao sam da obradi celu istočnu Evropu bez Poljske, koju je obrađivao Paškovski u Varšavi. Pri izboru osobe je vođeno računa da pisac bude objeklivan prema komunizmu. Izbor je pao na Karola Bartošeka. Kada je knjiga završena došlo je do vrlo oširih diskusiJa sa Bartošekom:; ja se nisam slagao sa nekim delovima,

Cut IO U,

posebno sa brojem žrtava, koje Je on uneo u tekst. Smairao sam da je on potcenio broj žrtava. Diskutovali smo zaista vrlo ozbiljno i na kraju je svako ostao pri svojim brojkama. Sada kada je knjiga izašla, kada smo razgovarali sa stradalnicima na predstavljanju knjige, zaključili smo da Je Bartošek značajno smanjio zločinačku ulogu komuniZzma u istočnoj Evropi. Za to postoje i dva lična razloga. Prvi, Bartošek je Ceh, a u Cehoslovačkoj je zaista bilo najmanje Žrtava - to je zemlja sa demokratskom tradicijom, bez državnih udara, izuzev onog 1948. Zbog topa jeon une-

· koliko posmatrao celu istočnu Evropu kroz češke naočare.

Drugi, potpuno ličan, nam je izložio tek u Sarajevu. On je, kao univerzitetski profesor, bio vrlo aktivan tokom praškog proleća 1968, zbog toga je dopao zatvora, a potom je poslat, kao radnik, u unutrašnjost. Najzad mu je oduzeto državljan-

Stvo i proteran je u Francusku, zemlju njegove supruge. Od tada je samo u Jugoslaviji mogao da viđa svoje rođake. U njoj se sastajao sa sestrom, on nije smeo da ide u Cehoslovačku, ona Je mogla da dobije vizu samo za Jugoslaviju. Zato Je to za njega bila predivna zemlja. Naravno, lako ga je razumeti, ali mi je žao što Bartošek nije bio više istori__Čar. Ali je to vrlo teško, nema podataka, tek se poslednje četiri godine neki pojavljuju. Njegov rad je odrazi njegovog iskustva. On se, u Sarajevu, posle dva sata razgovora sa svedocima, javno izvinio rekavši da je sada svestan da je i u Jugoslaviji vladala strašna represija. Mi ćemo uraditi drugi tom „Crne knjige komunizma“ - dodatak. Mnogi istoričari su, podstaknuti našom knjigom, napisali za svoju zemlju dodatak. Na primer, Nemačka je vrlo malo, skoro nikako obradena, zato su oni odlučili da knjizi priključe dodatak za Istočnu Nemačku, koji su sačinili njeni istoričari. Takođe su pridodali ı pogovor dr Gaoka, predsednika komisije, koja upravlja svim arhivama nekadašnje Istočne Nemačke. Tako nemačko izdanje ima 80 stranica više od francuskog originala. Rumun-

· sko pak ima pedeset siranica više od orginala jer su njihovi

akademici, istoričari, opisali zločine u Rumuniji. Crčko izdanje, u pripremi, će takođe imati dodatak. Druga izdanja imaju, ponekad, svoje uvode. Poljsko, rusko i englesko izdanje imaju svako svoj poseban uvod. _ Zoran M. Cvijić ___________ Nastavlja še.

- NOVA POLITIKA ZA P

OVRATAK U SVET [48] ·

Savezne Republike Jugoslovije.

cijama i insfifucijuma?

Ksenofobijo, zatvorenosf, mif o novom svetskom porelku, inat i odbacivanje real-politike – neke su koroakieristike danošnje spoljne politike

A sutra? Kad dođe do neminovnih promeno, koko politiku voditi prema svefu, posebno susedima, silama, Evropi, medunarodnim organiza-

Ova izazovna tema okupila |e brojne naučne radnike, diplomotfe i novinare, uglavnom članove Foruma za međunarodne odnose do ponude svoje viđenje za izlazak iz izolacije ı povratok u svefsku porodicu. Tekstovi koje smo već objovili izazvoli su veliko inferesovanje u zemlji i svetu, pa zato u celini objavljujemo |oš nekoliko auforskih priloga.

Du

Analiza ciljeva Povelje Ujedinjenih nacija, koja predviđa mogućnost uvođenja sankcija u slučajevima kada Savet bezbednosti utvrdi postojanje agresije, povrede mira ili pretnje miru i bezbednosti, takođe otkriva jedna protivurečnost vezanu za neželjene efekte sankcija. Naime, kao ciljevi Ujedinjenih nacija pominju se i „održavanje međunarodnog mira i bezbednosti i u tu svrhu preduzimanje efikasnih kolektivnih mera...“ (sankcije) ali i „podsticanje međunarodne saradnje rešavanjem međunarodnih problema... i unapređivanje i podsticanje poštovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda za sve“ (ljudska prava). ZDog toga se može postaviti Dpitanje u kojoj meri primena sankcija, radi ostvarenja legitimnog i veoma Važnog cilja UN (održavanje mira i bezbednosti), može ugrožavati realizaciju O cilja UN (poštovanje ljudskih prava ı osnovnih sloboda za sve). Koncept pametnih sankcija sigurno pre može da pronađe adekvatan odgovor koji bi bio primereniji modernom tumačenju Povelje UN (kada zaštita ljudskih prava dobija sve više na značaju) nego što je to u stanju tradicionalno shvaćen koncept sankcija.

Kada se kaže da bi sankcije trebalo da budu preciznije, tada se Drvenstveno misli na tzv. finansijske sankcije koje podrazumevaju zamrzavanje onih sredstava u inostranstvu koja pripadaju vladi, vladinim agencijama ili najodgovorniJim pojedincima režima protiv koga su sankcije uvedene. Mada nesumnjivo izgledaju kao humanije i preciznije sredstvo od opšteg trgovinskog embarga, primena ovih sankcija otvara veliki broj pitanja

pena pitanja

tim, što različite države imaju različite vidove kontrole imovine stranaca koja se nalazi u njihovim bankama. Dok u SAD postoji poseban Ured za kontrolu imovine stranaca, u drugim državama nema sličnih ustanova. Zbog toga je za uspešno sprovođenje finansijskih sankcija potrebno pripremiti ı odgovarajuće pravne pretpostavke kako na nacionalnim nivoima, tako ı na međunarodnom planu. Sasvim Je sigurno da od države do države mogu postojati veoma Tazličiti nivoi političke spremnosti da se sprovede u Život određeni vid finansijskih sankcija protiv konkretne zemlje.

Kod svakog oblika finansijskih sankcija posebno je teško odrediti koliko će negativni efekti zamrzavanja imovine Zaista pogoditi konkretnog pojedinca ili kompaniju, a koliko će se „preliti“ na nedužna lica. Pošto se ovakvi vidovi sankcija obično planiraju prema zemljama u kojima je, najčešće, celokupna kontrola privrednog života u rukama lica protiv kojih se sankcije i usmeravaju, mogućnost da na kraju ceh plate široki slojevi stanovništva prilično je velika. Ukoliko se sankcije doživljavaju kao alternativa za rat, tada bi trebalo da u svojoj primeni poštuju načela međunarodnog humanitarnog prava, a to, pre svega, Znači uspostavljanje razlike između „vojnih“ i „Civilnih“ ciljeva. To bi, dakle, podrazumevalo ciljanje pravih krivaca za uvođenje sankcija. Ukoliko oni ipak nađu načina da negativne etekte sankcija sa sebe prenesu na šire slojeve stanovništva i za njihove patnje okrive sankcije, tada se postavlja pitanje svrsishodnosti ovog političkog sredstva.

Ukoliko se sankcije doživljavaju kao alternativa za rat, tada bi trebalo da u svojoj primeni poštuju načela međunarodnog humanitarnog prava, a to, pre svega, znači uspostavljanje razlike između „vojnih“ i

„civilnih“ ciljeva

na koja još uvek nema pravog odgovora. Najpre se postavlja dilema definisanja imovine i šta bi sve tu trebalo da se podvede. Još je veći problem preciznog određenja koja pravna lica i privredni subjekti se mogu smatrati bliskima-vladi. Razlike od kompanije do kompanije mogu da budu vrlo bitne, tako da se mogućnost kažnjavanja „nevinih“ nikako ne može zanemariti. Sto se tiče zamrzavanja individualnih računa, izgleda malo verovatno da će lideri režima pod sankcijama

'na svoje ime otvarati račune u ino-

stranstvu, tako da se postavlja problem otkrivanja pod čijim imenom se nalaze sredstva koja bi, po ovom osnovu, trebalo zamrznuti.

Kod finansijskih sankcija nije problematično samo utvrđivanje objekta sankcija, već i njihovo operativno sprovođenje u Život. Pošto se sporni kapital može naći u mnogim zemljama sveta, nameće se potreba međunarodne saradnje na ovom planu. Problem je, među-

Kao pametne finansijske sankcije ponekad se pominju još ı sUspenzije kredita koje daju svetske finansijske institucije i generalno ograničavanje pristipa međunarodnom tržištu kapitala. U oceni ovog oblika sankcija ponovo se javlja potreba da se precizno utvrdi ko je stvarni gubitnik ako dođe do njegove primene - režim ili slanOvništvo. Tačan odgovor može dati samo analiza od slučaja do slučaja.

Postoji nekoliko oblika pamet nih sankcija koje nešto više ciljaju na psihološki, nego na materijalni ili ekonomski efekat. Reč je o različitim oblicima ograničavanja putovanja u inostranstvo za pripadnike vladajućeg režima, ukidanju avionskih veza sa kažnjenom državom ili zabranom učešća pred-" stavnicima zemlje na sastancima brojnih međunarodnih foruma. U psihološke sankcije takođe spadaJu ı razni oblici bojkota u sportu, kulturi i umetnosti.

Nastavlja a |