Данас

ipatansiii SUJIJIJE!

Iliti, kakve veze imaju pozorište i (najavljeni) Zakon o borbi protiv terorizma

U predvečerje Orvelovskog: Grand finala naše stvarnosti, forme otpora koje su primenjivali intelektualci i umetnici u vreme hladnoratovskog komunističkog totalitarizma, liče na konformistički egzibicionizam. Pa ipak...

Svojevremeno smo pisali o mogućim konsekvencama striktne primene Zakona o informisanju na primeru pozorišne kritike. Još uvek važeći Zakon o informisanju omogućava poZorištniku, čiji je rad ocenjen kao neuspeo, da tuži pozorišnog kritičara zbog klevete, a kao dokazni materijal u eventualnom procesu, mogao bi da priloži neki od afirmativnih kritičkih prikaza spornog ostvarenja. Konačni vrednosni sud, u tom slučaju, dao bi sudija, koji time, automatski, postaje neprikosnoveni autoritet u teatarskoj umetnosti.

Ovih dana budući narodni heroj i njegovi saradnici pripremaju teren Za jedan mnogo opasniji i represivniji Zakon, onaj o borbi protiv terorizma. Zakon. se, to govore otvoreno i njegovi promoteri, priprema zarad odbrane od „unutrašnjeg neprijatelja“ iliti da parafraziramo RTS: opozicionih NATO stranaka, organizacije za distribuciju droge ı krađu automobila (široj javnosti znana pod imenom „Otpor“) i sl.

Nenpih0gn0upni HDi

Kakve sad to veze ima sa pozorištem, zapitaće se neko? Zamislite da nekom „izdajničkom“ reditelju padne na pamet „kriminalno-nepatriotska“ ideja da u izvedbi sopstvene adaptacije Eshilovih „Persijanaca“ Kserkseovu poraženu i malobrojnu pratnju obuče u uniforme MUP-a Srbije, da Atosa, dok hor persijskih staraca deklamuje stihove Branka Miljkovića, okači orden heroja persijskog naroda na junačke Kserkseove grudi, a da se u dnu scene vidi helenska vojska kako u pobedničkom zanosu baca u vis štitove na kojima je naslikana pesnica. Ne sumnjamo da će, na osnovu Zakona o borbi protiv terorizma, učesnici ove „ujdurme“ i svioni koji ovu predstavu, makar motivisani samo njenim estetskim kvalitetima, podrže, biti uhapšeni. Naravno da je ova hipotetička konstrukcija prejaka, čak banalna, ali zapitajmo se neće li se, usvajanjem pomenutog Zakona, sa striktno određenim ciljevima, širom otvoriti vrata Za proizvoljno „prepoznavanje“ teroTističkih namera autora pozorišnih predstava i njihovih „političkih istomišljenika“ pozorišnih kritičara. A ko će o tome prosuđivati? Opet oni veliki pozorišni stručnjaci - sudije! Željko Hubač

Promovisana knjiga „Jezik prije jezika“ Miše Kulića

Ne nastojimo Val jezika

U Svečanoj sali Matice srpske novosadskoj javnosti predstavljena je knjiga profesora Miše Kulića „Jezik prije jezika“, o kojoj su, uz autora, govorili akademik Ljubomir Tadić, profesor Milenko Perović i prof. dr Luka Prošić.

O izdanju beogradske kuće „Kalekom“, akademik Tadić je naveo da je filozofski spis par ekselans, i da „pripada oblasti filozofije jezika, koja je stara, nesumnjivo, kao i filozofija sama“. „Ova rasprava dokaz je da je i u Slovena, kojima je svojstvena književnost, a ne spekulacija, moguće spekulativno mišljenje jednako onom Nemaca i Grka“, zaključio je Tadić. O spekulaciji kao Kulićevom bogatom daru govorio je ı Perović - „očituje se u ovoj knjizi, za čije čitanje je neophodno predznanje o dugoj filozofskoj i jezičkoj tradiciji“. Perović je čak naveo da postoje knjige koje traju koliko i njihove promocije, da postoje one sezonske, a ovoj je prorekao „dug filozofski vek“.

Prof. dr Luka Prošić rekao je da su „samo pisanje i sam govor prijemčivi tek kad sami sebe počnu da vode“, što je, po njemu bitna odlika ovog dela. Kako to red nalaže, autor je govorio na kraju, i naveo kako „ne postojimo van jezika. Do sada se jezik sagladavao samo s filološkog stanovišta, a ja sam ga osvetlio i iz ontološkog ugla“.

A. Uzelac

T)anas

kom maja i juna 1918. boljše-

vička vlast donosi odluke

koje izazivaju građanski rat. Komisijama za snabdevanje je 13. maja 1918. dat nalog da oduzimaju hranu seljacima, a 11. juna se organizuju komiteti sirOmašnih seljaka, koji će sarađivati sa jedinicama za oduzimanje hrane. Nemiri izbijaju u mnogim oblastima. Zbog brutalnosti odreda za snabdevanje, podržanih Cekom i vojskom, seljaci se podižu na ustanak. Tokom jula i avgusta se diže sto deset pobuna seljaka, koje vlast kvalifikuje kao „pobunu kulaka“. Na političkom planu diktatura jača i u proleće 1918. svi neboljševički listovi su definitivno zatvoreni. Tokom maja i juna 1918. dve stotine pet listova socijalističke opozicije je zabranjeno. ·

(pveni tenon

„Boljševici otvoreno priznaju da su im dani odbrojani“, izvestio je svoju vladu, 3.8.1918, Karl Helferiš, ambasador Nemačke u Moskvi (po sklapanju separatnog mira u MBrest-Listovsku 3.3.1918. Rusija razmenjuje diplomatske predstavnike sa Nemačkom, prim. priređivača Z. M. C.). U Moskvi je panika. Najneverovatnije glasine se prenose. Nikada boljševici nisu bili tako ugroženi kao tog leta 1918. Pod njihovom kontrolom je samo teritorija istorijske Rusije. Tri antiboljševička fronta navaljuju na

· njihovu teritoriju: jedan na Donu

sa kozacima i „belim“, pod Denikinom; drugi u Ukrajini, pod nacionalnom ukrajinskom vladom i treći transibirski, koji drži Ceška legija, podržana od vlade u Samari. Na području, koje drže boljševici, skoro sto četrdeset pobuna i ustanaka su dignuti tog leta, najčešće zbog brutalnog oduzimanja hrane.

U tim sukobima, koji prerastaju u pobune, rukovodstvo boljševika vidi široku kontrarevoluciju „kulaka“ prerušenih u Belu gardu. „Jasno je da se u Nižnji-Novogradu priprema pobuna Bele garde“, telegrafiše Lenjin 9.8.1918, predsedniku izvršnog komiteta sovjeta u tom gradu, koji ga je obavestio o protestima seljaka zbog oduzimanja namirnica. „Morate smesta da oformite diktatorsku Trojku” (vi, Markin i još jedan član), uvedite odmah teror širokih razmera, streljajte ili terajte u logore stotine „prostitutki koje napijaju vojnike, sve bivše oficire. Ne gubite ni minuta. Dejstvujte odlučno: oduzimajte što više. Streljajte za posedovanje oružja. Šaljite u logore što više menjševika i sve ostale sumnjive.“

Sutradan, 10. avgusta, Lenjin šalje drugi telegram u Penzu: „Drugovi! Pobuna kulaka u vaših pet distrikta mora biti slomljena bez milosti, interesi revo-

Tenonp lenalizgvan plonetom

šnjim telegramom. Učinite to tako da ljudi stotinama vrsta unaokolo budu obavešteni, da se tresu od straha i kažu: oni ubijaju i nastaviće da ubijaju kulake žedne krvi. Telegrafišite da ste dobili i izvršili ova naređenja. Vaš Lenjin. P. S. Nađite najokorelije ljude“. Tokom avgusta 1918. boljševičko rukovodstvo je uvelo dva nova načina represije: uzimanje talaca i koncentracione logore.

_ U stvari, kako svedoči izveštaj Ceke o pobunama, u leto 1918. samo su ustanci u Jaroslavu, Rubinsku i Muromu bili unapred organizovani od strane rukovodilaca Socijal-revolucionarne partije, Borisa Savikova, kao što je 1 pobuna radnika u fabrici naoružanja, u Iževsku, bila podstaknuta od menjševika i lokalnog rukovodstva Socijal-revolucionarne partije. Sve ostale pobune su bile pojedinačne, spontane, zbog nezadovoljstva seljaka zbog otimanja hrane. Te pobune su divljački ugušile za nekoliko dana lojalne jedinice Crvene armije i Ceka. Samo Je grad Jaroslav, gde je bila srušena boljševička vlast, pružao otpor petnaestak dana. Posle pada grada, Đeržinski je poslao „specijalnu komisiju“ da ispita događaje, koja je za pet dana, od 24. do 28. Jula 1918, ubila 428 osoba.

Bez sulenja nepinijateljiu

Latis, jedan od najbližih saradnika Đeržinskog, u „Izvestja“ od 23.8.1918. piše: „Građanski rat ne poznaje pisane zakone... Rat

četvrtak, 15. jun 2000.

19

e Broj žrtava blizu sto miliona (Kina 65 miliona, SSSR – 20 miliona, Sevema Koreja i Kambodža – po 2 miliona, Avganistan — 1,5 milion, Istočna Evropa – milion)

e Knjiga koja je prodata u više od 800.000 primeraka (250.000 u !taliji, 200.000 u Francuskoj, 150.000 u Nemačkoj), koja je izazvala žestoke sporove – bilo je i pretnji sudom, pa umalo i tuče na Javnom mestu - ne otvara samo problem komunističkog totalitarizma već i svakog totalitarizma.

e Stefan Kurtoa, direktor u Francuskom nacionalnom centru za naučna istraživanja i jedan od autora knjige, ekskluzivno za Danas:

„Jugoslovenska kriza je komunistička

kriza. Raspad započinje raspadom

Saveza komunista Jugoslavije. Neki

ljudi to ne razumeju. A ne može se

živeti u kući sa lešom u ormanu. Leš smrdi. U neko doba treba otvoriti orman 1 izvaditi ga. Mrtvac se mora pokopati.“

Priredio i preveo Zoran M. Cvijić

Sovjetska vlada je 5.9.1918. legalizovala teror poznatim dekretom „O crvenom teroru“: „U sadašnjoj situaciji od životne Je važnosti da se pojača Ceka..., da se zaštiti sovjetska republika od klasnih neprijatelja izolujući ih u koncentracione logore, streljajući na licu mesta sve osobe povezane sa organizacijama Bele

>

Strašna glad je bila posledica građanskog PPI

i boljševičke politike prema selu ·

kapitalista ima svoje pisane Zakone, ali građanski rat ima svoje posebne zakone... U građanskom ratu nema suđenja neprijatelju. To je borba na smrt. Ako ti ne ubiješ, bićeš ubijen. Znači ubij, ako ne želiš đa ti budeš ubiJel Diktatura jača i u proleće 1918. svi neboljševički listovi su definitivno zatvoreni. Tokom maja i juna 1918. dve stotine pet listova socijalističke opozicije je zabranjeno

lucije to zahtevaju, jer je svuda započela završna borba sa kulacima. Treba dati primer. 1) Obesite (ja vam kažem obesite tako da stanovništvo vidi) najmanje 100 kulaka, MO poznatih krvopija. 2) Objavite njihova imena. 3) Oduzmite svu njihovu imovinu. 4) Objavite liste talaca kako smo vam naredili jučera-

Pravda 31.8.1918. piše: „Trudbenici, došlo je vreme da se uništi buržoazija, ako to ne učinimo ona će nas uništiti. Gradovi se moraju nemilosrdno očistiti od buržujske truleži. Sva ta gospoda će biti popisana, a oni, koji predstavljaju opasnost za revolucionarnu stvar, pobijeni. ... Himna radničke klase će biti pesma mržnje i osvete.“

garde, zaverama, pobunama ili nemirima, da se objavljuju splskovi streljanih sa navođenjem razloga zbog kojih su izvedeni pred streljački stroj. U toku septembra, po podacima Ceke, u Petrogradu Je streljano 800 osoba. Ovaj broj je daleko manjji od stvarno pobijenih. U Nižnji-NoO Čeka, pod komandom Nikole Bulganjina - budućeg šefa sovjetske države od 1954. do 1957, vrlo je hitro reagovala poDIVŠI već )18.19180. 141 taoca, dok Je 700 novih uhvatila. U Vitaki, regionalna uralska Ceka, evakuisana iz Ekaterinburga, iZveštava o streljanim u toku jedne nedelje: 23 „ex-žandarma“, 154 „kontrarevolucionara“, 8 „monarhista“, 28 „članova Partije konstitutivnih demokrata“, 186 „oficira“, 10 „menjševika“ i socijalrevolucionara iz desnog krila“.

Nastavlja se