Данас
2osle istorijskog samita lidera Severa i Juga
igton – a ROMU MR lidera dve — u na nema ni Bovora c o
_ _vlačenju a
Specijalno za Danas
Bon - Ruski predsednik, Vladimir Putin, ponudio Je Evropi veću saradnju u Okviru NATO ı predložio da OEBS izraste u vodeći forum evropske bezbedmosti 21.veka.
Obraćajući se u dva navrata u Berlinu nemačkoj industrijskoj eliti, juče i u četvrtak posle podne, Putin je ujedno upozorio da bi proširenje zapadne vojne aliJanse do granica Rusije bilo „štetno po stabilnost Starog kontinenta i čitavog sveta“.
Sef Kremlja završio je juče svoju prvu zvaničnu posetu Nemačkoj, od koje nije dobio sve što je očekivao, ali nije ni otišao praznih ruku.
Za Putina je uspeh što je sklo-
Utihnulo opužje na Romu Afrike
Adis Abeba - U petak je napokon utihnulo oružje na liniji fronta u sukobu između Etiopije ı Eritreje, pošto su obe strane pokazale spremnost da u Alžiru potpišu mirovni sporazum. „Na svim frontovima je mirno“, izjavio je portparo] ettlopske vlade Selome Tedese.
Glavni zahtevi mirovnog sporaZuma, koji je sastavila Organizacija afričkog jedinstva, odnose se na prestanak neprijateljstava i na postavljanje određenog broja vojnih patrola snaga Ujedinjeriih nacija duž sporne granice izmedu dveju zemalja, ito unutar takozvane tampon zone, koja se u dužini od 25 kilometara prostire na teritoriji Eritreje.
Vlasti obeju zemalja su se još u utoTak obavezale da će prestati sa svim vOjnim dejstvima, koja su do danas odne-
Palestinski lider optužio izraelskog premijera
Banak koči
Vašington - Palestinski lider, Jaser Arafat, optužio je izraelskog premijera Ehuda Baraka da ne želi mir sa Palestincima. „Barak do sada nije izrazio želju za postizanje U i globalnog sporazuma koji bi u region doneo mir, dok palestinsko pitanje predstavlja glavno pitanje mirovnog procesa“, rekao je Arafat posle tročasovnih razgo-
SA COS Tai VPA u (TS i niL SJ. V ab Prekjučerašnji CEMU ___Arafata i Klintona u Beloj kući
·VOIa sa američkim predsednikom Bilom Klintonom u Beloj kući. On je Baraka 005 i da je izneo „uvredljiv predlog“ nudeći i uskoro | a bod OU palestinskih zatvoreni-
pio nekoliko velikih bilateralnih poslovnih sporazuma. Nemačka i Rusija su, prema rečima nemačkog ministra za privredu Vernera Milera, „na političkom nivou“ rešili neke ranije probleme vezane za oživljavanje nemačkih garanciJa na izvozne kredite Rusiji. Miler nije hteo da zalazi u detalje, ali ovo pitanje Je Berlin vezao za njegovo angažovanje na reprogramiranju dela ruskog duga prema Pariskom klubu u visini 86 milijardi maraka, nad čijom polovinom je vlasnik Nemačka. Dogovor sa stranim poveriocima bi Rusiji umanjio ovogodišnje servisiranje i sa 16 milijardi maraka na
ljardu i dvesta miliona maraka, a i odložio bi otplatu glavnice do 2015. godine. Prema vladinim nemačkim izvorima, pomenuti nemačko- ruski „politički sporazum“ o Hermesovim izvoznim garancijama Moskvi treba da se u najbližoj budućnosti i formalno usaglasi.
Rusija se, možda, nadala celokupnom otpisivanju mamutskog duga prema Nemačkoj, od oko 65 milijardi maraka, iako su to Još pred Putinov dolazak domaćini isključili kao mogućnost.
Putin je sa kancelarom Gerhardom Srederom imao dva zvanična razgovora i nekoliko privatnih „ćaskanja“ gde je do izražaja došao i tečan nemački jezik gosta, nekadašnjeg KGB špijuna koji je na tom zadatku svojevremeno
la živote više desetina hiljada vojnika sa obe strane, 1 izjavile da će njeni ministri inostranih poslova u nedelju u glavnom gradu Alžira staviti svoje potpise na mirovni dokument.
Etiopski premijer Meles Zenavi Je u razgovoru sa stranim diplomatama u četvrtak naglasio da pregovori još uvek nisu okončani, jer će biti potrebno donošenje sveobuhvatnog mirovnog sporazuma, koji će između ostalog sadržati i klauzulu o merama nadoknade svim civilnim žrtvama proteklih ratnih sukoba. On se takođe obratio međunarodnoj javnosti za pomoć u oslobađanju nekoliko desetina hiljada Etiopljana iz kako ih je on nazvao eritrejskih „koncentracionih logora“. (Rojters)
pinprjovanp
ka. „U ovim teškim vremenima i suočeni sa preprekama na koje nailazimo, potrebna nam je pomoć predsednika Klintona“, dodao je Arafat zahvaljujući se Klintonu na njegovim „neprekidnim naporima u zaštiti i podršci mirovnom procesu“. On je rekao da su njegovi razgovori sa Klintonom bili „vrlo plodni“ i da su se odnosili na „sprovođenje pret-
ma zakonu, z
FOTO: ROJTERS
M:
ečer je hodnih sporazuma“, ali je odbio da kaže da li su ti razgovori doneli neki napredak. „Američka uloga je neophodna kako bi se obezbedio uspeh mirovnih pregovora“, rekao je Arafat. (Beta, AFP)
nost ovinara Večera Blaža Zgage, A bila O ida o njoj nije ništa znao ni vrh držaizdavanje vojne tajne predviđena je kaseca do 5 godina Zatvora. U je sa! dnja OVS sa stranim službama ostvarivana „u“ okviru nadle Oosli OVS, Zakona o dbrani 1 međunarodnih.
( b iu objavio st Ogo radnji sa DIA prikupljanju podataka 0 oružanim snagama i prilikama u SRJ, što je pokrenulo pravu lavinu reagovanja ı doS ažnje svih slovenačkih medija i cele | —
subofa - nedelja, 17 - 18. jun 2000.
proveo pet godina u bivšoj istočnoj NemačkoJ. Analitičari su zadovoljni: kažu da je uspostavljen
„dobar fluid“ između Sredera i Putina, da su se brzo razumeli i lako „u hodu“ dogovarali. Njihovi prethodnici, Helmut Kol ı BoTis Jeljcin, oslovljavali su se sa „ti“ ı uvek su se pozdravljali dugim „bratskim“ zagrljajima.
Ali, Putin je iskoristio dobru atmosferu u Berlinu da poruči kako bi planovi Amerike o uspostavljanju njenog nacionalnog antiraketnog sistema, čiji jedan deo treba da bude instaliran na evropskom tlu, mogli pokrenuti novu spiralu u naoružavanju, i da bi to išlo na uštrb ne samo Rusije, nego i cele Evrope.
„Mi imamo puno pravo da se pitamo i brinemo o našoj bezbednosti. A ako se Rusija oseti ugroženom, to neminovno mora da destabilizuje situaciju u Evropi i svetu“, rekao je Putin. Umesto trke u naoružavanju, ruski predsednik je za tešnju saradnju. Konkretno, on nudi veću saradnju Rusije sa NATO, „zašta mi posedujemo svu potrebnu tehniku i tehnologiju“, kazao je on misleći na ruski udeo u nekom drugom, a ne isključivo „made in USA“, antiraketnom kišobranom ı nad Evropom. Drugo, Putin je predložio da OEBS na bezbednosnom pla-
lužbe (DIA) inistarsiva, bog objektivnodržavno tužilaštvo i dokument otuđen iz krug mogućih po-
ivična odgovor. tvrdio da je saradnja
saopštenju ministarstva
overljiv dokiuacit OVS 0 sa-
Moskva upozorava Evropu zbog američkih vojnih planova Rusija taži VeČII i sanadnju sa MATI
nu postane ključni faktor, očito u nameri da ulogu tog foruma izbalansira sa težinom NATO.
Pullin pglgžig venac na SH0mpnik i TPppĆOVII
___Bon - Predsednik Rusije, Vla'dimir Putin, nastavio Je dvodnevnu posetu Nemačkoj polaBganjem venca na spomenik sovjetskom vojniku u berlinskoj 'elvrti Treptov. Putina su pri toalili samo ruski ministri
ı poseta učešće domaćina vakvim događajima nije uo
Nemačka Je Rusiji najveći trgovinski partner. Rusija Nemačkoj najveći dužnik. Uprkos tome, ili baš zbog toga, Šreder i Putin su istakli da žele da krenu „suštinski od novog početka“. Oba državnika su naglasila da u drugoj strani vide „strateškog partnera“ od najvećeg značaja. Gost je na rastanku dodao da Je Nemačka „Jezgro svih evropskih integracija Dejan Vasiljević
II Čečeniji uhijen imam linispov
Moskva - Čečenski muslimanski sveštenik, imam Umar Idrisov, koji je bio saradnik promoskovski orijentisanih čečenskih lidera, ubijen je još u proŠli petak, ali to do sada nije PL saopštila je ruska novinska agencija. Izveštaj O biva imama Idrisova, stigao je nekoliko dana nakon što je Moskva za vrhovnog regionalnog muftiju postavila Akhmada Kadirova. Zvanična Moskva, naime, smatra da će upravo Kadirov moći da donese mir u ovaj ratom pogođen region. Još nije sasvim izvesno da li su na imama pucali pobunjenici, ali na njihovom veb-sajtu piše da Je u oblasti Urus-Martina došlo do 40-minutne pucnjave. Navodi se, takođe, da je „ubijeno 10 agresora“. (Rojters)
POKRETAČ AKTIVNIJEG METABOLIZMA
VIVANEL'
U apotekama oO1 011/453-309 · oi |
coa |JTĆaI
_ PRAVO RE REŠENJE ZA SUVIŠNE KILOGRAME