Данас

· KULTU

U Briselu „začet“ -

PAKIT IMETNOSTI

Izložba „Balkan Art Generator“ u Briselu okupila dela i umetnike iz Albanije, Makedonije, Bugarske, Srbije, Crne Gore, Kosova, Bosne i Hercegovine i Hrvatske

U retkoj i, možda, jedinstvenoj prilici od sukoba i ratova koji su razdirali područje Balkana poslednjih desetak godina, jedna izložba u Briselu okupila je dela i umetnike iz gotovo svih krajeva bivše Jugoslavije. Nije bila zastupljena samo Slovenija, ali su Zato na izložbi „Balkan Art Generator „, koja je u petak otvorena u galeriji Maison International u belgiskoj prestonici, uz mlade slikare iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Srbije, Crne Gore i sa Kosova, svoje redove izložili i umetnici iz Albanije i Bugarske. Kako je sa delima u Brisel stigla i većina njihovih stvaralaca, bilo je to, sa izuzetnom Rumunije, predstavljeno čitavo područje Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope. U svom govoru na svečanosti otvaranja, to je 1 istakla i koordinator izložbe, Branislava Anđelković iz beogradskog Centra za savremenu umetnost, rekavši da je u projektu Pakta stabilnosti bila zaobiđena dimenzija kulture ı umetnosti i da mladi umetnici zemalja koje Pakt zahvata i na ovaj način žele da popune tu praZninu. Na izložbi su svoje radove izložili: Zaneta Vangeli i Ismet Ramičević iz Makedonije, Alen Floričic i grupa Labin art ekspres iz Hrvatske, Maja Bajević ı Damir Nikšić iz BIH, Biljana Đurđević ı Aleksandra KHistanović iz Srbije, Draško Dragaš iz Crne Gore, Erzen šlokoli sa Kosova, Kalin Serapinov i Daniela Kostova iz Bugarske ı Agron Mesi i Adrian Paci iz Albanije. Uz obilje različitih stilova i tehnika, sve umetnike zastupljene na ovoj izložbi Zbližavala je želja da se uklope u najsavemenije tokove svetske likovne umetnosti, naglase stremljenje Balkana ka evropskoj matrici ı premoste granice između svojih, često zavađenih, Zemalja. Taj aspekat ovog zanimljivog događaja u kulturnom Životu glavnog grada Belgije istakla je i Anemi Neits-Uterbruk, ministar u administraciji Briselskog Regiona, koji je pomogao ovu prezentaciju savremene balkanske umetnosti mlade generacije. U svom prilogu u katalogu izložbe ona između ostalog kaže: „Projekt “Balkan Art Generator, trudi se da uspostavi kontakati zajednički rad umetnika i kulturnih poslenika iz Balkanskog regiona 1 ostatka Evrope. Pored izuzetne umetničke vrednosti, ko-

joj doprinosi učesće poznatih mladih umetnika iz čitavog bal--

kanskog regiona, izložba nosi i jasnu socijalnu poruku. PodručJe koje je već deset godina opterećeno zategnutostima i sukobima ne može biti zaobiđeno. Umetnost i dijalog sa umetnicima mogu biti motorna snaga koja će podstaći kontakte u regionu Balkana“. (Sense) _ -

utorak, 6. jiun 2000.

sko Goli Mine

. opstanak

POLICAJAC LOPOVSKIH NAVIKA/Blue Streak; SAD, 1999; scenaristi: Majkl Beri, Džon Blumental i Stiv Karpenter; reditelj: Les Mejfild; igraju: Martin Lorens, Luk Vilson, Dejv Capeli, Piter Grini, Nikol Ari Parker, Grejem Bekel, Robert Miranda, Olek Krupa, Ričard

C. Sarafijan, Tamala Džoums, Vilijam Forsajt; distributer: Tak

Početkom decenije na izmaku, crnački film i njegove autorske i glumačke zvezde delovali su kao prva sledeća i sigurna velika stvar u svetskoj kinematografiji, ali je vremenom njihovu originalnost i subverzivnost odveć lako i neprimetno progutala holivudska produkciona uravnilovka. Danas, uz časne izuzetke na kreativnoj (Spajk Li) ili zabavljačkoj (Vil Smit) strani, ovaj fenomen praktično više i ne postoji, dok je posebnost vedeta drugačije boje kože bezbolno integrisana u svemoćnost tamošnjeg proizvodnog sistema. Najčešće nepravedno potisnuti na-

zad u žanrovski zabran komedije i primora- –

ni da unutar njega dokazuju univerzalne

· potencijale vlastite rase, savremeni crni stva-

Taoci - u stvari - još uvek delaju pod senkom neverovatnog, globalnog uspeha Edija Marfija, a ostvarenja poput „Policajca lopovskih navika“ samo dodatno ističu skučenost prostora na kom su time prinuđeni da se bore za goli bioskopski opstanak.

Kao jedan od najprodornijih štićenika upravo pomenutog. Marfija, Martin Lorens je - baš kao i njegov mentor - nastojao da tokom 90-ih unapredi sopstvenu, rastuću slavu povremenim 1 razložnim udaljavanjem od stereotipa televizijskog i kinematografskog klovna, mada je „Policajac lopovskih navika“ vrlo čvrst dokaz da je gotovo nemoguće uravnotežiti njegove želje sa predvidljivim prohtevima tržišta. Otud se, verovatno impresioniran ponuđenim honorarima, Lorens izgleda pomirio sa nametnutom artističkom sudbinom, pa je u tandemu sa već proverenim realizatorom kakav je Les Mejfild („Encino Man“, 1992, „Miracle on 34th Street“, 1994, „Flubber“, 1997) pokušao da

stvoni film kojim će simultano produžiti niz svojih ranijih trijumfa („Bad Boy“, 1995, „Nothing to Lose“, 1997) i zaštiti već stečeni profesionalni ugled.

Marfijev mit se, međutim, i ovom prili-

Lorensa ı Mejfilda, već je i totalno rastočila unutrašnju, narativnu logiku ovog ostvarenja. Nedorečen i češće samo glupavo karikaturalan nego suštinski smešan, „Policajac lopovskih navika“ - do duše - sasvim pristojno

kom pokazao isuviše bremenitim, usled čega „Policajac lopovskih navika“ - uprkos zanimljivoj početnoj ideji, sjajno odabranim epizodistima, efektnim akcionim scenama i Lorensovom humoru - nikako ne uspeva da prevlada asocijacije na „Policajca sa Beverli Hilsa“, a svest o limitiranim, parafrazerskim

. dometima tako započetog posla je postepe-

no i fatalno ugušila ne samo ambicioznost

odrađuje vlastite, relaksacione zadatke, iako prekomernim slabostima - s druge i neuporedivo bitnije strane - dramatično upozorava na besperspektivnost sa kojom će u novom milenijumu morati da se Dore i crnački filmovi, 1 komedije, a 1 davno srozani i depersonalizovani komercijalni koncepti u modernoj svetskoj kinematografiji. Aleksandar D. Kostić

Disova poezija

Možda spava

Poezija Vladislava Petkovića Disa, „Možda spava“, pojavila se u izdanju SKZ. Reč |e o čuvenom pesniku srpske književnosti koga uvek i iznova olkrivaju nove generacije. „Disova pesnička muzika bila |e jača od pesnikove stvaralačke discipline, iznad postupka, jer kao da pesmu ne stvara pesnik, nego ta muzika |O upravlja i pesnikovom mišlju i pesnikovom rukom“, isfakao |e, predstavljajući Disovu poeziju Dragan Lakićević. U ovoj Disovoj zbirci nalaze se najlepše i najpoznatije Disove pesme, ese| Miodraga Pavlovića o Disovoj peziji, kao i čuvena Skerlićeva kritika njegovog rada, u kojoj on Disovu poeziju Loran kao podražavalačku, knjišku i dačku. Konačni sud vremena pokazao je da je istina bila na drugoj strani.

U Bitef teatru „krenula“

To Je i pionirski pokušaj da prikažemo šta se dešava na prostoru Balkana,

Jugoslavije, Evrope, a manje je poznato

_ _ Centar za novo pozorište i igru započeo je u Bitef teatru kam_ panju „Kultura za energiju“ gostovanjem pozorišta „Ujvideki _ Szinhaz“ iz Novog Sada sa predstavom „Medejino ogledalo“ La_ Slo Vegela. Cilj kampanje je da različitim akcijama podrži kultur_ nu saradnju u uslovima aktuelnih društvenih zbivanja i prome- - , _ na. Jovan Cirilov ispred CENPI-a objašnjava da nije u pitanju sa_ mo energija potrebna za demokratiju, već i ona koja pokreće. | „Io ei pionirski pokušaj da prikažemo šta se dešava na prosto| ru Balkana, Jugoslavije, Evrope, a manje je poznato“, dodaje Ćirilov. „Kultura za energiju“ predstavlja podršku decentralizaciji kulturne scene ı uspostavljanju novih odnosa između različitih sredina i nacionalnosti. Tako pozorište iz Novog Sada nije gostovalo u Beogradu čitavih deset godina. Komad Laslo Vegela „Medejino ogledalo“ prvi put je izveden na srpskom jeziku 1990. godine u sarajevskom Kamernom teatru 550, u režiji Mire Erceg. Igran je sve dok pozorište nije razrušeno. Čuveni Antički mit koJim su se služili mnogi dramatičari od renesanse pa do danas poslužio je kao „maska“ Vegelu da se „obračuna“ sa mnogo anBažovanijim političko-društvenim temama. „Mit sam iskoristio kao legitimaciju stvarnosti, obradio sam ga zato što nisam u jednom trenutku poverovao u našu “realnost, a trebalo je ubediti _ publiku da se suoči sa njom. Predstava počinje kao traktat o plumcu da bi se kroz dramu identiteta prikazao mit o Medeji“, rekao je teatrolog i dramski pisac Laslo Vegel. „Želela sam da prikažem ženu koja je žrtva okolnosti, čitave ove situacije u kojoj se nalazimo. Ona je neko ko se nigde ne oseća kao kod svoje kuće, postaje gubitnik. Nekada smo bili J ugosloveni, sada više nismo, zbog toga se raspadaju brakovi, vaspitavaju se i rađaju deca koja ne znaju ko su“, rekla je Silvija Križan rediteljka i glumi- ca „Medejinog ogledala“ govoreći o svojim motivima za rad na | ovom mitu i komadu.

S. I-

___ KRASNOJARSK, 5. JUN ____ _Frizura Jelene Igolškove iz ___ Irkutska - finalista takmičenja — ___ „Zlatni uvojak 2000“

Danas 7 [AL (1 {LC

kadarliju ·U organizaciji Udruženja primenjenih i.likovnih umetnika „Kosovka“ i Društva prijatelja Skadarlije danas se otvara „Majski atelje“ kao jedna od brojnih aktivnosti predviđenih za letnju sezonu u. Skadarliji. Krajem juna izlazi i obnovljeno izdanje časopisa Skadarlija a sa radom počinje i likovna kolonija u kojoj će

umetnici slikati „pod vedrim nebom“. Pre nekoliko dana u Skadarliji je predstavljena. i nova članica Udruženja „Kosovka“, akademski slikar Ružica Mitrović, koja je bila jedini predstavnik naše zemlje na Svetskoj milenijumskoj izlo·žbi u Moskvi. Na konkursu je bilo prijavljeno preko 3.000 radova, od čega Je Žiri izabrao 320. Pedeset najboljih radova

je dobilo dipiome, među kojima i naša Ružica Mitrović.

KORK (Irska), 4. JUN - Američki pevač Mobi na trodnevnom (najvećem) irskom muzičkom festivalu _____

FOTO: ROJTERS

Maja Ristić

M. Lazarević