Данас

>

muvina

___Jedan od bitnih razloga što Je uHHirvatskoj došla na vlast opoziciona ekipa Mesić, Rača i Bu· diša je i činjenica da su pre izbora hrvalski birači bili upoznati _do detalja sa njihovim imovnili stanjem koje je pokazivalo da, · za razliku od vladajuće HDZ ebile, nisu uprljani Korupcijom. ___Pre neki dan saopšteni su i

pod imovinskih kartica | članova brvatske vlade. Ima medu njima i bogatijih i onih koji sa skromno Žive, ali nema

novopečeni bogataša, odnosno“ lajkuna kako te „zlatne mom-

1991. godine, ali i da ministar privrede Goranko Fižulić ima jaguar XJR 6, dok mu supruga uz jeep cherokee poseduje renalt clio, e Jeijedrilice X-

) iseduje pi nik Miloše Suipričeda jepremijer Mirko Marjanović jedan

|_ jbogatijih ljudi u Srbiji.

Profes

public relations (PR) spadaju

-među najeksploatisanije termine u svetskim poslovnim kruBgovima na prelazu između dva milenijuma.

PR OČEA s Javnošću) je, u najkraćem – komunikacija. Ali, PR nije (samo) „uređivanje izloga“ jedne firme, glancanje spoljašnosti ili, daleko bilo, skrivanje istine od javnosti. PR je tu da poboljša razumeVanje, da kreira identitet organizacije ili pojedinca, da stimuliše osećaj timske atmosfere, obezbedi bolju informisanost, podrži markeUng aktivnosti i utiče na javno mnjenje.

Da biste se održali na tržištu poirebno je da uvek iznova izgrađujete ı održavate dobar imidž.

U Beogradu, još od 1993. godine, postoji Poslovna škola za PR, jedina takve vrste u ovom delu Evrope, koja se ponosi činjenicom

{5 wen govore da imidž i

obrazovanom ekonomisti padne na pamet kada se govori O finansiranju bilo čega što je Tuštveno-razvojnog tipa Je budžet kao izvor finansiranja i poreske olakšice. I jedno i drugo je dobro ako Je budžet obilan, a poreski prihodi izdašni i stabilni, to jest ako i kada predstavljaju realan izvor finansiranja. Kod nas to nije baš preteran slučaj. Predlog je stvarno dobar ali, na kratak i srednji rok. Budžet ı poreska oslobođenja ne mogu dati previše prostora finansiranju male privrede. Ipak, to ne znači da treba odustati, već nasuprot, krenuti ka formiranju državnog fonda za finansiranje malih i srednjih preduzeća (MSP).

Fond treba usmeriti ka finansiranju programa i projekata malih biznisa. U početku treba ići na mikro zajmove do 5.000 maraka. Time bi se pokrenuo znatno veći broj biznisa, proizvodnje, kapitala, profita i ljudi. Uslov je da Fond odobrava sredstva na čisto kreditnoj zajmodavnoj osnovi, strogo poštujući principe realne tržišne kamatne stope. Nema bilo kakve logike da se na primer propiše neki „Kodeks etike kamatnih stopa za male biznise“, što bi moglo učiniti čak i udruženje male privrede u Privrednoj komori. Ako bi tako bilo, moglo bi se lako desiti da neko predloŽi na primer, da bi bilo etički da oni koji odobravaju zajmove plaćaju kamatu zajmotražiocima. U takvom scenariju bi se sve završilo tako, da bi Kodeks bio odličan, ali ne bi bilo zajmova.

Precizmi kreoiišni uslovi

U svetu Je trend da i mali biznisi obavljaju skraćenu reviziju – komipilaciju finansijskih iskaza. Takva je praksa u Hrvatskoj. Kreditori i drugi poveriocu mogu i treba da traže da mali biznisi koji su dužnici obavljaju obavezno reviziju finansijskih iskaza. To je put ka po-

p= što svakom iole solidnije

ijc

da Je, u njenim odeljenjima u Beogradu, Novom Sadu, Podgorici i Herceg Novom, do sada edukovano više od 600 PR stručnjaka. U ovoj školi koja radi prema standardima Međunarodne asocijacije za PR upravo završava školovanje 15. generacija polaznika u Beogradu

Sistem obrazovanja nije klasičan, Jer se insistira na praktičnosti znanja, što znači da teorije· nema mnogo, ali ima puno studija slučaja i kreativnih radionica na kojima se rešavaju praktični zadaci iz oblasti PR-a.

Sta, uostalom, sami polaznici kažu o onome što im pruža ova specijalizacija?

Slobodan Babić, dipl. inž. arhitekture, zaposlen u humanitarnoj organizaciji „Save the Children“ (UK), kaže da je, kao nekadašnji asistent u nastavi na univerzitetu, oduvek maštao da njegova predavanja budu baš ovakva, kao u ovoj

dizanju uverljivosti ı transparentnosti ovog sektora.

Fond za zajmove i garancije MSP treba da utvrdi kriterijume podnošenja zahteva, odobravanja, puštanja u tečaj, otplate i likvidacije zajma. Zajmodavni ciklus Fonda treba da proističe iz zajmodavnogarantne politike. Ona bi se formirala sledeći standarde Svetske banke za obnovu i razvoj u ovoj oblasti, uz potpuno oslanjanje na kriterijume slobodnog tržišta. Firme i pojedinci iz malih biznisa bi kao minimum trebali da podnesu finansijske iskaze za prethodne tri godine, a ako su u osnivanju finansijski plan koji je pripremio ovlašćeni revizor. U suštini bi strateški biznis plan trebalo da tretiramo ne kao spisak želja već kao formalnopravni ı suštinski obavezujući do-

od vrednosti, obuke kadrova, informisanja, Javnih nabavki i licitacija, i tehničko-tehnološke podrške. Ovim svakako lista šta može i treba da čini država nije završena. Svaka ideja 1 akcija pre svega vlasnika MSP Je dobrodošla.

Poreske olakšice

Kud god krenemo, mada su poTezi i plaćanje velika neprijatnost, eto nas ponovo tamo odakle smo pošli. Država u cilju podsticanja osnivanja ı razvoja MSP treba da na saveznom ı republičkom nivou utvrdi vrste 1 sistem poreza, kao i posebne mere podrške. Profesor dr Dejan Popović, ugledni stručnjak za poreze, sagledava i predlaže rešenja u sledećem pravcu. Pre svega uvođenje nižih stopa

Budžet i poreska oslobođenja ne mogu dati previše prostora finansiranju male privrede. Zato u početku treba ići na mikro zajmove do 5.000 maraka. Time bi se pokrenuo znatno Veći broj biznisa, proizvodnje,

kapitala, profita i ljudi

kument. Od njega menadžeri malih biznisa ne bi mogli da odstupaju niti da se ponašaju kao da ga i nema. Ključno je pitanje odgovornosti vlasnika MSP prema kreditorima. Vlasnik bi sklapao ugovor o zajmu ili kreditnoj garanciji sa Fondom, koji bi stvarno bio solidna

osnova i visoka pravna sigurnost

za obe strane.

U cilju podrške osnivanju i-razvoju MSP domaća i strana pravna i fizička lica mogu osnivati specijalne investicione preduzetničke fondove. Bitno je da država donese u prvoj fazi opipljive mere podrške koje se mogu kretati u oblasti poreske politike, kreditiranja i osiguranja, spoljnotrgovinskog prometa i carine, komunalnih taksa i naknada, zapošljavanja, osnivanja i registracije, finansijskih tržišta ı hartija

Dudućmos:

školi, ali to tadašnji vladajući .akademizam nije dozveljavao. Babić PR posmatra i kao sastavni deo dobre lične kulture.

– Izbor predavača je nešto najbolje što ova škola nudi – kaže Tamara Sparović, dipl. ekanomista, zaposlena u Pepsi – A:& P d.o.o, ističući da joj ono što.je naučila na ovoj specijalizaciji pomaže u komunikaciji na poslu.

Sonja Petrović, službenik u „Komgrapu“ smatra da je PR „poziv budućnosti“, a Mirjana Šaranović, sales manager. u: preduzeću „Nova“, naglašava da je njen motiv da upiše Poslovnu školu za PR bio „da teorijski uobliči.ono što je već praktićno radila. |

Jer – kaže gospođa: Šaranović – PR Je suština poslovanja, a najbolja reklama svake kuće-je čovek koji u toj kući radi.

studentkinja Filološkog fakulteta (grčki jezik i književnost) Mili-

poreza na dobit MSP, nižih stopa poreza i doprinosa na zarade i druga lična primanja zaposlenih, poreske olakšice po osnovu nezaposlenih lica, poreske olakšice za ubrzanu amortizaciju i novu tehnologiju. U sledećem paketu fiskalnih stimulativnih mera D. Popović se zalaže za uvođenje stimulativnih mera 1 podsticaja za ulaganje sopstvenih sredstava građana za osnivanje i razvoj subjekata male privrede, stimulativnih mere za podsticaj reinvestiranja ostvarene dobiti iz poslovanja subjekata male privrede, stimulativnih mere osnivanje ovakvih firmi kao ı za unapređenje kvaliteta. Ovaj paket fiskalnih mera bi značio značajnu poresku reformu, bar u delu domena oporezivanja MSP. To bi nas delimično približi-

ca Stefanović upisala je školu jer želi da jo) PR bude profesija. Prema njenim rečima, predavanja su dinamična, izuzetno su zanimljive studije slučaja i kreativne radionice, a kvalitetni ı originalni predavači su posebna vrednost ove škole.

RANKO Ž. LJUTIĆ

o

lo standardima Evropske unije i grupacije Organizacije za ekonomsku saradnju ı razvoj [{e. OECD, Paris) u sferi poreskih podsticaja. Prihvatajući prethodni predlog istovremeno bi ostvarili dva veoma značajna cilja. Prvi, osavremenjJavanje i reformu Dporeskog sistema u sferi MSP; i drugi, ništa manje važan, harmonizaciju našeg poreskog sistema i zakonodavstva sa svetom i Evropom.

Fond Srbije za zajmove i garancije MSP, kao ı preduzetnički i investicioni privatni fondovi mogu preuzeti obaveze subvencionisanja kamata po odobrenim zajmovima do tržišnog nivoa kamatne stope na finansijskom tržištu. U suštini bi morao biti preovlađujući mehanizam slobodne tržišne kamate. U oblasti spoljne trgovine i carina treba znatno pojednostaviti poslovanje za MSP. Pre svega je cilj. da se oslobodi uvoz opreme ı novih tehnologija. Podesna mera je ı uvođenje povoljnije carinske stope i znatno snižavanje vancarinskih opterećenja, što Je ı naša međunarodna obaveza posmatrano kroz perspektivu ulaska u Svetsku trgovinsku organizaciju (WTO). Mere u oblasti komunalnih taksa i naknada treba da znatno rasterete MSP. Pored umanjivanja naknada u ovoj oblasti, potrebno je utvrditi povoljniji režim korišćenja gradskog zemljišta. U oblasti zapošljavanja treba izmeniti ı dopuniti Zakon o radnim odnosima u cilju podsticanja zapošljavanja, kroz otvaranje novih ı inovativnih formi, naročito rada kod kuće, rada preko vikenda, kao ı rada na privremenim i povremenim poslovima. Jedno od dobrih rešenja bi bilo i krajnje pojednostaviti osnivanje i registraciju malih biznisa.

Počeo upis 16. generacije Poslovne škole za PR

sje već tu

Upis 16. generacije polaznika, čije školovanje počinje na jesen, upravo Je u toku.

Podrobnije informacije o uslovima upisa mogu se dobiti u administraciji škole, Požeška 67A / V, tel/fax 011/546-401 i 546-437, e-mail: pragency&eunet.yu.