Данас
o bolji, pa tek onda veći. M. Mc Kormak
J)nmdivoje Bojičić hteo je svojevrenapiše novu knjigu. Imao je sve )yvca. Posle bezuspešne potrage, isenicom da nije uspeo da nabavi Paapisao knjigu – „Sponzor noćas :0ja počinje sledećom rečenicom: sllanas mogao da preživi, potreb| hrana ı voda. Da bi naš čovek šživi, potrebni su vazduh, voda, ii8iđu s Vlasti i – SpOnZOT...“ m mecena ne bi bilo ni najpoznatiovnih slikara. Da nije bilo vladara 1 ne bi bilo ni naših najlepših maiojramida i ostalih svetskih čuda... 2todnoj „para na paru ide“, nei7 umetnosti ustuknuli su pred vI)tom koji se danas ne sez bogatih sponzora, Z.onatoTa...
: Obelodanjujući ne:0alski gigant Real Ma*k 225 miliona maraka x aktuelnog evropskog Takonski zaključio: „Ne nmi smo fabrika za pra-
si: Američka košarkasje jedno od najprofitaszeća u svetu. Cini ga 'OOova koji ostvaruju goTrd pet milijardi dolara, ine oblike advertajzin:'orenose utakmica, po2»0a u halama, natpisi .l, što kroz robnu mar_ Je rezultat efikasnog BA je toliko tražen da ~oizvode stavljaju Dro<Zličitijih artikala). Re'vori se prosto utrkuju »ca „upumpati“ u kasu i!to višestruko vraća. ćih košarkaških klubova Evrope savljuje „NBA plagijat“, van zvai FIBA, tzv. „Evropsku ligu“ koja svoj majstor“ u celom procesu sara – od operacije fund raising iTedstava) do kompletne organiTinja i svih pratećih aktivnosti. ~:aški šampionat, od pre pet godieneralnog sponzora po kome se naziva – prvo je bila „Sport star Da „Wiener Broker“ (taj, veliki aa Je, doduše, neslavno završio), Winston YUBA liga“.
nas u svetu u superlativima golj naftnoj privredi, da NIS NaftaWni SpOnZor „Bečeja“, novog va8 Evrope?!
Privreda i spomzori sporfa
U vreme najžešćih sankcija protiv ove zemlje „Stark“ je potpisao desetogodišnji (!) ugovor sa „Beogradskim maratonom“ o naslovnom sponzorstvu koje je, naravno, najskuplje (sponzor postaje „kum“, odnosno imenjak sponzorisanom), ali i najvrednije, jer donosi bezbroj pozitivnih kratkoročnih, ali ı dugoročnih efekata za firmu koja ulaže novac.
Otkud toliki interes privrede za sponzorisanjem? Osim klasičnog komercijalnog razloga, strana koja ulaže novac, pomaganjem sporta, gađa - preko medija, delovanjem na ljude od uticaja 1 sličnim putem - svoj ciljani imidž u najširoj Javnosti, ali i koristi imidž onoga ko je (ili što je) predmet sponzorstva radi ostvarenja svojih PR ciljeva. Sponzorski odnos podrazumeva dvosmernost: to je „odnos u kome jedna strana traži sredstva da bi organizovala neku, najčešće neprivrednu, društveno korisnu akci-
ju, aktivnost, projekat, a druga želi da davanjem sredstava ostvari svoje, najčešće PR i medijske ciljeve“ (Dr P. Vujović i A.Van Heteren: „sponzorstvo neprivrednih organizacija“, skripta Poslovne škole za PR).
Da ne ističemo činjenicu da je sport oblast koja pokriva starosnu strukturu „fanova od 7 do 77 godina“ i sve socijalne kategorije, da ne poznaje etničke, državne i druge granice.
Neke velike firme su naslovna sponzorstva proširile i na kompletna sportska društva. Beogradsko SD „Radnički“ je, na primer, dobilo sponzorski sufiks „Jugopetrol“ (košarkaši OvOg kluba su, pre „oktanskih dresova“, nosili i boje FOB, LMK, CIP). Najveća crnogorska osiguravajuća kuća, „Lovćen osiguranje“, „DOzajmila“ je svoje ime novom jugoslovenskom
rukometnom šampionu sa Cetinja, istoimenom Auto-moto klubu (takođe, državni prvak), kuglaškom klubu...
Cak i sportska društva koja su izrasla u nacionalne institucije, poput „Crvene zvezde“ ili „Partizana“, iako je to doskora bilo nezamislivo, prihvataju da, za dobre pare, ponesu „prezime“ bogatog sponzora (Atletski klub „Partizan Telekom“, Vaterpolo klub „Partizan Bambi“, do juče Košarkaški klub „Partizan Cepter“, Rukometni klub „Partizan MAG“...). FK „Partizan“ ima i kompletan „tim“ od 11 firmi koje se, pod imenom „Sponzori šampiona“, predstavljaju paralelno sa najavama timova na utakmicama ovog kluba, a „Verano motors“ („Peugeot“) je za „crno-bele“ postao nešto kao legendarni „Rover“ za „Aston Vilu“.
Neki klubovi pristali su da kompletan svoj prethodni identitet utope u ime sponzora: FK „smederevo“ je, recimo, postalo „Sartid“, do svojih košarkaških klubova su došli „Beopetro]“ (nekada „IMT“) ili „Beobanka“ itd, itd...
Zanimljiv je primer kompanije BELIM koja, početkom devedesetih, i u široj javnosti postaje poznata, između ostalog i zato što je bila značajan sponzor sportskih manifestacija, klubova, ali i sportskih emisija. BELIM je jedno vreme bio naslovni sponzor košarkašica „Zvezde“ i finala muškog košarkaškog kupa Jugoslavije, ali je ostao upamćen i kao sponzor radio-emisije „BELIM BuDba„ mara“ na Studiju E, iz koje će se doc| nije roditi i jedina sportska televizija jE kod nas – SOS e
Najveća bitka između potencijalnih sponzora vodi se oko zauzimanja „interesnih sfera“ pri državnim reprezentacijama u trofejnim sportovima i< (odbojci, košarci, rukometu, vaterpolu), ali je, fudbal, i u ovoj utakmici · „najvažnija sporedna stvar na svetu“.
„Dunav osiguranje“ je, u toj Dici, za sada, neprikosnoveno, a uz fudbalere su, u Doslednje vreme, i „Sinalco“ , „Euro moda“ i drugi koji čak i svoje noseće slogane prilagođavaju sportskom duhu („Pridružite se pobedničkom timu“, „Stil pobednika“)...
To Je Jedna strana medalje. Ona druga, manje je lepa za one kojima su sredstva od sponzorstva ponekad pitanje života ili smrti: Uspešne firme godišnje dobijaju na hiljade zahteva za sponzorstvo, pa su na selekciji ı odabiru akcija za sponzorisanje uposleni čak i kompletni posebni timovi marketinških i PR stručnjaka. Zbog te navale zahteva, i mnogi ozbiljni projekti, kao u onoj Bojičićevoj knjizi s početka priče, završe, nažalost, u košu...
Cuijetin Milivojević
(Autor je izvršni direktor Agencije PRA)
ELE Izveštajo Prome hu i POCETEA | OD POCETKA PROSLE TEKUCE HEDELJHA <%*U DIHE MESECA, HEDELJE HEDETLJE PROMEHAL 0930 6%8?.045 244.393 663 16%16?.445 226.464 61% +34,67/0 4.796 ? 500 531 4?5 -19,96% „1,30 - 6,30% | __4 DO - 6 20% | _3,90 - 6,00% | __3.,80- 650% | 5,09% 5 43% 5,?6% 5,62% _ 194,18 184,87 -4,99%
prometa — alccije
Li :vih špecij
ponedeljak, 5. jun 2000.
MILOŠ PERIĆ
Gradnja stanova je aktuelna i u Hrvatskoj. Prenosimo vest koju je o tome pre neki dan objavio „Večernji list“: „Radimir Čačić, ministar javnih radova, graditeljstva, obnove i razvitka, jučer je za posjeta Novoj Grad!ški za rujan najavio početak realizacije programa socijalne stambene izgradnje i početak gradnje stanova po vrlo povoljnim kreditnim uvjetima.
– Riječ je o gradnji stanova obiteljima s neriješenim stambenim pitanjem koje subvencionira i organizira država. Model se svodi na to da uz državnu organizaciju ı subvenciju građani dobivaju mogućnost da na 30 godina, uz godinu dana počeka, dobiju kredit s kamatom do četiri posto. To Je do jučer bilo nezamislivo. Ukupna cijena otplate na mjesečnoj razini za prosječan dvosobni stan bit će do 400 maraka. To je cijena najma tolikoga stana – rekao je Cačić.
– Tim programom gradnje stanova nacionalni proizvod Hrvatske povećat će se 1,5 posto. Tako će se prekinuti njegov višegodišnji pad. Aktivirat će se 10.000 no-
. vih radnih mjesta, što Je iznimno važno u trenutku ka. da je primarni Vladin zadatak zaustavljanje rasta neza| poslenosti.
. se graditi 3200 stanova – najaMlo je ministar Čačić.
Realizacija projekta počet će u rujnu, a godišnje će
Kožare očekuju sve feži dani zbog opa-
| danja stočarske proizvodnje i sve većeg izvoza sirove kože. Umesto planiranog rasta od 10 odsto za proiz. vođače i prerađivače kože, krzna, obuće, kožne kon| fekcije i galanterije, kako je izneto u Privrednoj komo· ri Jugoslavije, ostvariće se zatvaranje pojedinih fabri| ka. Na sednici odbora ove grupacije, savezna admini. stracija Je upozorena na enorman rast izvoza sirove | kože od 5.000 tona, u prošloj godini, a to se nastavlja | i u tekućoj godini. Naši izvoznici sirove kože ne na. stoje da za manji izvoz kože obezbede uvoz potreb. nih hemikalija, pa da se oplemenjivanje i dorada vrši . u našim fabrikama. Ovako se sirova koža prodaje jef| tino po – 45 dinara po kilogramu, a na svetskom trži. štu cena je oko 40 maraka. Ugrožena je egzistencija | oko 40.000 radnika, jer je prošle godine izvezeno si-
ace maEiKaDe:
rove kože na doradu od 275.000 metara kvadratnih, a u zemlju je vraćeno samo 90.000 metara kvadratnih.
| Kožari su zatražili od savezne administracije zabranu
| nje.
izvoza sirove kože u ovoj godini ili ga uvođenje izvoznih taksi po visokoj tarifi od 1.000 dolara po toni, a sredstva bi se upotrebila za razvoj stočarske proizvodj R. Stevanović
Li LO e ai O e 998 i 1999. Na kraju zbirkepropi-"
meta i broja realizotandarnog trgovanja !micama SRJ, obele|} berzi u proteklom “Šestruko se poveća-944.393.663 dinara no Je 2.800 transaknkupnog broja ugoseca ove godine. To je registrovan u jed„radske berze. ?tvarena je komerci'jučeno oko 540 mimesečne realizaci_ transakcija komer)IČešće od 71 odsto, 3. Značajan promet ma, kojima je reali1195.348.209 dinara. imale učešće od 21 "kcija 26 procenata. :nedeljnog prometa » Zaključenih kroz
'
425 transakcija. Posle kraće pauze, ponovo je aktivirano sekundarno tržište, na kojem se, pored akcija, trgovalo i komercijalnim zapisima. U ovonedeljnom trgovanju preovlađivale su obveznice Savezne Republike Jugoslavije – zaključene su dve transakcije, a promet je iznosio 125 miliona dinara.
Najprodavanija hartija, na listama Beogradske Derze, u protekloj sedmici bila je druga emisija, serije V, obveznica SRJ kojom je zaključeno 100 miliona dinara, po kamatnoj stopi od dva odsto na mesečnom nivou, a dospevaju na naplatu 23. jula. Na listi C najviše se trgovalo zapisima preduzeća Mobtel Srbije BK-PTT iz Beograda, kojima je ostvaren promet od 10,8 miliona dinara.
U sekundarnom trgovanju akcijama iz svojinske transformacije tokom ove nedelje realizovan je promet hartijom preduzeća Sintelon iz Bačke Palanke u vrednosti od 35.125 dinara, kroz šest transakcija. Prodato je 50 komada ovih akcija, a prosečna cena (nedeljna) je iznosila 702,50 dinara. Osim njih trgovalo se i akcijama Telefonkabla iz Beograda – prodato je 40 akcija po ceni od 400 dinara.
: D. Mandić
_ nih publikacija je Registar propi-. _ sa uoblasti računovodstva i revi- ·
Zije. U ovoj zbirci propisa je obu-
-hvaćen segment koji se odnosi na propise u računovodstvu koje | primenjuju sva pravna lica: To Je | savezni Zakon o računovodstvu · iz 1999. Slede pravilnik onomen:klaturi materijalnih ulaganja i osnovnih sredstava sa stopama | amortizacije iz 1997, Pravilnik o : načinu revalorizacije iz 2000,
Pravilnik o dodatnom računo-
'vodstvenom iskazu to jest Anek- su iz 1998, kao i Pravilnik o nači-
nu i rokovima vršenja popisa i uskladđivanju knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem iz 1997. Da vas ne bi previše opteretili godinama, naveli smo samo poslednju u kojoj su obavljene izmene i dopune.
_ obrascima Bilans-
uspeha za preduzeća i zadruge i? 2000. Uključen je i Pravilnik o
~ obrascu i sadržini pozicija u obra-
scu bilans tokova gotovine za preduzeća iz 1999. U trećem delu
-su navedeni propisi o računovod- · "stvu koji se primenjuju samo na organizacije u osiguranju poput
Pravilnika o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru
iz 2000, Pravilnik o obrascima biEuruliRhuvg:BlEB či U Ajd aR|
iz 2000, kaoi Pravilniko obrascu i sadržini pozicija-u obrascu Bilans tokova gotovine (keš flou) iz 1999.
Završni segment ovog korisnog priručnika sa propisima obuhvata oblast revizije. Osnov je savezni Zakon o reviziji računovodstvenih
sa su uključeni aktuelni podaci o · prosečnim mesečnim zaradama · po zaposlenom u republici Srbijii · geiz garantovanim Zaradama. Navede_nisustatistički podaci oisplatama.
i naknadama;, dodacima i ostalim
_ primanjima, opšte eskontne stope ·NBJ, najniže neto osnovice za ob-
Tačun socijalnih doprinosa-od III · do VIII stepena zahtevane stručnosti. Na kraju sledi pregled novih
propisa iz oblasti spoljnotrgovinskog poslovanja. |
Noša ocena: *****, ako ste računovođa ili · se bavite finansijama. Za sve ostale *.
{Napomena: -.
-+=+++ Obavezno pročitajte «=++ Pročitajle
+++ (ifajte ako nemote šta drugo da radite ++ Ne čitojfe _ S + (ilajte na sopstvenu odgovornost) B, Z, Ljufic