Данас
l 0 Tora 13. jun 2000.
_PISMO_OCU_
„Ja sam na silu olpastan
Dragi tata,
Prošlo je trinaest dana, i danas četrnaesti od kada su nam te privremeno oduzeli i utamničili neki ljudi koje bi ti mnogo bolje opisao. Sto bi rekao Đoka Balašević: „Sto hiljada reči znam, al jedna mi fali...“ No, nećemo sad o njima, istorija i vreme će pokazati i suditi kakav je ko bio.
Nemoj se brinuti za nas. Mi smo sasvim dobro, onoliko koliko može da bude pas bez jedne noge, ali ne brini, gegamo se ı ćopamo izuzetno dobro. Trudimo se da se ponašamo normalno, da ne pokazujemo dušmanima kako nam je, već se trudimo da svuda istaknemo da smo mi tvoji. ] da si ti naš. ] da će tako biti. |I da smo zbog toga ponosni.
Radimo onoliko koliko možemo. Možda to nije dovoljno, ali valjda će nam Bog oprostiti ukoliko možemo bolje. Trudimo se,
Ja sam siguran da sve podnosiš hrabro. Mi u tebe verujemo L“
porodice. Znaš, kada si u situaciji kao Što sam ja sada, nemaš vremena za emocije. Ja svoja osećanja nisam pokazao nikom. U ovoj situaciji ja se uvek sećam šta je Ajša rekla Boabdilu na mestu zvanom „El suspiro del Moro“. „Nemoj plakati kao žena, kada nisi umeo da se boriš kao muškarac“, idealna je rečenica za moj sadašnji način života. Dokle god mogu da se borim kao muškarac, ja emocije ne pokazujem. „Inside my heart is breaking, my make-up may be flaking but my smile still slays On, 17 pesme „SBOW must go on“, ili u prevodu „moje srce se cepa, možda se moja šminka razliva ali moj osmeh još uvek stoji na licu“. Dragi moj tata, tako mora biti. Jer Jedino tako ćemo sačuvati svako zdravlje i umeti i uspeti da se radujemo pobedi istine nad laži, ı pobedi pravde nad nepravdom.
nemoj da nas razočaraš svojim padovima. Ja ne znam kako je kada si zatočen, jer to nisam doživljavao, ali ne znam ni kako je biti slobodan, pošto ni to nisam doživljavao
obijamo pragove i svuda nailazimo na reči podrške. Znaš kako je, svi obećavaju da će pomoći, ali si ti još uvek tu. Voleo bih da ja mogu sam da te izbavim, da ne pitam druge, ali ja to ne mogu i pored sve moje želje. Valjda će se dobri Bog izmigoljiti iza oblaka i pogledati šta se radi, pa učiniti nešto.
Ja sam na silu odrastao. Počev od godina stradanja, gde su se rđave stvari dešavale oko mene, u godinama kada sam na granici između dečaka i čoveka Ja sam prinuđen da budem glava porodice. To mi teško pada, jer za to nisam spreman. Ali možda je sve to tako zamišljeno, da bih Ja bio uspešniji u ŽiIVOtu jer posle ovoga Ja sam spreman na sve, 1 šta god se desilo, Ja ću izdržati. Najtužnije od svega je to što sam Ja svega svestan, I Donekad mi padne na pamet da bi možda bilo bolje da živim u nekom svetu iluzija ili da budem nezreo, pa da mi sve bude lakše. Ali onda se setim da Je razum i razboritost najveća vrlina, i onda sam siguran da sam srećan što sam takav. Naravno, zaslugom moje
EOTOF4R'7;
Što se tebe tiče, ja sam siguran da sve podnosiš hrabro. Mi u tebe verujemo i nemoj da nas razočaraš svojim padovima. Ja ne znam kako je kada si zatočen, jer to nisam doživljavao, ali ne znam ni kako je biti slobodan, pošto ni to nisam doživljavao. Ali ti moraš da shvatiš da je tvoje utamničenje samo kulminacija i bukvalizacija dosadašnjeg tamnovanja svih nas. Mrak je uvek najgušći pred zoru, i u to budi ubeđen. Ti moraš da shvatiš da smo mi jaki, i da ne ide da ti budeš slabiji od nas u ma kakvoj situaciji se našao. Mama mi Je govorila da ti ne pišem kako se osećam jer to može da ti pokvari ionako loše raspoloženje, ali ti to moraš da znaš i da se sa tim suočiš, isto kao što se ja suočavam sa činjenicom da si ti tu ı da ti je teško. Moraš da budeš Jak u svim situacijama. Neće to trajati doveka. Seti se „SoO-
šenka“ i neke ptice nisu za kavez Jer imaju
suviše sjajno perje“. Nemoj brinuti o krupnim ribama, jer u našim vodama krupne Tibe su najčešće somovi. Moraš da budeš do-
bar plivač, bez straha od
DAN
Aleksandar Filipović Miroslavu Filipoviću, novinaru u pritvoru
krupnijih riba jer si 1 ti krupna riba. I isplivaćeš iz tih mutnih voda jer možeš ı moTaš. Sto se moje škole tiče, završio sam sve. U sredu imam još odDranu rada ı završavam. Imao sam prosek 4,38. Najveći do sada. Onda nastavljam dalje. Guram, Jer sada imam Još jače razloge da uspem. Onda, kada budemo najjači setićemo se svega sa osmehom, ı frazom „JoJ, kako nam je bilo“. Ali tada nam to neće biti Ditno, Jer ćemo se samo Seal, ad mećemo osećati. Moraš da budeš Jak, jer naš „tag team“, u kečerskoj terminologiji, mora da postigne mnogo više. To je naš raison dG? etre.
Oko formalnosti nemoj da brineš. Sve će biti u redu. Možda i nije trebalo da ti pišem baš ovako, ali moraš da znaš. Kako si bez informacija, bolje je da znaš nego da slutiš, jer te slutnje u takvom položaju mogu da budu mnogo crnje. I nemoj da se osećaš teško zbog bilo čega. To što ti nisi bio tu kada si mislio da mi trebaš, nije ništa prema onome što si učinio za mene. 1 za sve nas. Ti si bio sa nama, i bićeš uvek. Ma gde se nalazio. ! moraš da hvatiš da se mi osećamo ne baš kao da si ti na Bahamskim ostrvima, ali se trudimo da situaciju shvatimo kao „Otac na službenom putu“. E pa kad nam se tata vrati sa službenog puta, onda ćemo DpIvo slaviti, pa pričati, pa krenuti dalje. U stvari, biće onako kako petar familhias odluči. Bio on ti ili Ja.
Za tebe bi bilo najbolje da češće šalješ srce na raport glavi. Tako ćeš sačuvati sve ono što te krasilo. Tako, stari moj... Još su mi na umu neki stihovi za kraj .... ili novi početak??? Tvoj ponosni sin
...kad se otac vrati sa „službenog PIRU Miroslav Filipović sa suprugom, ćerkom i sinom ~
„Verujem, cenjeru sude, da dobro poznaješ ljude. Vi barem imate posla, Jer ćad Je ćud, a sud Je sul Verujem, cenjena glavo, da si i učio pravo Da svakom sudiš pošteno, Jer čast je čast, a vlast Je vlast. Isue po zakorul... Za to sam pruL, ne bi bilo ove krvi Da Je bilo sve po zakoruu. Vlast Je vlast... Sue Ja to poštuje, Ti su paragrafi, pa zagrabi nek isto Je ı đavolu i đakoruL... Jnek Se 2. | Ne lomite mi bagrerje. Đordđe Balašević
Bicikli
Herceg Novi - Prekogranične biciklističke staze, uređenje toka reke koja protiče kroz tri države, dobro osmišljeni kanalizacioni tokovi, sinhronizacija školovanja, zajednička televizija. Nabrojani problemi deo su projekata oko kojih se danas u granicama 15 država Evropske unije odvija proces regionalizacije, odnosno integracija koje preskaču državne, nacionalne granice. Sudeći po tome šta je krajem prošle nedelje u Herceg Novom, na seminaru fondacije Konrad Adenauer, posvećenom regionalnim integracijama gBOVOrio Holanđanin Fred Evers, ovaj proces u osnovi Je apolitičan, ı sasvim okrenut rešavanju praktičnih problema kojima se olakšava sva-
Seminar fondacije „Konrad Adenauer”
im u neiJit
kodnevni Život građana. Svoje domaće viđenje regiona ı rešenja koje bi regionalizacija donela u Srbiji u budućnosti izneli su i domaći učesnici - predstavnici više ODOzicionih stranaka, nevladinih organizacija ı nezavisnih medija iz Srbije.
Bepza patila za ini tin7ave
Gost iz EU, Fred Evers nekada je bio diplomata a sada je predstavnik holandske oblasti Limburg i politički savetnik (guverner) EU u regionu Mas-Ren, koji osim Limburga čine tri belgijske ı jedna nemačka oblast. Mas-Ren predstavljen Je kao tipičan primer funkcionisanja regiona, sa oko 200 realizovanih projekata, koji su
TRGOVINA
· GRAĐEVINSKIM MATERIJALOM | OBOJENIM METIALIMA~· _ Kosjerić, Moksimo Morkovića
ž Šš
se između ostalog odnosili na saradnju u ONI puteva, Zajedničke kanalizacije, Dbiciklističkih staza. U Mas-Renu građani tri države zajednički rešavaju problem zapošljavanja, odnosno imaju Zajednički biro rada. Univerzitetski centri razmenjuju predavače, programi nekih škola su komplementarni, a nakon pet godina priprema Završen Je ı posebno važam medijski projekat - osnovana Je regilonalna TV stanica na kojoj nema direktnih političkih sadržaja. Evers Je rekao da je uprkos težnji da u projektima u okviru Mas-Rena učestvuju svi partneri, ipak najlakša bilateralna saradnja. Ukazao je ı na birokratske probleme koji usporavaju proces odlučivanja. „Saradnja preko ečramice je Imperativ „ naglasio Je BVeTS, | Te: kao da je Limburg, koji ima 20 puta dužu granicu sa inostranstvom nego sa svojom zemljom, imao velikih problema da objasni holandskim vlastima da traženjem većih nadležnosti ne želi ostvarivanje samostalne države.
Regionalizacija ili izilaja
Predstavnici stranaka iz Srbije izložili su svoje viđenje regionalizacije kao rešenja političkih problema u SRJ. „Cim se pokrene priča o regionalizaciji, to se karakteriše kao izdaja zemlje“, rekla je Radmila Hrustanović iz Građanskog saveza Srbije. Ona je dodala da će regioni u Srbiji teško moći da iskažu prave interese dok se ne promeni aktuelni režim. |
Predstavnik koalicije Sandžak Bajram Šehović založio se za dobijanje specijalnog statusa za Sandžak, koji bi se po tom predlogu sastojao od šest opština, Čiji bi centar bio Novi Pazar. Regionali-
_ Uvodeći učesnike seminara u pojam regionalizacije, Fred
Evers je predstavio pozitivnu –
političku utopiju čuvenog · proizvođača piva, holandskog industrijalca Alfreda Hajnekena. Iznerviran birokrat· skim preprekama s kojima se
suočavao u svojoj multinacio-
nalno, globalnoj prodaji piva“ širom sveta on je 1989. nacrtao kartu sjedinjenih evropskih država. Na toj kartiiu toj” začuđujućoj viziji Evropa je sastavljena od 75 regiona, a među njima Srbija i Crna Gora su region 07, Hrvatska 65, · Kosovo ı Albanija 68. Ovi regioni bi imali u proseku pet miliona stanovnika i celinu određenog multikuliurnog ili multietničkog zajedništva. Na ovoj ideji Hajneken i dan-danas zasniva svoju reklamnu
kampanju.
naine intennacije
ništa 1 zato ćemo, kako se figurativno izrazio dostići model regionalne integracije poput Mas-rena limburga meseca - kad se majmuni šišaju“
Fred Evers je rekao da Je ı u EU u početku bilo teško. „Prvih 25 godina posle Drugog svetskog rata radili smo isključivo na negovanju dobrosusedstva, da bi se tek u poslednjih deset godina pomoću novca EU delovalo efikasnije.“ Ističući koristi od regionalne saradnje, politički savetnik EU regiona Mas-Ren naglasio Je da do 1990. godine pojam regiona hije bio poznat ni Evropskoj uniji, a da danas u Evropi postoji 60 nadnacionalnih regiona.
Predstavnik Banatskog foruma Đurica Slavkov podsetio Je da se dve trećine Banata nalazi u Rumuniji, jedna trećina u Jugoslaviji i mali deo u Mađarskoj ı izrazio uverenje da bi proces regionalizacije ovde bio podstaknut ukoliko bi EU primenila neki drugi umesto centralističkog principa. Jovan Komšić, član saveta Reformista Vojvodine regionalizaciju vidi kao instrument izlaza iz postojeće krize u našoj zemlji, a regionalizovanu državu kao međuoblik između federalne i unitarne. Domaće učesnike seminara zanimalo je između ostalog koji su najuspešniji projekti u regionu Mas-Ren. Pred-
_ stavljajući ih Evers je zaključio da
zacija bi podrazumevala promenu
granica između Srbije ı Crne Gore,
i dvodomnu skupštinu u Srbiji. Gašo Kneževic (GSS) kazao Je
·da u ovom trenutku u Srbiji „mi
nismo nigde i ne predstavljamo
ni u EU u toj sferi ne ide glatko, da Je ceo proces krenuo pre samo par godina, te da se u izvesnom sm!slu i kod njih radi o borbi za opstanak. 1. Cvetković - V. Todorović
e: ak
;
||
)