Данас
Way ari.
| TRGOVINA · GRAĐEVINSKIM MATERIJALOM OBOJENM METALA
- Preduzeće za proizvodnju i i promet delova. . i pribora za motorna vozila K. D. -
melolijgulo
originalni rezevni delovi
MERCEDES Benz
MAN FAP famos
O OLeiciS Tan ZI
- . jula Ceka izveštava o 210 pobu-
privredni )
___/ Spoljnu frgOovini, /nženjering i konsalting.
Loznica, Banjaska 4.
_ Te/: 015/87-87-87 Fax:0 15/87-87-85 _ *ELEKTRO MATERIJAL VODOVOD _
__ *KERAMIKA *SANITARIJE
Preduzeće za unutrašnju”
PREDUZEĆE ZA SPOLJNU I UNUTRAŠNJU TRGOVINU UVOZ KOMPONENATA ZA STOČNU HRANU
Beograd, Stevana Brakusa 6
_ Radnim 1 |J 8-16 O MN 668- ra |
3690-718 me · ZVEČANSKA 1 ae iti TRAKE, HP TONERI, PAPIR...
_ www.ribbon-=cms.co.yu-
EPSON 23
| TI —— II II III II I——
Reciklaža toner kaseta za PECA štampače
ZANMIENA TRAKA ZA SVE VRSTE ŠTAMPAČA
advemture team Beogracdcska 29 tel. 32 36 O55
| roDbimsonG)eumet.yu u ef r——
“non Kad F-E 2
IP: SO S ?DAASAPREVOZOM
| UZ INDEX 10% POPUST 0d 255 dem + 600 din << a a<>7— Hofeliod2-4*
BALAT ONI
Formula | HVNCARONING
e-mail:
TRANZISTORI, JC LED
OPTOELEKTRONIKA, REL TASTERI, SPREJEVI 4LA
Krolja Milutina 31, Beograd ”—
|___ MATERIJAL, TRANSFORMATORI,
011/ 33–42–552, 33-42-632
argG)eunet.yu argGO)arkayu.net
GREČEVI, POTENCIOMETRI, TRIMERI, KONEKTORI, KVARC KRISTALI, KABLOV, _OSIGURAČI, PREKIDAČI, KUTIJE,
TULTIMETRI, CD-ROM, POTROŠNI A4SERIL, STR UČNA LITERATURA
I Groznica
strougarske vojske, krajem
1918, boljevička vlast odlučuJe da osvoji Ukrajinu. Najbogatije poljoprivredno područje nekadašnje carističke imperije će „hraniti proletarijat Moskve i Petrograda“. | ovde, kao i na drugim mestima, određuju visoke kvote za isporuku poljoprivrednih Dproizvoda. Ispuniti ih je značilo osuditi na glad hiljade sela već iscrpljenih tokom nemačke i austrougarske okupacije. Pored toga boljševici su hteli, umesto da podele velike posede seljacima, da ih nacionalizuju i pretvore seljake u radnike na njima. Najzad tokom okupacije stanovništvo se naViklo na borbu sa okupatorom, tako da je u Ukrajini postojala seljačka vojska - „zeleni“, sa više desetina hiljada Doraca. Politički zahtevi Ukrajinaca su bili: zemlja seljacima, slobodna trgovina, slobodni izbori za sovjete. U aprilu 1919. izbrojane su 93 pobune, a samo tokom prvih dvadeset dana
we povlačenja Nemaca i au-
na. Tokom brzog povlačenja kroz područja, koja su držali naoružani seljaci, odredi Crvene armije i Ceke su bez milosti spalili stotine sela, masovno ubijali „bandite“, dezertere ı „taoce“. Napuštanje Ukrajine, a potom njeno DODnOVno osvajanje krajem 1919 - početkom 1920, praćeno je nasiljem nad civilnim stanovništvom. O tome svedoči remek-delo Isaka Babelja „Crvena konjica“ (poslat u koncentracioni logor 1937, u kojem umire, prim. priređivača Z. M. C.). Početkom 1920. armija „belih“ je poražena, ostaju međusobno sukobljeni seljaci i Crvena armija. Sve do 1922. nemilosrdna represija pogađa selo, prouzrokujući više desetine hiljada žrtava.
Među mnogim epizodama borbe sovjetske vlasti protiv sela posebno mesto zauzima uništenje donskih i kubanskih kozaka. Prvi put novi režim uništava celokupno stanovništvo, sledeći princip kolektivne etničke odgovornosti. U tajnoj rezoluciji CK Boljševičke partije, od 24. 1. 1919, objavljenoj 1989. stoji: „Na osnovu iskustva građanskog rata protiv kozaka, neophodno je da se prihvati da je politički jedino prihvatljiva borba bez milosti, teror velikih razmera, prema bogatim kozacima, koji moraju da budu istrebljeni, fizički uništeni do poslednjeg.“
Koialdivna Odgovannosıi
Juna 1919, Reingold, predsednik revolucionarnog komiteta za Don, zadužen da zavede „boljševičku vlast“ na kozačkoj teritoriji svedoči: „Mi smo bili skloni da vodimo politiku masovnog uništenja kozaka, nepraveći razliku među njima.“ Za nekoliko nedelja, od polovine februara do polovine marta 1919, boljševičke je-
. dinice su pobile više od osam hi-
ljada kozaka. U svakom kozačkom zaseoku revolucionarni sudovi su, za nekoliko minuta, izricali zbirne presude prema listama sumnjivih. Najčešće su svi bili osuđeni na smrt. Samo tokom oktobra 1920. boljševičke trojke će osuditi na smrt više od šest hiljada kozaka, koji će odmah biti pobijeni. Porodice pobunjenih, a neuhvaćenih, sistematski su uzimane za taoce i bili su zatvarani u koncentracione
terora“,
logore - prave logore smrti, kako Je priznao u izveštaju Martin Latis, šef ukrajinske Ceke: „Prikupljeni u logoru, taoci - žene, deca ı Stari - Žive U DemiOopUĆIMI uslovima, u blatu na oktobarskoj hlanoći ...Umiru kao muve.“
Ihipnp pngsutle
Kada je šef Ceke za Pjatigorsk ubijen iz zasede, čekisti odlučuju da organizuju „Dan crvenog odlučujući da pobiju tri stotine osoba u tom danu. Zato odreduju Kvote za sam Pjaligorsk i za okolne zaseoke i naređuju partijskim organizacijama da sastave liste za streljanje. U Kislovodsku, neznajući koga da stave na listu, odlučuju da pobiJu sve koji se nalaze u bolnici.
Evo ON je izgledala Čeka prema boljševičkim izveštajima. Gopner, DOljdevićki rukovodilac, pismom Lenjinu od 22. 3. 1919, opisuje aktivnosti Ceke u EkateO „Tom gangrenoznom
rganizacijom zla, nasilja, samo-
olje, gospodare nitkovi i osuđi1 kriminalci, ljudi naoružani do zuba ubijaju sve koji im se ne dopadaju, OON) U i ačkaju siluju, hapse, O. u promet lažne novčanice, traže mito, DOtom ucenjuju te od kojih su iznudili mito, hapse ih, da bi ih oslobodili za svote deset ili dvadeset puta veće.“
Izveštaj iz Jaroslava 206. 9. 1919: „Cekisti pljačkaju i hapse koga god hoće. Znajući da su nekažnjivi, pretvorili su sedište Ceke u javnu kuću, u koju dovode 'buržujke'. Pijanstvo je opšte. Sitni šefovi naširoko koriste kokan” „Gnatl ghašenih"
Na Krimu, tokom evakuacije poslednjih jedinica „belih“, pod komandom Vrangela, i civila koJi su bežali od boljševika, pokolj Je dostigao svoj vrhunac. Za nekoliko nedelja, od sredine novembra do kraja decembra 1920, oko pedeset hiljada osoba je bilo streljano ili obešeno. U Sevastopolju, više stotina dokera je streljno 26. novembra Jer su pomagali ukrcavanje „belih“ na brodove. Izveštaji Revolucionarnog komiteta Sevastopolja od 28. i 30. novembra sadrže dve liste streljanih. Prva sadrži 1.034 ime-
17
uforak, 20. jun 2000.
e Broj žrtava blizu sto miliona (Kina 65 miliona, SSSR – 20 miliona, Sevema Koreja i Kambodža – po 2 miliona, Avganistan – 1,5 milion, Istočna Evropa – milion)
e Knjiga koja je prodata u više od 800.000 primeraka (250.000 u Ttalji, 200.000 u Francuskoj, 150.000 u Nemačkoj), koja je izazvala žestoke sporove – bilo je i pretnji sudom, pa umalo i tuče na javnom mestu - ne otvara samo problem komunističkog totalitarizma već i svakog totalitarizma.
e Stefan Kurtoa, direktor u Francuskom nacionalnom centru za naučna istraživanja i jedan od autora knjige, ekskluzivno za Danas:
„Jugoslovenska kriza Je komunistička kriza. Raspad započinje raspadom Saveza komunista Jugoslavije. Neki ljudi to ne razumeju. A ne može se živeti u kući sa lešom u ormanu. Leš smrdl. U neko doba treba otvortti orman 1 izvaditi ga. Mrtvac se mora pokopati.“
Priredio i preveo Zoran M. CvijiĆ
laca, da se na Krimu zateklo tri stotine hiljada buržuja. Uveravao ih je da će u skoroj budućnosti ti „elementi“, koji predstavljaju „rezervoar špijuna ı agenata spremnih da pomognu kapitalizmu“, biti „kažnjena“. Vojni kordon je zatvorio prevlaku Perekop, Jedini izlaz je bio zatvoren. Pošto je klopka zatvorena, vlasti su OL svima da se prijave u Čeku da bi popunili dugačak upitnik od pedesetak pitanja, koja su obuhvatala: socijalno poreklo, prošlost, aktivnosti, prihode, ali i šta su radili od novembra 1920, Šta misle o POoljSKkOJ, O Vrangelu, boljševicima itd. Na osnovu tih ispitivanja svi su podeljeni u tri grupe: Za streljanje, za slanje u koncentracione logore, da budu izuZžeti od kazne. Svedočenja retkih preživelih, objavljena u emigrantskim novinama 1921, opisuju Sevastopolj kao „grad obešenih“. „Bulevar Nakimovski j Je BIO prepun leševa obešenih oficira, vojnika, civila, uhvaćenih na Ola ... Grad Je bio mrtav, stanovništvo se krilo po podrumima i tavanima. Sve ograde, zidovi kuća, telegrafski stubovi, izlozi radnji su bih obleDlj eni M 'Smrt izdajnicima' ... Vešano je za poruku pre-
Tom gangrenoznom organizacijom zla, nasilja, samovolje, gospodare nitkovi i osudivani kriminalci, ljudi naoružani do zuba ubijaju sve koji im se ne dopadaju, oduzimaju, pljačkaju, siluju, hapse, puštaju u promet lažne novčanice, traže mito, potom ucenjuju te od kojih su iznudili mito, hapse ih, da bi ih oslobodili za svote deset ili dvadeset puta veće
na, druga 1.202. Početkom decembra, kada je groznica nasilja
posle o in pogublj jenja, opala vlasti su započele sa ispitivanjem svih osoba jer se pretpostavljalo da se na Krimu kriju desetine, pre stotine hiljada buržuja iz cele Rusije, izbeglih na uobičajeno mesto odmora. Lenjin je 6. decembra, u Moskvi, izJavio skupu rukovodilaca, da se na Krimu kriju desetine, pre stotine hiljada buržuja iz cele Rusije, izBULE na uobičajeno mesto odmora. Lenjin je 6. decembra, u Moskvi, izjavio skupu rukovodi-
živelim.“ Poslednja epizoda sukoba belih: i „civenih: nije označila kraj teroru. Vojni front ı rat nisu više postojali, ali rat za „uspostavljanje boljševičkog mira“ se nastavljao.
Nastavljaju se pobune jedinica Crvene armije, mornara, štrajkovi i protesti radnika, nezado-
VOljsivo seljaka sa m Gopiodjina i velika streljanja talaca, bombardovanje sela gušećim bojnim otrovima, pogubljenja "parazita" ı "bandita". Nastavlja se