Данас

S =

2 sreda, 7. jun 2000.

U bombaškom napadu u Gračanici ı kastujim incidentima

Pounptieno 12 SPHa i tila RIBAnta

U eksploziji na pijaci ranjeno šest osoba, među kojima i jedno dete. Oko 1.000 revoltiranih Srba sukobilo se sa švedskim vojnicima i albanskim meštanima

Gračanica - U Gračanici je juče, u bombaškom napadu ı kasnijim sukobima sa Kforom, povređeno ukupno 12 osoba srpske nacionalnosti, rekao Je agenciji Beta portparol Srpskog nacionalnog veća Kosova ı Metohije, protosinđel Sava Janjić.

a ostali su prebačeni u rusku bolni-

cu u Kosovu Polju. Prema podacima Kfora iz Prištine, dve bombe bačene su na kulturni centar u Gračanici, koji je u neposrednoj blizini sedišta međunarodnih snaga, nakon čega je počela opsežna potraga za napadačima u koju su

Tanpaljena deset vozila

Posle bombaškog napada, u Gračanici se okupilo više stotina Srba koji su vojnike Kiora gađali kamenjem. Zapaljeno je osam automobila i dva kamiona. Brigadni komandant multinacionalne brigade Centar Ričard Siretf došao je oko 11 časova u Gračanicu da se obrati narodu, ali je njegovo obezbeđenje procenilo da mu je život u opasnosti i tom prilikom je ispaljeno 15 metaka iz pištolja, rekao je portparo] Džo Petertild. Prema podacima Kfera bilo je okupljeno oko 200-300 ljudi. Prema podacima direktora Doma zdravlja u Gračanici Zorice Nedeljković u jučerašnjim sukobima u Gračanici povređeno je 11 ljudi. Džo je potvrdio da se u manastiru nalazi nekoliko Albanaca. Manastirska kapija je zaključana. Jedan čovek je uhapšen jer se nasilno po-

našao prema komandantu Sirefu.

U eksploziji koja se dogodila oko 10.10 na pijaci koja se nalazi uz magistralni put Priština-Gnjilane u neposrednoj blizini sedišta Kfora, povređeno Je šest osoba, među kojima i jedno dete. Prema srpskim izvorima IZ Gračanice, svi povređeni su van Životne opasnosti. Dete Je lakše povređeno i pušteno je kući,

SRB osutlila nasilig Alhanaca

Vašington - Sjedinjene Američke Države su u ponedeljak osudile nasilje koje Albanci sprovode nad Srbima na Kosovu i Metohiji. _

Portparol Stejt dipartmenta Filip Riker ocenio je na konferenciji za novinare da su nasilnički akti Albanaca protiv Srba- “besmisleni i uništavajući”.

Riker Je rekao da su zvaničnici SAD “više puta pozivali Albance na Kosovu da se uzdrže od nasilja i osvete”. (Beta)

bili uključeni ı helikopteri.

· Posle eksplozije, u Gračanici se okupilo oko 1.000 Srba, koji su se, nešto kasnije, sukobili sa pripadnicima švedskog kontingenta Kfora. Otac Sava Je rekao da su se tokom sukoba čuli i pucnji iz vatrenog oružja, ali nije mogao da precizira ko Je pucao. Kfor, međutim, navo-

di da je na njegove pripadnike u Gračanici otvarana vatra iz malokalibarskog oružja. U tom sukobu povređen Je direktor Osnovne škole u Gračanici Gligorije Stojanović, kome je metak razneo šaku i Još Jedan mladić, koji ima prostrelnu ranu u ramenu, naveli su Isti IZVOTI. Osam automobila Unmika ı najmanje jedno vozilo švedskih vojnika Kfora zapaljeno je u tim demonstracijama, navode srpski izvori u tom mestu. _

Međunarodne snage tvrde da su nakon bombaškog napada zaustavile vozilo tipa “opel vektra”, za koje se sumnja da su iz njega bačene bombe. Otac Sava, međutim, tvrdi da su bombe bačene iz tamnocrvenog “opel kadeta”, te da Je jedan od napadača uhapšen i da se nalazi u stanici UN policije u Ajvaliji, predgrađu Prištine, koje se nalazi između tog grada i Gračanice. Otac Sava Je, takođe, rekao da je nakon eksplozija bombi u Gračanici došlo ı do sukoba tamošnjih Srba ı Albanaca koji su prolazili putem kroz to mesto. Prema njegovim rečima, u tim sukobima pretučene su najmanje dve osobe albanske nacionalnosti. “Narod se razišao, ali Je u Gračanici Još uvek veoma napeto”, rekao je otac Sava. (Beta)

bez ganancija SB nema sanpatlnje

Beograd, Gračanica - Delegacija Srpskog nacionalnog veća Kosova i Metohije koju predvodi episkop raško-prizrenski Artemije (Radosavljević), predsednik SNV, danas bi trebalo da otputuje u Njujork, kako bi od Saveta bezbednosti, čije će članove upoznati sa položajem srpske zajednice na Kosovu i Metohiji, zatražio “hitno donošenje nove rezolucije ili aneksa Rezolucije 1244, kojim će se pismeno ı na najvišem nivou garantovati prava Srba i povratak srpskih izbeglica”. :

Pored vladike Artemija u delegaciji nalaze se Rada Trajković, Ranđel Nojkić, Dejan Krstić, i Jerođakon Vasije (Delić). Prema odluci SNV Kosova i Metohije sa sednice održane 4. juna u manastiru Gračanica, delegacija bi trebalo da od Saveta bezbednosti UN zatražili donošenje hitne deklaracije ili aneksa Rezolucije

1244 kojim bi se zaštitila prava Srba ı omogućilo stvaranje funkcionalne samouprave na područjima gde Srbi Žive.

Tražićemo pismene garancije koje bi garantovale povratak srpskih izbeglica i osigurale ličnu, pravnu i imovinsku brzbednost srpskog stanovništva. Predstavnici SNV Kosova i Metohije tražiće stavaranje antiterorističkih jedinica u pokrajini, koje bi delovale u zonama gde Žive Srbi, kao i osetno povećanje broja Srba u policijskim snagama uz isključivo pravo da Srbi sa Unmikom patroliraju u srpskim Žonama i enklavama. Tražiće se i

postavljanje najmanje jednog”

sudije za srpske opštine na Kosovu i Metohiji kao i sveobuhvatna diskusija espertske grupe ı Unmika o obnovi lokalne samouprave koji će rezultirati pismenim sporazumom o primeni sa jasnim datumima i ro-

Beograd, e-mail: danaseeunet.yu, danasdeseinfosky.net Direktor DAN GRAFA: Dušan Mitrović. Glavni urednik: Grujica Spasović, Odgovorni u

kovima - izjavio je za Danas istoričar Dušan T. Bataković, član Ekspertskog tima i savetnik SNV Kosova ı Metohije.

Prema njegovim rečima, cilj posete delegacije SNV je da skrene pažnju na dramatično stanje i etničku diskriminaciju kojoj su podvrgnuti Srbi na Kosovu i Metohiji, kao i da ukaže na krupne propuste međunarodne zajednice u suzbijanju etnički motivisanog nasilja. Od SB zahtevaće se da se javno osudi albanski terorizam kao i da Međunarodni sud što pre počne sa istragom zločina koji se već godinu dana dešavaju nekažnjeno.

“Bez čvrstih garancija na najvišem nivou | sa jasnim obavezama svih političkih faktora u pokrajini, SNV Kosova i MetohiJe ne može nastaviti saradnju sa misijom UN”, stav je Veća iz Gračanice.

kolegijum: Božidar Andrejić (zamenik glavnog urednika), Radovan Balać (Novi Sad)

BRANISLAV KRSTIĆ: Kosovo pred cutlizacuskom raskrsnicom

Izmenjen muhi”

Sef Misije UN za Kosovo Bernar Kušner, podnoseći nedavno izveštaj Savetu bezbednosti, istakao je da “Rezolucija 1244 o obrazovanju i ciljevima Misije UN nije specificirala institucionalne oblike suštinske autonomije” i predložio Savetu “da se sklopi ugovor sa svim Kosovarima u obliku prelaznog ustava”. Nakon sednice održao je kraću konferenciju za štampu o kojoj Informativna služba UN saopštava samo da je. “Kušner precizirao da je Savet prihvatio njegov predlog da imenuje speciJalnog predstavnika za nestala lica u pokrajini.” Na osnovu ove informacije moglo bi se zaključiti da se pred Savetom nalazilo suštinsko pitanje, ali da o raspravi na sednici, koja je bila zatvorena, niko nije bio spreman da se izjašnjava. Ovih dana ambasador SAD Hil ponovio je predlog o “prelaznom ustavu” {intervju Danasu,13-14. 5).

U Rambujeu je, poznato je, utvrđen rok od tri godine Za Uspostavljanje novog “političkog ugovora” (koji sadrži i ustav) u pregovorima "između strana”, a predlagač(i) taj zadatak ističu posle nepunih godinu dana, sa obrazloženjem koje nije uverljivo. Naime, “prelazni ustav” postoji i čini poglavlje ! Ugovora iz Rambujea. U njemu su precizirani principi samouprave, skupština, predsednik, vlada ı upravni

organi, sudstvo, opštine, ljudska. prava, nacionalne zajednice i dr_ Institucije suštinske autonomije. su, dakle, detaljno. specificirane. _ Po} znato je i da Rezolu_ cija 1244 zahteva, “puno uvažavanje, Ugovora ız Rambu-_ Jed _ _

Ako šet Misije, UN, ipak, podnosi, navedeni predlog, svakako posle kon: suštacija, to znači da postoji snažan, pritisak da se temelito izmene duh i slovo Ugovora iz Rambujea i “prelaznog ustava ,

kao njegovog ključnog poglavlja. Predlogom se uvažava insistiranje predstavnika albanske. zajednice da sami stanovnici, Kosova donesu ustav.

Ukoliko bi se prihvatila iniciJativa Kušnera da se pravo usvaJanja ustava prenese na nedefi_ nisano telo (“svi Kosovari”) koje. on uspostavlja, to bi značilo da. se Kosovo, ı formalno, tretira, kao nezavisna teritorija i da se Jugoslavija 1 Srbija isključuju iz. uređivanja odnosa na Kosovu i sprovođenja Rezolucije. To čini, bespredmetnim izjave najodsovornijih ličnosti Evropske unije” da će dalje učešće Srbije u reša_ vanju sukoba na Kosovu zavisiti. od njene demokratizacije. Kriza. oko Kosova nastoji se redukova-, ti na teritoriju pokrajine, ali ova. inicijativa preti:-da postane naj veći poklon Miloševiću. .

Nosšavlja se”

Analiza organizacije Hjumat rajts VOČ o Tastućoj represiji u Srbiji (2)

"Pg

KIŠal

li PožanBvGIl

Otpor je labavo struktuisana grupa protivnika vlasti. Broj aktivista kreće se oko dvadeset hiljada. Od završetka NATO rata (mart-jun 1999. godine), ovaj pokret je sproveo niz simboličnih uličnih aktivnosti koje su ismevale vlast jugoslovenskog predsed-

| nika Slobodana Miloševića. Po-

kret je brzo stekao široke simpatiJe među stanovništvom. Od početka 2000. godine, poli-

cija u Srbiji je uhapsila i sasluša-

vala stotine aktivista Otpora, bez preciziranog osnova za hapšenje. U svakom pojedinačnom slučaju, uhapšeni su držani samo par sati pre nego što su oslobođeni, jer nije bilo dokaza da su počinili bilo kakvu povredu zakona. Česta hapšenja su samo povećala markantnost pokreta, čak i u tradicionalnim uporištima vlasti, kao što Je Požarevac, rodni grad predsednika Miloševića i njegove supru-

e Mirjane Marković, osamdeset

ilometara jugoistočno od Beograda. · lana Lazića - i ostali su u pritvoru

„|

atentat

Dvojica aktivista Otpora - Mom-| čilo Veljković ı Radojko Luković - |} | njihov prijatelj Nebojša Sokolović, sva trojica iz Požarevca, Imalisu2., . maja sukob sa osobama povezanim sa Markom Miloševićem, SL-! nom Slobodana Miloševića i Mir-| jane Marković. Usledila Je tuča u kojoj je nekoliko pojedinaca po-|vređeno (uključujući Veljkovića,! Lukovića, Sokolovića i Sašu Lazi. ća, jednog od ljudi iz Miloševiće- | vog okruženja).

šest dana, posle čega su nakratko | 5 pušteni bez pokretanja postupka | protiv njih. Nastuavlja se

Danas, dnevnik, izdaje preduzeće za novinsko-izdavačku delatnost, DAN GRAF d.o.o, Redakcija: Alekse Nenadovića 19-23, V spra

, tel/{ax: 344-11-86, 432-731. Predsednik Upravnog odbora: Radomir Ličin rednik: Veseljko Koprivica, Redakcijs , Safeta Biševac (unutrašnja), Petar Cvijić (spori