Данас

4] < Te = o o =~E o o

Tyanns ponedeljak, 5. jun 2000.

prkos svim mogućnosti| | ma koje nudi internet, Či-

njenica je da Evropa u velikoj meri zaostaje za SAD, · kada Je reč o njegovo) upotrebi. lako je postojbina world wide web-a Zeneva, a tvorac britanski naučnik Tom Berners – Li, tek svaki peti Evropljanin koristi internet, za raZliku od polovine celokupne populacije u SAD.

Na prvi pogled, objašnjenje je Jednostavno: Evropljani imaju manje prihode od Amerika| naca i ređe se odlučuju da ku· puju tehniku na kredit. Pored · toga, internet je skuplji u Evro· pi nego u SAD. Podrobnijim is· pitivanjem, otkriva se da u · Evropi postoje znatne ekonom· ske i kulturne razlike između · tehnološki prijemčivog severa i u tom pogledu manje razvije· nog juga kontinenta. Sam prihod (čiju razliku između dva · evropska pola gotovo brišu VI| soki porezi 1 veći troškovi ŽiVOta na severu), loš je indikator prodora tehnologije, zato što · ne daje odgovor na pitanje kako bogata nacija kao što je · Francuska, ima 147 korisnika interneta na svakih 1.000 stanovnika, dok ih manje imućna Irska ima 178, ili zašto u Nemačkoj na svaka tri, a u Svedskoj na svaka dva stanovnika, dolazi jedan kompjuter?

Liberalizacija telekomunikacija i niži telefonski troškovi ko-

Šef Stalne misije Evropske unije u Bukureštu Fokion Fotiadis izjavio je da ekonomska strategija razvoja ı prateći dokumenti – Akcioni program i Program makro-ekonomske stabilizacije – predstavljaju solidnu osnovu za ekonomski oporavak Rumunije. Kako su javili rumunski mediji, Fotiadis je istakao da Evropska komisija ocenjuje da će primena tih dokumenata „dovesti do povećanja stabilnosti i kredibiliteta Rumunije na domaćim i međunarodnim finansijskim tržištima i zato će podržati unapređivanje ekonomske situacije i poboljšanje životonog standarda stanovništva“. On je istakao da će rumunska vlada uživati punu podršku EU sve dok se bude nalazila na putu reformi i realizacije usvojenih programa.

Fotladis je izrazio nadu da će i nova vlada koja bude proizašla iz izbora na kraju ove godine, nastaviti politiku sadašnje vlade jer „ne postoji 10 različitih načina da se u zemlji u tranziciji izgradi kompetitivna privreda“. Svojim izjavama, visoki predstavnik EU podržao Je reformsku politiku sadašnje rumunske vlade, posebno na planu finasijske i fiskalne politike, privatizacije, prestrukturiranja sektora budžetske potrošnje i usluga ı trgovinske politike. (Beta)

ji se Javljaju kao posledica, jedan su od najznačajnijih faktora širenja i duže upotrebe interneta. Amerikanci, koji plaćaju fiksnu tarifu za telefonski poziv, provode dva puta više vTemena na internetu od Francuza i Nemaca, koji su priključeni u proseku 4,9 sati mesečno. Znatan uticaj ima investiranje u istraživanje i tehnologiju, gde je vodeća Svedska sa ostalim severnoevropskim zemljama. Engleski, kao zvanični Jezik interneta, predstavlja nepremostivu prepreku za sve one čije je znanje rudimentarno, poput velikog broja Francuza, Italijana ili Spanaca. Primećeno je 1 da klimatski uslovi utiču na raspoloženje stanovnika da vreme provode na internetu. Tokom letnjih meseci, ljudi radije borave na otvorenom prostoru, naročito u mediteranskim zemljama, dok su Skandinavci skloni da duge severnjačke zime prekraćuju uz pomoć interneta.

Uprkos svim razlikama između evropskog severa 1 juga, analitičari predviđaju njihovo nestajanje u narednih nekoliko godina. Značajan faktor, biće sam internet, koji se oslobađa neophodnosti personalnog računara, šireći se na pokretne elektronske uređaje i, naročito, na mobilne telefone, po čijoj upotrebi zemlje kao što su Italija, Portugali Grčka, prevazila-

ARILJE PREDUZEĆE ZA ISTRAŽIVANJE, ORGANIZACIJU, PROIZVODNJU I PROMET

_- OGLAS

41 Li | 3

i |

{Cena kafe ide čas dogovor zemalja izvoznica neće pomoći oporavak cene, a po drugima pak mehanizam je vrlo jasan i široko prihvaćen te će stoga imati pozitivan uticaj na oporavak cene. Oni koji prate zbivanja na tržištu kafe dobro zna-

Prema izveštaju o nedeljnim promenama cena osnovnih berzanskih roba, mogao bi se izvesti zaključak da je stanje na tržištu stabilno i mirno. Iskusniji poznavaoci berzanskih kretanja dobro znaju da svako. smirivanje uljuljkuje jedino neupućene. Samo je naizgled bonaca, dok se negde duboko kuva i sprema bura. Pitanje je jedi-

NAJPOVOLJNIJI TELEFAKSI KOD NAS

Droti MEČ FAX 515

380 fax papir; sekač papira, modem 9600bps OrTOLRIŠ FAx 525 480

fax papir; sekač papira; sekretarica; modem 14400bps

OrOL O Fax 920 490

običan papir A4; tel. imenik; priključak za sekretancu; opciona veza Sa računarom AL yowar ske „FAX 930 običan papir A4; digitalna sekretarica; modem 14400 bps; tel. imenik: distribucija dokumenata...

Kneza Miloša 95/95a, Beograd Tel:011.361.54.11. 36154 14, _Fax: 011.361.54.30 internet: WWW.TCC.cCO.yu

550

OGLAS

dole, čas gore. Po jednima e nije efikasan i

O OEBSROS P_| VI. Ć li | | i O A (-

— IM Pb II ——

no u kom će pravcu cene krenuti i koliko. p ca Ža prave berzanske špekulante (one koji u O O II II nestabilnom tržištu vide svoju šansu za za- a SO radu) ovo je momenat za ulazak u posao. PSE S US O UDG > SRBO 230 5 _ Žitarice su prošle nedelje, barem u Ame- | KUKURUZUS-C SO. 1 3,90 4,10 1 rici, dobile dovoljno kiše i to se odmah od- SOJAUS.-C 189,95 { Tazilo na cene koje su u padu, posebno zna- SECER EU- 217,90 = čajnom kod kukuruza i soje. No, po nekim KAFA SA - NY 3096 0 1 meteorolozima pred njima je dugo toplo le- KAKA lo i stoga kod ovih roba treba biti oprezan. . 640,0U x : Do berbe ima još dosta, te su iznenađenja moguća. Kod nas neizvesnosti nema, kiše ZERTO TL ZO BUXN :: ili nema nikako ili ima vrlo malo, pa će BOKAR 181100 1 nam rod sigurno biti značajno umanjen. ALUMINIJUM -L 1471. = Kod naftnog kompleksa zalihe derivata u stalnom su opadanju, što rezultira postoja- NAFTA - NY 30,14 = nom ı za mnoge uvoznike vrlo visokom ce- NAETA- IE 28 ' nom sirove nafte. Zemlje izvoznice sirove _ fie razmatraju mogućnost povećane O Legenda poreklo US...SAD./ EU..Evropa / SA - Južna Am erika ndde, Ji ce 73 skorije vreme ne vidi neko Legenda berza C-Cikago L-London NY- Njujork

značajnije poboljšanje u snabdevanju svet- SRE

ske pijace. U ovom sektoru, ipak, verovatnije Je očekivati kretanje cena naniže. _

ke OK

* cena u funtama po toni ** cena u dolarima za finu uncu{(31,1 gr) cena u dolatima za barel (1 barel je oko 160 lit)

Mobilni telefoni infernef-šamsa Evrope

Moć virtuelnog novca

ze Francusku ili Nemačku. Eksperti poručuju da će do 2002. godine, mobilni telefoni biti glavno sredstvo za priključivanje na internet, ostavljajući iza sebe personalne računare.

Nezavisno od prodora interneta od zemlje do zemlje, mogućnosti upotrebe ovog mediJa, nisu ni približno iskorišćene. To je naročito uočljivo u sektoru finansija, gde se Dosluje novcem koji Je za mnoge korisnike već postao virtuelan. Internet je veoma pogodan za distribuciju, praćenje i upravljanje novcem, u većoj meri nego drugom robom. Na taj način predstavlja moćno sredstvo za uklanjanje posrednika iz bankarskih poslova, i to u većoj meri nego posrednika u·poslovima sa drugom robom. Uprkos velikoj pokrivenosti u medijima u poslednjih nekoliko godina, ako se izuzmu trgovanje akcijama i SkandinaviJa, u svim drugim oblastima i zemljama, obavljanje finansijskih poslova, pre svega sa krajnjim korisnicima preko interneta, nalazi se u početnoj fazi.

U razvijenijim zemljama inter-

net banke su privukle znatan broj mušterija klasičnih banaka, zahvaljujući niskim troškovima poslovanja 1 nastojanjima da pridobiju klijente, pre nego da ostvare profit po svaku cenu. Na tržištu kapitala, obveznice | akcije, uveliko se emituJu i distribuiraju preko interneta. Zahvaljujući munjevitom napretku tehnologije, postepeno se otklanja zabrinutost u pogledu sigurnosti internet transakcija, kao i ranije pomenuta Zavisnost od personalnih računara.

Banke su dugo odbijale da uvedu online operacije, zbog teškoća u prevođenju svojih složenih sistema na internet, ali ı zbog profitabilnosti starog načina poslovanja. Proteklih nekoliko godina, banke u zapadnom svetu realizovale su dobre prihode od tradicionalnih poslova pozajmljivanja, trgovanja 1 investiranja. No, cene njihovih akcija to ne odražavaju. Naime, tržišta akcija daleko više vrednuju nove, internet banke i učesnike poput

Ju da ulazimo u period kada na cenu najviše utiče faktor vreme, odnosno mrazevi u Brazilu koji mogu „obrati“ rod. Što se kafe tiče, ako sadašnje relativno zatišje najavljuje buru, onda pre treba očekivati kao rast cene nego dalji pad. : Kod obojenih metala u centru zbivanja već duŽže vreme jeste nikl koji čas odleti cenom

brokerskih kuća E*Trade i Charles Schwab, koje uspešno pariraju najprestižnijim klasičnim firmama.

Banke starog kova imaju nasleđene velike prednosti u odnosu na online bankarstvo, čije uvođenje može da proizvede dvostruke efekte za firmu. Kroz velike banke konzervativnog poslovanja, prolaze bilioni dolara na dan i pri tom je

nezamislivo da obustave aktiv-

nosti na nekoliko časova, što je bio slučaj sa nekim od najvećih internet banaka, kad je došlo do provaljivanja u sistem od strane autsajdera. Takođe, one imaju ogroman broj klijenata, koji je zasad nedostižan za tehnološki napredniju konkurenciju. Sa druge strane, u procesima konsolidacije, internet nudi mogućnosti smanjenja čitavih kategorija troškova, uz Znatno efikasnije obavljanje zajedničkog marketinga. Mnogo se pominju i prednosti „ukrštene prodaje“, na primer kad se vlasniku računa, prodaJe i polisa osiguranja. Za banke, internet znači nižu cenu transakcija ali i niže barijere za ulazak, čime se viši pritisak na razlike u ceni.

Tendencija za uvođenjem interneta Je najveća upravo ta-

mo gde je proces najviše od-

makao – u Evropi ı Americi, ali kako su finansijske institucije globalne firme, promene se prenose tako da trenutno najveći udeo internet trgovanja

ima Seul, a ne London ıli Nju-

Jork. Proces primene interneta već obuhvata najveća finansijska tržišta, berze hartija od vrednosti, robe ı derivata, kao i sisteme za kliring i saldiranje, koji su na putu da postignu instant saldiranje. Mnogi menadžeri, izvan Javnih nastupa, zadržavaju uverenje da je internet samo Još Jedan kanal distribucije, manje važan od na primer telefona. Ali rizici koje sa sobom nosi neprihvatanje ili zakasnelo uvođenje online poslovanja, mogu da se pokažu pogubnim za firmu. Dovoljno je pogledati transformaciju koju su u samo nekoliko godina pretrpeli brokerski poslovi na tržištu akcija. -

Jasmina Zivković

IHD EKS

preko 10.000 dolara za tonu, pa onda padne

na oko 9.000 ili malo niže, što u procentima iznosi oko 10-15 odsto gore-dole. Sada je u „donjem domu“ ali mu prognoziraju brzi

povratak na preko 10.000...

Izveštaj dopunjujemo informacijama o sledećim berzanskim robama: koncentrat

· pomorandže (zamrznuti) na Njujorškoj berzi ima cenu od oko 1800 dolara za ionu, pamuk (glavni proizvodni region u Americi – Teksas) dobio je dugo željenu kišu, ali ipak nedovoljnu pa mu cena i dalje raste i sada je na oko 65 centi za funtu”·

mase. ~” - :

_Za one Koji vole stvari sa roštilja informacija glasi: svinjske trbušine bez kostiju idealne za slaninu, ali i dobar roštilj, na ČikaŠkoj berzi imaju cenu oko 1,90 dolara za kilogram. Preračunato u marke to iznosi oko” 4,0 DM za kilogram ili u dinarima oko . Dodaj 30 odsto raznih marži i cena glasi 114 dinara. Mislili smo da je Cikago poznat samo po gangsterima.

88,00 za kilo

VREDNOST PROMETA EROJ TRAHSAKCITA EASPDONM KANILATE: i

POHDERISANA KAMATA.

Postani

atir; me] - Se

razočara pare, set mora pa „Da bi a ni su Ve mogao ı hrana, c Da ni jih sredi: zadužbi, nastira,. Po oi marstvo: hunskirn da zam' pokrovil Slučai davno Cc drid dug (!), pree: šampioli brinem. vljenje Li Prime: ška NBA bilnijih tridesek, dišnji ph što kroz: ga (prav stavljam; na dres6 ku NBA PR-a (ZE ga na s\ izvođač: zultat ko će vi! lige, jer · Grup« ovih da! ničnih O bi bila DrOIZVO( (privlačć zacije taš Inaš na, ima · takmiče YUBA li Sponzor a danas: Ko bjii VOTIO O. | gas nije terpolo

—_ e Pefimc Značajan rast vrednostiz

vanih poslova, uz nastav&x;y akcijama iz privatizacije 1! ·

žilo je trgovanje na Beogi!s

mesecu. Vrednost prometis la, sa aprilskih 292 miliotio u maju. Tokom maja real: cija, što je za 50 odsto viŠD vorenih poslova u prva če jel najveći broj transakciji: nom mesecu od osnivanjiiri Najveća vrednost promi

· jalnim zapisima, kojima J. e liona dinara, odnosno 50% je. U strukturi broja zaklju/i. cijalni zapisi su imali naj 5, sa zaključenih 1.989 tranr ostvaren Je ı u trgovanju i; zovano 719 transakcija vIč Tu U strukturi prometa akc; odsto, a u strukturi broja | · Vrednost ukupno ostvay iznosila Je 226.464.618 } e