Данас

TDjanas

9

GLOBUS

Posle dve godine rata zaključen ITU IU) ROI! AJTLKe

Enitneja mona

Alžir – Ministri spoljnih poslova Etiopije ı Eritreje potpisali su juče u Alžiru mirovni plan kojim se okončava dvogodišnji rat između ove dve susedne zemlje na Rogu Afrike. U ovom sukobu dosad je poginulo preko 100.000 ljudi, a više stotina hiljada je pobeglo iz regiona.

· Ovaj ugovor, koji Je u ime Organizacije afričkog jedinstva (OAJ) predložio Alžir, poziva na prekid neprijateljstava ı predviđa raspoređivanje snaga UN duž granice dve zemlje. Prekid vatre više ide na ruku Etiopiji, koja će zadržati svoje snage na sadašnjim položajima, dok se eritrejska armija mora povući 25 kilometara u dubinu svoje teritorije, kako bi omogućila pristup mirovnim trupama.

Izveštači sa terena javljaju da se primirje poštuje. Eritrejski ministar spoljnih poslova, Haile Voldansae izjavio Je da Je ovo tek prvi korak ka pravom miru, dok je njegov etiopski kolega obećao da će njegova zemlja ispuniti sve stavove ugovora. „Razmeštaj mirovnih snaga ı konačno određivanje granica vodi ka pravom miru između Etiopije i Eritreje“, rekao Je predstavnik SAD Entoni Lejk, koji Je zajedno sa alžirskim predsed-

ila se [OVČe

' ||EREi mrtvih: Stisak ruke etiopskog ministra · ___spoljnih poslova Mesfina, eritrejskog Valdensae” __ _____i domaćina, predsednika Alžira ICO H{O

nikom Buteflikom i predsednikom OAJ Salimom Ahmed Salimom, prisustvovao potpisivanju mirovnog ugovora. Dopisnici Bi-Bi-Sija javljaju da Je primirje pozdravljeno 1 u eri-

iznapi se agvukan iz ju7nor LiBana

Njujork – Generalni sekretar UN Kofi Anan potvrdio je preksinoć da su se izraelske trupe u potpunosti povukle iz južnog Libana, kao što je ibilo zatraženo Rezolucijom koju Je svetska organizacija donela još 1978. TO Anan Je ujedno potpisao odluku kojom će u graničnu zonu između Izraela i Libana biti upućeno oko 4.500 pripadnika međunarodnih mirovnih snaga UNIFIL, čiji će broj do jula dostići 5.600 vojnika. Očekuje se, takođe, da će svetska organizacija pomoći libanskim vlastima da uspostave upravu na teTitoriji sa koje su se povukle izraelske snage i koju sada kontrolišu pripadnici proislamskog Hezbolaha. „Oduševljen sam što imam priliku da vam saopštim da mi je UNIFIL

javio da su se izraelski vojnici povukliiz Libana, čime je Rezolucija 425 Saveta bezbednosti UN ispoštovana“, rekao je Anan na konferenciji za novinare. Anan je, međutim, upozorio da povlačenje izraelskih vojnika ne predstavlja „kraj puta ka miru“. U međuvremenu, vest o Dpovlačenju izraelski vojnika potvrdili su i Liban i Izrael. Libanski premijer Selim al-Hos rekao je, međutim, da se „neki delovi libanske zemlje još uvek nalaze pod izraelskom kontrolom“ Izvoni u UN su takvu izjavu libanskog premijera objasnili činjenicom da su neki izraelski vojnici pre Ananovog saopštenja ostali nekih 40 metara unutar libanske terotorije, ali su se ubrzo ı odatle povukli. (Beta, Rojters)

ati;

Obnovljene veze: Hrvatski

predsednik Stipe Mesić -i albanski premijer Ilir Meta -

· Mesić ii Rihaniji „Nema mira na Balkanu dok Milošević ne ode u Hag“

Tirana – Hrvatski predsednik Stjepan Mesić izjavio je juče u Tirani da će mir na Balkanu nastupiti „tek kada predsednik SR Jugoslavije Slobodan Mi-

lošević bude izveden pred Haški tribunal“. „Dok god Milošević bude prvi na čelu beogradskog režima, suočavaćemo se sa opasnošću avantura i ratova“, rekao je hrvatski predsednik. Mesić je, tokom posete Tirani, učestvovao ı u demonstracijama organizovanim u znak podrške operaciji vazdušnih udara NATO protiv SR Jugoslavije.

Albanski predsednik Redžep Mejdani izrazio je žaljenje što je srpski narod još „rob“ autokratske i izolacionističke politike „koju sledi Slobodan Milošević“. Prema njegovim rečima, sankcije SRJ trebalo bi i dalje da ostanu na snazi, kako bi režim u Beogradu „bio prisiljen“ da krene putem normalnih demokratskih procesa i mira u 0 Mesić i Mejdani su, tokom susreta, razgovarali o razvoju ekonomske i trgovinske saradnje, te otvaranja vazdušnih i pomorskih veza između dve zemlje. „Naša saradnja trebalo bi da predstavlja put kojim će naše države velikom brzinom krenuti ka Evropi“, zaključio je Mesić. (Beta, Rojters)

trejskoj prestonici Asmari, jer i pored nekih nepovoljnosti oslobađa čak 10 procenata stanovništva Eritreje, koje je bilo mobilisano, od vojnih obaveza. R. D.

NATO vežba u Ukrajini Rusija uvpeffena

Kijev – U Ukrajini sutra poči· nju pomorske vojne vežbe NATO, u kojima neće učestvovati · Rusija iako je pozvana. Oko 50 ratnih brodova iz deset zemalja NATO, uključujući SAD, Nemačku i Britaniju, priključiće se manevrima u ukrajinskom gradu Odesa na Crnom moru. - Ove pomorske vežbe predstavljaju najveći događaj u Ukrajiniod kada je stekla nezavisnost i od izuzetnog je značaja za uzajamno razumevanje“, rekao je portparol ukrajinske mornarice Mikola Savčenko. On je rekao da će oko 5.500 ukrajinskih vojnika učestvovati u vežbama i dodao da Rusija nije odgovorila na poziv da učestvuje u manevrima. „Ne razumemo zašto Moskva nije odgovorila. To je samo jedna mirovna vežba bez političke pozadine“, dodao je Savčenko. Portpa· rol ruske crnomorske flote Sergej Kuhanev izjavio je da RusiJa neće da učestvuje ni kao posmatrač. (Beta, Rojters)

Piitin: Poštujjema nezavisnosti Molilavije

Kišinjev – Ruski predsednik Vladimir Putin apelovao je u subotu da se pomogne Moldaviji u rešavanju problema sa otcepljenim Dnjestarskim regionom, Što Je problem koji potresa tu državu od proglašenja nezavisnosti od Sovjetskog Saveza. Putin, koji je u Kišinjev doputovao po okončanju evropske turneje, pružio je garancije domaćinima da Rusija smatra da je region Dnjestra, nastanjen mahom Rusima, deo Moldavije. Dve države su, ujedno, postigle sporazum o isporuci ruskog gasa Moldaviji, iako dug te države iznosi 861 milion dolara. „Rusija je iskreno zainteresovana da se Moldavija razvija kao nezavisna i suverena država, teritorijalno celovita i sposobna da bude faktor stabilnosti u regionu“, rekao je Putin u Kišinjevu. (Beta, RUR)

FOTO: ROJTERS

ponedeljak, 19. jun 2000.

Beograd – Već čitavu deceniju američka administracija pokušava da, kritikujući Organizaciju ujedinjenih nacija (OUN), kao preglomaznu i tromu, ponudi efikasniji model rešavanja regionalnih kriza i sprečavanja humanitarnih katastrofa. Prošlogodišnja akcija NATO protiv Jugoslavije bila je i praktična konsenkvenca te politike. Zapad sve češće ističe stav da su OUN iscrpele svoj potencijal i da posle hladnog rata, u uslovima globalnog povezivanja, nisu u stanju da obezbede uspostavljanje novog svetskog poretka. Zato se Svetskoj organizaciji, kao prevaziđenom modelu odlučivanja, nudi savetodavna i koordinatorska funkcija, dok bi probleme na terenu rešavale SAD uz pomoć NATO.

Istovremeno, zahvaljujući podrŠci 1 pritisku od strane SAD, odluke od kojih zavisi budućnost čovečanstva, donose se u Svetskoj trgovačkoj organizaciji (STO), Svetskoj banci i Međunarodnom monetarnom fondu (MMF), koji sve više liči na svetsku marionetsku vladu pod uticajem Vašingtona. Ogorčeni otpor, koji prema ovakvoj politici pokazuju zemlje u razvoju i bivše velesile poput Rusije i Kine, nije u biti promenio odnos snaga u svetu. I ako od rigidnih pravila ponašanja u STO najviše koristi imaju najrazvijenije nacije, i ako su projekti i finansijske intervencije MMF sračunate da zaštite kapital najbogatijih, koji se oplođava na eksploataciji svetske sirotinje, vOJna ı ekonomska moć SAD ı uticaj na zapadno javno mnjenje obezbeđuje da kritike milijardi ljudi budu podređene interesima krupnog kapitala.

Takva politika SAD nije, međutim, uspela da obezbedi stabiInost u svetu i da probudi nadu da postoji pravda. Odbijanje Vašingtona da se stavi pod jurisdikciju budućeg Krivičnog suda UN, najbolje govori o osećanju superiornosti te nacije nad čitavim svetom. Oštre kritike takve politike stižu iz same Amerike, koja ima duboke i jake demokratske korene i koja po kompoZiciji svoje nacije nije vezana za ideju dominacije, nego za ideal rada i stvaranja.

Vašington sve čuvuršće steže obruč oko palate Ujedinjenih nacija

Manninalizacija Svetske opnanizacije

Jedino je NATO osposobljen za efikasno rešavanje regionalnih i etničkih konflikata, tvrdi državni sekretar Medlin Olbrajt. Za uspešno izvršavanje te misije, Alijansa je zvanično proklamovala svoje „pravo“ da vojno interveniše u drugim zemljama i diktira svoju volju ostalim članovima Svetske zajednice. Opasnost i neodrživost takvih planova najbolje je pokazala kriza na Balkanu. „Mešanje regionalne organizacije bez mandata UN na Kosovu, postalo je tragedija i bacilo izazov sveukupnom posleratnom sistemu međunarodne bezbednosti“, izjavio je na otvaranju 54. zasedanja Generalne skupštine UN, sekretar Kofi Anan. SAD, međutim, ignorišu takve stavove, što je na istom zasedanju Generalne skupštine, kao i na prošlogodišnjem samitu OEBS u Istanbulu, prilično neuvijeno definisao predsednik Klinton.

Još dalje idu neki američki kongresmeni, koji jednostavno smatraju da je OUN, finansijski balast za razvijene države i da ih jednostavno treba ukinuti. Vašington već dugo vremena nije zainteresovan za efikasnu i snažnu Svetsku organizaciju, koja je samo smetnja „globalizaciji“, kakvom je vidi SAD. Posle pokušaja da se UN uguše odugovlačenjem isplate milijardi dolara dugovanja i premeštanja procesa odlučivanja u „fleksibilnije“ međunarodne organizacije poput STO i MMF, Amerika je na ozbiljnoj raskrsnici da se prikloni ideji potpune marginalizacije Svetske organizacije. Prvi korak bi moglo da bude proširivanje spiska stalnih članica Saveta bezbednosti, čime bi se dobila naklonost novih članica, recimo, Turske, Nemačke, Japana, Brazila, Indonezije ili Nigerije. Zapravo bi se tako forsirala tromost 1 potencirala neefikasnost UN. Svetska organizacija Je daleko od idealne. Nije čudo što većina diplomata sa stažom na Ist riveru 8Ovore o dosadi, spavanju na sednicama, luksuzu i „državi u državi“. Ipak samo je jedna koliko-toliko demokratska organizacija u stanju da SAD spase od somnobulnog plana, kojim se zanose neki političari o vladavini nad planetom.

Vladan Alimpijević

Dileme oko novog sistema protivraketne odbrane

DHilučiće Bil Klinton

Vašington – Tim istražitelja američkog Kongresa ocenio je da je plan protivraketne odbrane, na kojem insistira administracija u Vašingtonu, zasnovan na nesigurnim procenama, kao i da će se suočiti sa visokom cenom i odlaganjima, piše danas Vašington post. List navodi da je Kongresom kolao dokument, doduše ne Javan, u kojem se navodi da će, zbog nemogućnosti da se u potpunosti testiraju sve komponente „protivraketnog štita“, biti teško ustanoviti da li će ceo sistem funkcionisati tokom eventualnog napada. Istovremeno, bivši ministar odbrane SAD Vilijam Peri i nekadašnji načelnik združenog štaba američkih oružanih snaga Džon ŠSalikašvili zatražili su od administracije u Vašingtonu da odloži donošenje odluke o protivraketnom programu, zbog oštrog protivljenja Rusije. Salikašvili i Peri su, takođe, izrazili sumnju u ozbiljnost pretnji od raketnog napada Severne Koreje, te naveli niz problema vezanih za Tazvoj tog sistema, pre svega u sferi troškova, tehnologije, bezbednosti i spoljnopolitičkih prepreka. Oni su,

ujedno, pozvali Vašington da razradi nekoliko različitih koncepata odbrane u saradnji sa Rusijom, Kinom, Japanom, Indijom, Pakistanom i članicama NATO-a. „Vašington post“, istovremeno, upozorava da je tim istražitelja ocenio da će tehnološke nepoznanice sistema protivraketne odbrane izazvati odlaganje završetka radova, što će, prema procenama, mesečno koštati oko 124 miliona dolara. Dnevnik takođe navodi da e želi da na Aljasci, do 2007. godine rasporedi 100 raketapresretača, od kojih bi za akciju u narednih pet godina bilo spremno bar 20. Predsednik SAD Bil Klinton trebalo bi na jesen da donese konačnu odluku o sudbini sistema antiraketne odbrane. R.

POKRETAČ AKTIVNIJEG METABOLIZMA

Ta fa

PRAVO REŠENJE