Данас

22

ponedeljak, 5. jun 2000.

Umesto reči na poslednjem oproštaju

LiCi(ii Im i neNRPDHMO [ant

Odlazak Nidže Burzana je Jedna od oruh Uelikih nepravdi sa kojima se čovek teško mirt. Ostavio nam je ponos što smo, preko družerua i tekstova, mogli da doživimo Jedrui izuzetno bogatu ličnost ı da neosetno ugrađujemo Tijene vrednosti u sopstveni ImusaoTu ŽILUOL.

Spojila nas je Varšava osamdesetih godina, u kojoj smo – baveći se različitim ı ujedno srodnim poslovima - zapravo imali slične ambicije. Hteli smo da prodremo u suštinu velikih lomova t preokreta u toj značajnoj 1 obojici bliskoj zemlji, im pre što su o Poljskoj i kod nas bila podeljena mušljenja. Proučavali smo sve od početka, bez predubeđenja, predosećajući da su to snažru negoveštaji dubokih potresa i promena na velikom delu našeg kortinenta.

Nidža je to radio sa krajnjom ozbujnošću ı sistematičnošću. Osećao se odgovornim pred svojom savešću. Nalazio Je prave SsagoOUOTTUke: vodio prave razgovore, sa malo Teči i mnogo misaonosti. U varšavskoj novinarskoj elih stekao Je reputaciju umnog čoveka koji je, tragajuć za suštinorm, i poljskim sagoOuvoTnicima palio iskre u njihovim razmušljarjima kuda zapravo idu. Odužila mu se Poljska visokim odlikovanjem. Cenila Je njegovu objektivnost i poštenje ı kada Je pisao veoma kritično.

Cesto novinar u inostranstvu očekuju od svog ambasadora ekskluzivne informacije i tumačenja, kako bi njihovi tekstovi dobih na atraktivnosti. Nidža to nije ru tražio niti očekivao. On Je nudio. Njegova razmušljanja, dileme, pitanja koja Je – rasteretivši se svih stega 1 šablona – postavljao najpre sebi, a ı sutma nama, bila su često onaj dragoceru podsticaj za još razložruja ı hrabrija sopstvena razmišlja-

Povodom smrti Nikole Burzana, istaknutog dugogodišnjeg novinara najuglednijih jugoslo-

nja, za razbijanje klišea i prodor u nova saznanja o sebi, o drugima, o sve SložeTujer UreTenu ı zbivanjima oko nas.

Zato Je i prirodno što je naše lično prijateljstvo, prožeto snažnim ljudskim i intelektualnim sponama, sa skoro svakodneururnı Tazgouvorima, od omih varšavskih do posledrjeg, ovih dana na klinici, bilo i ostaje nešto Što nOsimo kao dragulj u sebi.

I njegovi kasniji beogradski laptdarni tekstovi o nama, često ru1 graructi novinarstva 1 literature, potvrđivali su njegov lucidni um 1 neukrotivo pero, čistotu meril&1 veliku erupciju. Zato je i mogao, kao bespoštedru kritičar nasilja nad ljudima, da bude tako uspešan u svojevrsno] odbrani suštinskih interesa suoje zemlje ı dostojanstva svih nas. Prizivao Je često u pomoć, cihrajući ih, 1 najueće UTTOve antičke Grčke i drevnog Istoka, tvoraca Biblije, sredrUovekovruh ı savremenih mislilaca, svetskih državruka. Kao neki čarobnjak, on Je sučeljavao najveće domete ljudskog duha i civilizacije sa mračnjaštvom, glupostima i provincijalnom sujetom koji guše naše prostore. Svojim razmišljanjima ı poimanjem stvari, ugradđerum u blistave tekstove, SVOJOT SKTOTnošću i čestittošću ı svojom lavovskom borbenošću, Nidža je zapravo nadvisio svoje vreme 1 dosegnuo vrhove svoje profesije. Dodirnuo je nebo i tako ostvario ono Tuajuiše Što čovek Tnože u životu. Neka to budu t reči utehe, ako Je uopšte može biti, Kseniji ı Jeleni, braći, sa koJima delimo ljubav, tugu i ponos.

Zegnaj, parue Redaktorze, opraštaju se od Tebe tvoji poljski prijatelji. bogom Nidžo, i orlovi imaju pravo Ta Sam.

Milivoje Maksić

venskih listova, republički sekretar za infomacije Crne GoreBožidar Jaredić uputio je porodici pokojnog Burzana telegram saučešća u kome se kaže da će „njegovo djelo trajno ostati u analima novinarstva, kao svijetli primjer profesionalizma i dosljednosti u borbi za najsvjetlije ciljeve ljudskog postojanja, za slobodu javne riječi ı dostojanstvo ličnosti. Nikolin život je na najbolji način personifikovao kodeks novinarstva, kao izuzetno teške i odgovorne profesije, čijim je zamkama i iskušenjima i u najtežim vremenima hrabro i nepokolebljivo odolijevao.

Pred sjenima Nikole Burzana, zbog svega toga, izražavamo svoje najdublje poštovanje. Sa ponosom nas ispunjava to, što je bio naš crnogorski novinar, ponikao na surovom i časnom CI-

nogorskom kršu“, kaže se na kraju telegrama.

Dan uoči sahrane istaknutog jugoslovenskog novinara Nikole Burzana, na podgoričkom groblju Cepurci saučešće porodici Burzan izrazilo je preko hiljadu građana, među kojima i: crnogorski predsednik Milo Đukanović, predsednici vlade i parlamenta Crne Gore Filip Fujanović i Svetozar Marović, ministar unutrašnjih poslova (Vukašin Maraš), pravde (Dragan Šoć), privrede (Vojin Đukanović), zdravlja (Miomir Mugoša), kulture (Radica Luburić), sporta (Slavoljub Stijepović), zatim predsednik Ustavnog suda CG Blagota Mitrić, predsednik Vrhovnog suda Ratko Vukotić, predsednik crnogorskog Pen centra Sreten Perović, predsednik Dukljanske akademije nauka i umetnosti Jevrem Brković, te direktori najjačih medijskih kuća u Crnoj Gori: Pobjede (Dragan Đurović), Vijesti (Željko Ivanović), Montenafax (Stevo Vučinić), Montena televizije (Đuro Vučinić), Montena radija (Veljko Vujanović), RT Elmag (Gojko Mitrović), glavni urednik Monitora Draško Đuranović, kao i nekoliko desetina novinara iz svih redakcija u SRJ, zatim direktor Telekoma CG Jusuf Fehatović, direktor Kombinata aluminijuma u Podgorici Mihailo Bacević, direktor Željezare CC Ranko Medenica, direktor NB CC Petar Vujović, direktor ZOP Dimitrije Vešović, kompletno rukovodstvo KK Budućnost, čiji je član Burzan nekada bio.

Povodom smrti Nikole – divnog čovjeka i izvrsnog novinara primite iskreno saučešće. Slaviša Đorđević, Radio Crne Gore

Poštovana porodico Kolektiv Plasam presa Herceg Novi izražava saučešće za našim Nikolom, čovjekom koji je cijeli svoj život proveo i potrošio dokazujući i pišući istinu te kao takav ostaće u našim sjećanjima Kolektiv Plasman presa, Herceg Novi

Povodom iznenadne smrti dragog mi prijatelja i dugogodišnjeg saradnika molim vas da primite moje iskreno saučešće Rade Đurica

Naša profesija oprašta se od još jednog zaljuDljenika i zatočenika pisanih 1 izgovaranih istina. Vaša porodica ostaje bez plemenitog roditelja, brata, strica. Iskreno saučešće u vašem

bolu · Radio Gorica

Naše iskreno saučešće povodom smrti kolege Nikole Burzana

Dino Ramović i Branko Vojičić

Budite ponosne što je Nikola najpre bio vaš

pa onda naš mnogi koji smo ga visoko cenili i voleli iskreno saučešće tebi ı Jeleni

Dragan Banjac i Ivica Petrović,

kolege iz Naše Borbe

Povodom smrti dragog kolege uglednog novinara Nikole Burzana primite iskreno saučešće Redakcija Radija Crne Gore

Poštovanom dugogodišnjem prijatelju, sjajnomi neponovljivom kolegi Nidži, čoveku neodoljivog duha i šarma s dubokim uvažavanjem šaljem poslednji pozdrav, a porodici izraze najiskrenijeg saučešća Mirko Đekić

Primite naše iskreno saučešće povodom smrti vašeg Nikole Kolektiv Agencije MontenaFax

Poslednji pozdrav našem neponovljivom prijatelju

NIKOLI-NIDŽI BURZANU · Prvoljub i Lela Pejatović

DEŽURNA

Beograd - Savezni ministar za informisanje Goran Matić uputio je pismo ambasadorima zemalja članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, u Kkojem izražava „zaprepašćenje“ povodom izjave tužioca Haškog tribunala Karle del Ponte na poslednjoj sednici Saveta da NATO prilikom prošlogodišnje agresije na Jugoslaviju nije namerno gađao civilne objekte i da nije počinio ratne zločine.

„Istupanjem Karle del Ponte pred Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija, Haški tribunal se definitivno svrstao na stranu agresora i postao saučesnik NATO zločina u Jugoslaviji“, kaže se u pismu koje prenose beogradski elektronski mediji. Matić je poručio ambasadorima da hitno reaguju kako i UN ne bi bile svrstane u instrumente NATO, i

Boran Matić traži ukidanje Haškon inihunala

predložio „da se haški tužilac Karla del Ponte, odmah smeni, a Tribunal kao nelegalno, nelegitimno i osvedočeno pristrasno sudsko telo raspusti“. „Poštovani ambasadori zemalja čiaica Saveta bezbednosti, ne dozvolite |da besramni postupci korumpiranih vi-. sokih zvaničnika i sudija Haškog tribunala zaustave reafirmaciju Ujedinjenih nacija u pravednom i miroljubivom rešavanju svetskih Žarišta i problema u jugoslovenskoj i srpskoj južnoj pokrajini Kosovo i Metohija. Ne dozvolite da NATO, Haški tribunal i Karla del Ponte Žrtve pretvaraju u zločince, a zločince u žrtve. Zločini, kao što Vam je poznato, nikada ne zastarevaju, a oni koji ih prikrivaju, postaju saučesnici“, poručio je Matić u pismu ambasadorima zemalja članica Saveta bezbednosti UN. (FoNet),

Završena Međunarodna kon}erencija o manjinama u državama nastalim iz SFRJ

Tašlita nacionalnih posebnosti |

Kotor – U subotu je u Kotoru završena dvodnevna konferencija „Prava ı status manjina u zemljama nastalim nakon raspada SFRJ“ koja Je po prvi put okupila pedesetak učesnika iz svih pet novonastalih država-SloveniJe, Hrvatske, Bosne ı HerceSR Jugoslavije i Maedonije. U zaključnim stavovima skupa, koji će biti upućeni vladama svih pet država ističe se da su slobode i prava pripadnika nacional nih manjina i njihovih zajednica nerazdvojni deo opštih ljudskih prava, te da su nacionalne zajednice deo multietničkog društva i nezaobilazan činilac verskog, kulturnog i jezičkog pluralizma. U preporukama vladama se ističe da one svim svojim

građanima i nacionalnim ZaJednicama omoguće slobodno ispoljavanje, razvijanje i efikasnu zaštitu nacionalnih posebnosti, da garantuju Ostvarivanje individualnih ı kolektivnih prava pripadnika nacionalnih manjina na nivou standarda savremene međunarodne zajednice, a naročito sadržanih u Povelji UN, Opštoj deklaraciji o pravima čoveka, Deklaraciji UN o pravima pripadnika nacionalnih, etničkih ili verskih i jezičkih manjina, Međunrodnom paktu o građanskim i političkim pravima ı odgovarajućim aktima saveta Evrope. ) Od vlasti se, takođe, traži da otklone disproporcije i omoguće stvarnu primenu zakonskih normi. Učesnici

skupa u Kotoru založili su se da se radi ostvarivanja prava

manjina u svim oblastima gde je potrebno primeni pa- – čelo pozitivne diskriminacije. |

Efikasna zaštita prava pripadnika manjina zahteva uvodenje 1 razvijanje posebnih ınstituta, kao što je obundsman i stvaranje mogućnosti obra- | ćanja međunarodnim organi ” ma. Posebna pažnja mora se obratiti novim, još nepriznatim, nacionalnim i etničkim manjinama, koje su nastale kao posledica raspada bivše zajedničke države. Posebno je ukazano na nerešen status Roma. Učesnici skupa predlažu da se postojeći pravni propisi u ovoj oblasti usavrše i usaglase, a tamo gde ne po- |

. stoje donesu bez odlaganja. R. :

Đukanović danas li

Lisahomıli

Podgorica - Predsednik Crne Gore Milo Đukanović boraviće 5. juna u Lisabonu, javili su sinoć crnogorski mediji. Đukanović će, kako se navodi u saopštenju, raZgovarati sa najvišim Zvaničnicima Portugalije, zemlje koja trenutno predsedava Evropskom unijom.

Sa Đukanovićem u Lisabon putuje i ministar inostranih poslova Branko Lukovac.

Nove larjitimacije 74 B0licajca

Beograd - Službene legitimacije pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije biće do kraja juna zamenjene novim legitimacijama. Zamena starih legitimacija utvrđena je Pravilnikom koji je doneo ministar unutrašnjih poslova Vlajko Stojiljković, javila je Radiotelevizija Srbije. „Cilj zamene je veća zaštita građana od posledica eventualne zloupotrebe starih izgubljenih, ili nestalih legitimacija i povećanje opšte bezbednosti“, rekao je pomoćnik ministra general-potpukovnik policije Obrad Stevanović na konferenciji za novinare. Načelnik Odeljenja za upravne poslove MUP Srbije, major policije Milan KoruŽović, izjavio je da su građani dužni da do kraja 2000. dosadašnje oružne listove zamene novim. Govoreći o primeni novog Zakona o oružju i municiji iz decembra 1998, Koružović je na konferenciji za novinare podsetio da je tim zakonom razdvojen režim držanja i nošenja oružja, javila je RTS. (Beta)

Odluka MUP Srbije _

„Prijatelji dece Palilule“ tokom raspusta organizovaće dečje letnje kampove u Bugarskoj, saznajemo od Ljiljane Proković, sekretara organizacije. Dečji kampovi nalaze se u Varni i Sozopolu, a biće realizovani od 17. juna do 27 avgusta, u smenama od po deset

. dana. „Prošlog leta boravili smo u Strugi i u dečjem kampu u blizini Moskve. Tokom proteklog prolećnog raspusta bili smo u Nacionalnom dečjem ekološkom centru u Kovačevcima u Bugarskoj. Pored odmora, uspešno su realizovani programi vaspitnih, zabavnih i sportskih aktivnosti“, kaže Proković ı naglašava da deca veliki značaj pridaju onome što sa odmora ponesu kao svoj duhovni prtljag. „Dečji stvaralački kampovi su više od odmora. Mališani se, pored kupanja i sunčanja, uključuju i u neku od stvar-

· alačkih radionica. Poseban doživljaj pred-

stavljaju raznovrsni večernji programi, koje

„Pruatelji dece Palilule“ organizuju

Letovanje ui Buganskuj

deca pamte i rado prepričavaju“, kaže Proković. Ona dodaje da su se, na inicijativu dece i roditelja, sa predstavnicima dečjih odmarališta u Bugarskoj dogovorili o povoljnim uslovima organizovanja kampova. |

Informacije o ceni i uslovima smeštaja | „ zainteresovani mogu dobiti puiem telefona 3345-355, ili u prostorijama organizacije, u Ulici 27. marta 35.

Uz kupon Danasa letovanje je jeftinije za 10 odsto. Zainteresovani roditelji treba da kupon donesu ili pošalju na navedenu adresu.

ime ı prezime

ime roditelja

adresa

telefon