Данас

petak, 9. jun 2000.

Osnovna ideološka karakteristika srpskog društva u proteklih deset godina je dominacija nacionalizma, koji je krajem osamdesetih ostvario potpunu kulturnu hegemoniju a potom, u VeOma kratkom roku, postao ı zvanična dIržavna ideologija ı politika. Takva podloga deformisala je politički sistem u SrbiJi, jer ako formalno postoji višestranački sistem, partije nisu u Jednakoj poziciji i, šo je još bitnije, faktički je onemogućen pluralizam političkih ideja. Iskustvo nam je pokazalo da su brojne partije uživale medijsku podršku režima, ako su podržavale realizaciju tzv. nacionalnih ciljeva, počevši od stvaranja Velike Srbije do „patriotske odbrane“ Srbije i tzv. SRJ, a one koje su se tome suprotstavljale bile su anatemisane. Dakle, za Srbiju u ovih proteklih deset godina važi ono Šo je Mao Cedung govorio za Kinu: »U Kini ima demokratije za sve koji prihvataju liniju Komunističke partije Kine“. Tako i u Srbiji ima medij-

skog ı drugog prostora neophodnog za

politički rad, ako se prihvati blok dogmi srpskog nacionalizma. U takvoj drušvenoj atmosleri pomerenih vrednosti ne važi više klasična podela partija na levicu i desnicu s obzirom na njihove, pre svega ekonomske programe, te levice kao zastupnika radnika, a desnice kao zastupnika kapitala. U Srbiji se podela na desnicu i levicu može Učiniti pre svega na osnovu odnosa pojedi-

Deformacije političkog sistema u Srbiji

nih partija prema nacionalizmu 1 ratu. Ako usvojimo taj kriterijum, neminovan Je zaključak da desnicu čine kako većina opozicionih tako ı režimske partije. Dominantne opozicione partije jasno se deklarišu kao desnica ili desni centar. Međutim, manje je jasno da su režimske partije SPS i JUL isto tako partije desnice bez obzira na njihov naziv. Naime, ove dve partije usvojile su u svojim programima osnovni postulat srpskog nacionalizma sredinom osamdesetih, o „nepravednoj podeljenosti Srba u pet jugoslovenskih republika i neostvarenom pravu na vlastitu državu“. Pošo su podređene jednom cilju, tj. rešavanju tzv. srpskog nacionalnog pitanja ı stvaranju „Velike Srbije“, ostale programske smernice ove dve partije su puka retorika. Pored ogromnih ljud-

u veoma kratkom roku unišena su dostignuća koje su generacije stvarale, a čijem ostvarenju levica istorijski teži. Pseudolevičarske partije su antiprosvetiteljske koje radi ostvarenja nacionalističkog projekta, negiraju snagu ljudskog uma i osnovne humanističke vrednosti, te istrajno rade na tome da svakog pojedinca ubede u neminovnost sudbine i vlastitu bespomoćnost te time zarobe srpski narod i građane Srbije u mrak misticizma i ksenofobije. Citav državni aparat, privreda, i ostali segmenti društva, stavljeni svojevremeno u funkciju stvaranja Velike Srbije, danas služe isključivo odbrani režima i očuvanja sadašnjeg stanja. Time se ove dve partije definišu kao konzervativne političke snage. Sto je najznačajnije SPS 1 JUL negiraju i osnovnu karakteristiku politike: etičnost. Od kada je bilo po-

Identitet moderne levice u Srbiji izgradio se i dokazao pre svega u borbi protiv rata i nacionalizma, a njena ideološka osnova i specifičnost čine socijaldemokratske vrednosti u užem smislu, antinacionalizam i težnja ka decentralizaciji državnog aparata

skih žrtava koje je izazvalo OVO Dprogramsko opredeljenje SPS i JUL, u Srbiji je došlo do unišenja privrede, dubokog socijalnog raslojavanja i drastičnog osiromašenja ogromne većine građana, nezapamćene stope nezaposlenosti, apsurdnog bogaćenja režimskih pojedinaca, unišen je penzioni ı zdravstveni sistem osiguranja, itd. Drugim rečima,

trebno prevariti građane Srbije i uvući ih u projekat rata za „svete srpske zemlje“, prevara je postala osnovna tehnika vladajućeg režima koju je ovaj doveo do savršenstva. Nasuprot tome, humanistička orijentacija levičarskih partija doživljava politiku kao društvenu aktivnost koja služi ostvarenju opšeg dobra

'1 opšteg interesa.

I levica ma tilesmic

Kada se politički sukobi u Srbiji u proteklih deset godina okarakterišu kao svojevrsan obračun na desnici, jasniji je

loška osnova i specifičnost čine socijaldemokratske vrednosti u užem smislu, antinacionalizam i težnja ka decentrali-

Dominantne opozicione partije jasno se

deklarišu kao desnica ili desni centar. Međutim, manje je jasno da su režimske partije SPS i JUL isto tako partije desnice bez obzira na njihov naziv

i osnovni uzrok nemoći desničarskih opozicionih partija da sruše režim Milošević-Sešelj. Nakon šo je projekt „Velike Srbije“ postao zvanična državna politika, desničarske opozicione partije ostale su bez velikog dela svog političkog programa. Ujedno, tu se nalazi i osnovni razlog zbog kojeg se SPS i JUL ne mogu reformisati. Te partije snose odgovornost za sve šo je učinjeno u Doslednjih deset godina, za sve posledice koje su prouzrokovale njihove političke odluke, a prvenstveno za ratne zločine i tu je razlika između reformisanih komuhnističkih partija u Istočnoj Evropi ı lokalnih samoproklamovanih „naslednika“ komunističke partije Srbije. Komunisti u istočnoevropskim zemljama nisu bili opterećeni teretom ratne politike, a SPS i JUL su odgovorni za stradanja stotine hiljada ljudi u Srbiji i na prostorima bivše SFRJ. Pri tom, radi se o autokratskim organizacijama koje počivaju na moći skoncentrisanoj u jednoj ličnosti. Kada te ličnosti više ne bude Dilo na političkoj sceni neminovan je i njihov raspad i nestajanje.

Identitet moderne levice u Srbiji izgradio se ı dokazao pre svega u borbi protiv rata i nacionalizma, a njena ideo-

zaciji državnog” aparata. Jedan od osnovnih interesa Srbije i čitavog regiona, kako kratkoročno tako i dugoročno, jeste razvoj ovih progresivnih snaga neopterećenih nasledem komunizma i ratnim zločinima nacionalizma. SOocijaldemokratske snage, pre svega, ideološki ogoljavaju vladajući režim i oduzimaju mu veliki deo političkog prostora. Uz to, levica Je borbena politička snaga, i, u našim uslovima, pobornik odlučne ı beskompromisne borbe protiv nacionalizma i njegovog, glavnog političkog eksponenta režima Milošević-Sešelj. Te političke snage su partije integracije jer su prirodni partneri partija nacionalnih manjina, pošo jedino partije levice mogu garantovati pošovanje prava svih građana Srbije, bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost. Primeri iz istočnoevropskih zemalja pokazuju da partije desnice nude haotičan koncept privrednog prestrukturiranja ı drušvenog razvoja usled neograničenog poverenja u tržišne mehanizme ı princip laisseZ-faire. Izgradnja savremene kapitalističke privrede i drušva blagostanja nemoguće je bez primene socijaldemokratskih rešenja i političkih snaga koje će taj koncept realizovati.

Da je bespredmetno gluvome šaputati i slepom namigivati, ovaj naš narod je davno apsolvirao, i zbog toga mi je trebalo da duže porazmislim da li da narodnom poslaniku Zoranu Jovanoviću uopšte odgovorim na njegovo pisanje u ovim našim novinama.

Reagovanje narodnog poslanika SPO u dnevnom listu Danas, na saopštenje koje su medijima uputili novinari opštinske televizije TV Cačak, samo je potvrda da slobodni mediji i te kako imaju svoje mesto i ulogu u slučaju da u Srbiji dođe do smene aktuelnog režima, dajući nam svojevrsnu moralnu podršku. Potporu ove teze nalaZim u činjenici da pojedine opozicione partije za slobodne ı nezavisne medije nalaze isključivo u onim medijima koji su sebi dozvolili luksuz da postanu servis pojedinih partija ili lidera.

Elem. Onomad je dnevni list Danas u nekoliko navrata prenosio kritičke stavove OO SPO u Cačku, vezane za uredničku politiku TV Čačka. Međutim, bez obzira na činjenicu da niko od novinara ili urednika nije reagovao na Ovakve stavove, Tepublički poslanik Zoran Jovanović je nakon prve reakcije dao sebi za pravo da dopisnika

lista Danas optuži za neprofesionalnost i pristrasnost. Ovo nije prvi put da gospodin Jovanović, ali i neko od_pripadnika njegove stranke u Čačku javno optužuje pojedine medije, kao što su Dojče vele, Slobodna Evropa, Agencija Beta i dnevni list Danas, da su se urotili u zaveri protiv najjače, najveće i jedine prave opozicione partije.

Nažalost u nas je duboko ukorenjeno shvatanje da ukoli-

ko nam se sopstveni lik u ogledalu ne sviđa, logičan sled stvari je razbiti ogledalo, pa šta košta da košta, a gospodin Jovanović nije Jedini zagovornik takve teorije.

Već više od deset godina opozicione stranke u Srbiji insistiraju na tome kako samo one i niko više u ovoj zemlji izgaraju u neravnopravnoj i bespoštednoj borbi protivu režima. Deset na jednoga. O zar se i to može? Međutim, autor reagovanja, narodni poslanik Zoran Jovanović u nekoliko navrata ipak je uspeo da objasni poentu te borbe, koja se po njemu svodi na skidanje kajmaka.

Prema tvrdnjama uvaženog nam poslanika srpska opoziciona alternativa, predvođena Novkovićem, Makijem, Vericom Barać, Otporom ı mnogima, u stvari pojavila se sa ciljem da „opoziciji“, nakon deset godina krvave i teške borbe skine kajmak.

Tragično je kada se u zemlji koja već duže vreme tone u Dezdan, osnovni postulat političkog delovanja pretvori u skidanje kajmaka, što se najrečiti-

Je u kajmaiı

je vidi na primeru prestonice i neslavno završenih protesta, nakon oduzimanja Studija B od strane režima. Uostalom to je narodni poslanik Jovanović već dokazao zdušno braneći Predlog zakona o privilegijama, zbog koga se cela demokratska javnost zgrozila, a o čemu se u Cačku mesecima pričalo i priča, čak i u okvirima stanke kojoj poslanik Jovanović pripada. U celoj priči najtragičnije je to što je u Srbijici sve stalo, samo se opozicija još uvek dogovara, verovatno oko kajmaka, narod je sve siromašniji, a 0pozicioni lideri sve bogatiji, dok će oni koji su ni krivi, ni dužni svedoci svega toga, ako ovo potraje i narednih deset godina dobrim delom biti na onom svetu, a njihova deca na nekim drugim kontinentima. Na kojima kajmak i nije tako IN, dok će gospodin Jovanović i njemu slični sigurno i dalje tražiti i javno žigosati one koji rade protiv njega i partije kojoj pripada. Što bi se reklo stanje je redovno, i pod kontrolom. . Aleksandar Arserujević, dopisruk lista Danas iz Cačka

Ispravka

U jučerašnjem broju u tekstu „Vratite nam Goli otok“ Milenka Vasovića, potkrala se Jedna štamparska greška koja je promerula smisao rečeruce: „Samo Je ljubav prema vojsci veća od nije, Trislim pameti". A trebalo Je da stoji: Samo je ljubav prema vođi veća od nje, mislim pamet. Izviryavamo se autoru i čitaocima.

/EG

Jedan čovek kupovao kuću na selu.

Svidela mu se kuća, dvorište, voćnjak, samo je imao primedbu da Je klozet suviše daleko.

Seljak prodavac mu na to kaže:

- Pa i nije daleko, ako na vreme pođeš.

Konačno se Još jednom, po ko zna koji put, pokazalo da su u laži kratke noge. Tačnije, pokazao je to uzoTiti ministar informacija, koji se i ranije isticao otkrićima od kojih napaćenim spikerkama ı snimateljima zastaje dah. Ne Žaleći vremena ! truda, on je danonoćno istraživao, Dproveravao, izvlačio zaključke, vršio uporedne analize, primao dojave potkrepljene tonskim snimcima u boji i najposle nepogrešivo ustanovio da su se njegove davnašnje najcrnje slutnje obistinile. Ma kako morbidno to zvučalo, poštovani gledaoci, vreme je da se pogleda istini u oči ı da se otvoreno progovori ono o čemu se dosad šaputalo: CIA radi protiv sebe. Amornčka ! me đunarodna javnost moraju da se koliko juče suoče S tom neumoljivom činjenicom. Jer, ne ireba zaboraviti da svaki poreski obveznik u Americi odvaja od svojih usta teško stečene dolare za izdržavanje, prehranjivanje i oblačenje pomenute službe. Umesto da bude do groba zahvalna, ona se pomamila i krenula da ždere samu sebe. ] to jynutra. Prenebregavši najosnovnija pravila svog zanata, ona je rasturila okolo spiskove svojih agenata,

IR

doušnika, cinkaroša, poverenika i ostalih nameštenika, koji se kriju pod tajnim imenima (u Iražnoraznimi kulturno-umetničkim, privredno-ekonomskim, socijalno-patološkim, humanitarnim, etnološkim i sličnim organizacijama 1 ustanovama. To joj nije bilo dosta, pa je odlučila da tajno presnimava njihove skrovite razgovore, DpOsvećujući posebnu pažnju boji glasa, namigivanju i čvrstini kažiprsta prilikom telefoniranja. Padajući iz greške u grešku, na kraju je pala tako nisko da Je le spimke, zajedno sa dopunama, doradama ı naučnim objašnjenjima, u originalu i prevodu, doturila suparničkoj strani. Ostalo Je bilo stvar lehnike. Minjslar Je mogao samo da sa Žaljenjem konstatuje da ni CIA nije ono što je nekad bila. Dragi gledaoci, pred vama se crno na belo čuje to što Je bilo namenjeno samo Klintonovim ušima. Evo, sad ovaj zove onoga mobilnim iz Javne govornice. Sad se onaj odaziva. Tajna šifra im je češkanje IZa uva ı ne čujno kašljucanje. Sad mu ona] kaže koliko Je sati, što u prevodu znači da su svesni sopstvene nemoći ı spremni na predaju. Sad onaj kaže da Je zadatak izvršen, na osnovu čega je očigledno da za njih ni tamo ni ovde više nema posla, te će kad-tad biti primorani da rasprodaju lažne

depeše, brzojavke ı ostale prigodne publikacıje namenjene obmanjivanju 9Ospođe Olbrajt.

Ali, nismo mi od juče. Posmatrajući njihova lica u najdubljem mraku, prozreli smo njihovu krajnju naTucru O(KrHVajući SVOJE stvarne plaćenike, oni! nastoje da prikriju one koji to nisu ı time nas navedu na lažni trag ı pogrešne Zaključke. CIA, u stvari, hoće da nas ubedi da za nju rade svi koji Još nisu, od portira ı konobara u ministarstvima do čistačica, manekena, crkvenjaka i budućih članova JUL/SPO). Tu više ne pomažu klasični načini razotkrivanja ı vrbovanja vrbovim klinom.

Mada Je na izdisaju, CIA nije tako bezopasna kao što Joj se Čini: Ministar Je as krinkao one za koje se.Javno znalo čime se bave. Na nadležnima je da korak po korak polete na preostale nepotkupljive. Svako oklevanje može da bude kobno, jer nije isto razbiti vršak ledenog brega ı haći se na njegovom dnu. Elo Zato, poštovani gledaoci, požurite da otkucate svoju decu, svoJe pokojne rođake, neotporne voditeljice Jutarnjeg programa i one što stoje u lažnim redovima pred bankama. Ne zaboravite da odate i svog najomiljenijeg ministra. Riba smrdi od glave, a drski neprijatelj večito sanja da se ušanči baš tamo gde najviše smrdi.