Данас

i oro te da ga, opravdano, posmatra kao 5X% Zato se ja slažem sa ovom zamišlju saogatim ljudima Mađarske, koji su )) n toga veliki melanholici. Primer za sje veliki pisac mađarskog jezika, M%saztolanyi. Koji bio je šampion u meorlholiji i veliki opisivač sitnih pojediieisti iz kuće naše klase, građanske. oxiko sada vidimo da ovo osećanje posuruženosti ponekad dolazi od nemamiline, a često i od toga što imamo Vi1 5;e nego što nam treba. Ovo osećanje. !qaspušta se mnogo niže, prema sam mom rtu evropskom, gde je, u GrČ2 koj, građanstvo i poniklo. ] prva goje spoda svetska. Ja znam da gospob _da mne žive isključivo u građanskoj | | klasi, pa da ih drugde nema. || Gospodstvo uopšte jedna je bolest, možda najizrazitija u onom

ici tn

| 1993. godine.

Tac, mislim, iz Bijelog Polja a da je svoje neobično ime dobio kada je ovde

· VOJ konferenciji nesvrstanih boravio veliki Brozov prijatelj. Ipak, jedne večeri mi”

· se:uplašen poverio: ja ne znam ko sam,

· Musliman ili Crnogorac, kada sam sa jed nima ja sam jedno, a kada sam sa drugi ma ono drugo. Rekao je i zaplakao, moj prijatelj Naser Petrović. Kakvo Je biće Na“ser Petrović 1 zar je nacionalizam doista

ideologija mediokriteta jer Naser Petrović

mije bio medioknie

· bol atne du,ilinavijati Za svoj im, 1 je mnogo ra7 njenika. Ali, kada ovde nije bio rat? Bilo Je i nekoliko Muslimana u Ovoj Ooriopedskoj bolnici. Naser Petrović je · uglavnom tvrdio da je poreklom Crnogo-

· Srbi ili Muslimani, naše etničko poreklo pije prirodna nego kulturna činjenica.

ada je ovde na P-

. O. nog nacionalizma: to da se rađamo kao”

Ono što izgleda tako prirodno nije tako prirodno, to je osnovni paradoks nacionalizma. Nacionalizam Je metafizika, metafizika prirode. Jer, on je stvar duha a ne prirode a to da u prirodi nema duha, to je govorio već Hegel, Zato je nacionali-

zam ovaj pad u prirodu ili varvarstvo.

Osnovna zabluda ili Oda svosna ___Tracionalizacja - savremenih srpskih

25 subota – nedelja, 10-11. jun 2000.

momentu kada je od životinje, Nietzscheove, postao najednom bolesni medved, čovek. I veverica, koja isto tako odnekud obolela je i izgubila svoju veselost. To Je najbolje pokazao Cehov. Te ljudske veverice koje izgubile su svoju bodrost pa više ne mogu onako gipko da skakuću s grane na granu. No su im

uje kao ljuljaške prirodine ostale ae Dletene garniture u vrtu, koji 0 Će GSKOTO DOSEĆI: SVE OVO 00:

MOM vorim u ime te vrste ljudi koji su nekada bili vrlo bodri a onda su odjedanput izgubili svu svoju veselost. To je prvi rekao »uijući se na svoje ljubavne jade, a zaolo je mnogo više jedne nesreće koja sa gospodstva. Jer da nije bio takav imogao odmah ukloniti zlikovca sa 5» se da se onoliko premišlja. To i sam ser mnogi od nas imali su u sebi tu Ha se čini sa zlikovcima koji su nas "usled ovog ludog gospodstva ostaviimami smo spakovali svoje knjige ı dveiv, vremena baroka, te se uputili na sesje slonovsko.Hamsun Je pri kraju ŽISgluh. Tvrdili su istovremeno da je i i Co tvrdoglav u tome da je potpuno nvovno, nego samo da je gluh. I da reı Osobe koje su bile oko njega nisu · Himti naočare, nego samo jednu lupu. iomroblema sa svojim očalama koje su · 1, pa Jedno staklo ispada. Onda po~malepim lakom za nokte moje Žene, vrlo dobro služi. Ne znam da li ovaj ipravljen, spada u robu koju bi neko misgranici, ili je moj loš vid sada jedna ooju želim preko završne crte svoje m. Možda moj narod ne mari da ne| ljude sa nekakvim nedostatkom, a · i inistira. Pa da onda onamo ostanu /oviti, a mi, lošeg vida, da se pokupi-

ollolazi na um Hamsun, koji je u okvi| se bio gledan kao izdajnik, iako je devedeset godina. A čovek u takvoj ože biti jedino izdajnik sopstvene » napustio odavno, pa se zaputio u ip ı slonove.

(Odlomak iz novog romana

wutvač: Feral Trubune – Split – 2000)

demokrata je iluzija daje

n? nacije, naciju bogatuna, u u vlastele i naciju srednjaka oykom megadinaraca rečeno – klošara

1 sie koreodrame, čiji je rodonačelnik kod nas jedan poznati činimaš-šezdesetosmaš. =L Jedna druga, slična nacionalna manjina, pak, oblači se pre)n"žno u zeleno, sivomaslinasto, mada kad izvodi svoje omiljeiq Sie plesove na nebu i na vodi onda se oblači u plavo. Ta manjiiv „Bla, Voli da paradira i tu je nenadmašna, njihovo kolo je strojeo» i korak i oni samo idu napred, nema tu dva levo tri desno. / 1e0)ni vole da se kite teškim gvozdenim perjem sa gusenicama i rarnugim cevima kroz koje ne love zvezde već neprijateljsku Žilie uu silu. Po brojnosti oni jesu nacionalna manjina, ali po snazi Ie1 ikako, često su oni sve, sama suština nacije.

od | Dok nacionalna manjina poštara sasvim skromno, okićena Dlil= elikim torbama u prljavoplavim kostimima, raznosi u svojoj \npinanjinskoj igri nekakve papirnate poruke od haustora do ha-

wnalno pitanje

ustora, dotle nacionalna manjina kuvara, srpskih kuvara kuva samo za srpski stomak. A to je poseban stomak, stomak koji sve vari. To je naš pravi Zodhički imenitelj, kakav rodni jezik, kakve pesme. Ali, o našem srpskom stomaku ćemo drugom prilikom. Nacionalna manjina pravipara, iliti onih što se jednim imenom zovu vlastela, svoje osobenosti i odlike svoje manjine, kao i svoja manjinska prava da se šišaju a la engleska trava na engleskim stadionima ističu bez lažne skromnosti, njihov folklor se sastoji da se bez cilja, ali samo naizgled, vozikaju teškim džiponjama i da vazdan nešto brbljaju u male aparatiće koji pare ili život znače, ili samo pare bez života. I Još bezbroj nacionalnih manjina ima u nas Srba. Recimo, pisci, to je nacionalna manjina koja je često u javnom opticaju, oni se služe jezikom kao osnovnim sredstvom i oni su mahom državotvorni. Kad god je nacija ugrožena oni tragaju za integrativnim silama nemerljivim iz tmine pojanja, ne zaboravljajući da naglase da nisu dovoljno nagrađeni za svoje robo-

vanje rodu. | Predrag Cudić

Numne Popović Otpor i sećanja:

Beograd

Gledam kako tt se zateže lice kako sevaju zubi i oči.

Jasno čujem urlik

koji grči mišiće:,

Puši ga džiberu!

Pitam Se ŠP BL bilo a nisi U, usred primitivnih rituala. Crvenu pod podrhtava, gomila Je u bučnom transu. Opora tekućina klizi,

čujem te.

Reči mi trule u čeljusti, sveJedno Je da li se zna ili nije bitno.

CrVapynioapteaJPre

Razgovor sa anđelom, raskrinkavanje:

Projekat

Tebe muči čudno osećanje uzaludnosti, trošenje volje i oJjačavanje uvere,

toliko da se smeJeš pred ogledalom

ı posmatraš nove crte.

Duboke su i oštre,

ali nisu ništa, nije ni sećanje.

Znam, nedovoljno Je reći:

Loše vreme, lošt ljudi.

Sešir im služi tek da sakriju

džombastu oštrougaonu glavu.

Ne brini.

Juče si video kako je Jednog

iznenada progutao trotoaT,

like black hole in the Sky,

dok je šetao sa štapom u desno].

Bio si šokiran što nikakvom reakcijom niko nije pokazao da je video isto Što 1 ti. Tada sti shvatio:

oni su vešto ožiuljeni leševi, utvare. TvoJa muka Je. dar

da vidiš okultistički eksperiment.

Ne daj se zbunittti,

zbog masovne pojave lažnih ekstrasensa. Plan im je osuđen na propast, loši kadrovi

Podgorica, novembra 1999. januar 2000.

Ibrahim Hadžić

Biblioteka

Sum Vavilona

I knjiški moljci. Govore bezbroj Jezika, Cak 1 IUtUe:

Knjiški moljci.

Astrološki znact, Hamurabijev zakon, Palimpsestt:

Knjiški molJct.

I pouke o vladanju.

I saveti o borilačkim vešhnama. I uputstva za prvu bračnu noć: Knjiški moljci.

Kaligrafija, Gutenberg

I laserski štampači: Knjiški moljct.

Moja pesma Isečak iz svemtra, Jedna trunčica Moj život:

Knjiški moljci.

Zamnct

Proplanak. Krčevina. Njiše se zelena travka, Žuti se Jagorčevina.

Sam sam. Pun gorčine.

Pokrivam rukama glavu,

Udišem miris Jagorčevine. 1998.