Данас

'B :4892916

Za aj IE

e A F Fri e l d.o.o. TFinfoetunre SERVIS NOVI BEOGRAD Otona ŽZupančiča 32 Tel: O11/697-597 FRIGO SALE - radim sve vrste izolacija i popravki __na frižiderima i zamrzivačima, garancija godinu __ dana, Sale. Tel: 011/559-516 i 004/1130-619

' : \ ' 011/397-50-42 397-56-73 i 397-30-90

\|e OT

p00 al}:

PLIN - dostava na kućnu adresu. Tel: 011/3941-492 i 003/273-710

ČAROBNO blato za vaša leđa, kičmu, zglobove, celulit. „KRUNA“. Tel: 011/438-709 _|KAZANI „Prohrom“ svih veličina, garancija 10

_ | godina, popravka procurelih. Tel: 011/431-964, 064/116-2457

VODOINSTALATERSKA radnja radi kupatila, bojlere, sudopere, odgušenja, odmah. Tel: 011/190-932

Mass VRLO

POTREBAN jeftiniji stan od septembra. Tel: 030/340-781

kuće — zemljišta

_ Tel: 019/742-093

PRODAJEM 22 ara placa na Vlasinskom jezeru sa dozvolom za gradnju, strujom i vodom. Tel: 011/002-814

VRANJSKA banja, kuća 60 m? + 60, 7,5 ari pod

asfalt.

voćem, 66000. Tel: 011/139-544 SREMSKI Karlovci - na odličnoj lokaciji prodajem ugostiteljsko - stambeni objekat. Tel: 021/882-336

NAJLEPŠI deo Voždovca, dva stana u kući, 180m2, 5 ari+14m2 garaže, eg, uknjiženo, može odvojeno, povoljno.

Tel: 011/3614-345, 003/312-318

lupizam

DIVČIBARE LIČI em oni apartman tokom

cele godine ON.

Tel: 011/ 519-728 NA CRNOGORSKOM PRIMORJU porodici potrebna na mesec dana (jul) vikend kuća kraj obale. Tel: 003/234-862

UNESCO. Prijemne arHtasje.

Tel: 011/557-831

slangui

— pralaja BOSS S

ODEON 24+4/1I, TA-50000 ı 45+9/TV, CG, terasa 110000. Tel: 004/128-77-70 i 011/542-263

KANAREVO BRDO, trosobni ı dvosobni, novi useljivi stanovi, CG, Lift, povoljno. Tel: 011/3910-838

___Stanavi — zamena

_ BANJICA 90m2/VII, cg, topla voda, terasa za ___manji. Tel: 011/3540-352.

Đ 415. aiOINA IIM...

— — oiznaćzarsje aus Ra LI Vr

u — “«*+KO= s === == ==

RK "MITIĆ" I SPRAT "011/622-099

VELIKO STOPALO | PORAKA RUO TALAS: CRUšE

PRODAJEM pušku marke broving calibar 5,6 cena povoljna. Tel: 031/516-201 MOTORI za frižidere i zamrzivače „Electro-Lux“. Cene povoljne. Tel: 011/559-516 i 064/1130-619

PARKET, laminat, lepak, lak, lajsne. od 8 do 16h. Tel: 011/551-856, 545-746 1003/242-344

fd Z-SD_P

2 z-za T—

Novi Sad, Miroslava 4ntića 3 Tel/Fax: 021/616–656, 618-472

LE PO 2000 TUNIS – TURSKA – KIPAR _ MALTA – ŠPANIJA GRCKA – Halkidiki i sva ostrya TAJLAND (od 690 Usd – 17 dana) SINGAPUR – KUBA – DOMINIKANA – KINA EVROPSKE METROPOLE – let iz Beograda

#% CRNA GORA – na rate *NECKERMANN aranžmani

avionom iz Budimpešte – ceo Mediteron, individualno – Mediteran, 4lpi, Balaton)

XX VIZE 4merika, Austrija...

X% AVIO KATE ae kompanije

TRANSFER do aerodroma u BEG i BUD

XPECANJE U MAĐARSKOJ- rika %

OSVVAFIU smeštaj i ia ca | Pa dem.

adventure teznrn | Beogradska 29 | tel. 352 36 O55 | robinsonoeeunet.yu_

I ef r——mıjic

BALATO

JPSO

S DANA SA PREVOZOM UZ INDEX 10% POPUST aa 255 dem + 600 din i TIOM<— NO Fioyeliod2 4%*

O NI)

Kralja Milutina 31, Beograd"

TRANZIŠTORIJIC, GREČEVI, POTENCI

011/ 33-42-– 552, 33-42-632

_ e-mail: ara) Upely7 argGarkayu,ne?

, DISPLEJI, OTPORNICI, KONDENZATORI, D DIODE, METRI TRIMERI, KONEKTORI, KRARC KRISTALI,

)PTOELEKTRONI 4, RELEA, KABLOVI, OSIGURAČI, PREKIDAČI, KUTIJE, TERI, SPREJEVE 4LAT, LEMILICE, MULTIMETRI, CD-ROM, POTROŠNI MATERIJAL, TRANSFORMATORI, KLASERI, STRUČNA LITERATURA

TDaanas

stojećih seljaka zimsku odeću i topao donji veš, a na prvom mestu su oduzimali cipele. Ostavljali su kulake u gaćama uzimajući sve, Ženske haljine, čaj, bokale, žarače, male jastuke izvučene ispod i dece“. Cesto je imovina kulaa oduzimana i prodavana je u bescenje. Naravno, seljaci su se ubrzo udružili da bi se suprotstavili „kolektivizaciji“ i „uništenju kulaka“. Već Januara 1930. GPU Je izvestio o 402 pobune i masovna protesta, februara ih je već 1.048, a u martu 0.528 u zapadnoj Ukrajini, na severnom Kavkazu, Kazahstanu. Više od 800 pobuna su morale da budu ugušene vojskom. Tokom tih događaja više od 1.500 funkcionera |O ubij eno, ranjeno ili tučeno. Broj ŽrM među U nije poznat, ali se broji hiljadama. Zbog brzine kojom je reagovao režim, zbog toga što seljaci nisu uspeli da se organizuju, zbog nedostatka vođa, eliminisanih tokom građanskog Tata, zbog toga jer su seljaci, postepeno, tokom dvadesetih godina, razoru-

| omisije su „uzimale od dobro

·Žani, Ovi protesti su brzo ugušeni.

Represija je bila strašna. Samo u graničnim distriktima zapadne Ukrajine „čišćenje od kontrarevolucionarnih elemenata“ dovelo je do toga da je krajem marta 1930, uhapšeno 15.000 osoba. Pored toga GPU Ukrajine je uhapsio tokom samo četrdeset dana, od 1. 2. do 15. 3. 1930, Još 26.000 osoba, od njih 650 je streljano. Prema podacima GPU, 1930 godine, 20.200 osoba je osuđeno na smrinu kaznu samo od prekih sudova političke policije. GPU koristi izraz „osobe povučene iz Opticaja“. Naravno, nisu samo kulaci „povlačeni iz opticaja“, agenti GPU su koristili priliku da „očiste“ svoj distrikt od „socijalno stranih

Usohe novučene iz 0pilicaja

“skih nastanbi...

četvrtak, 22. jun 2000.

struktora partijskog Komiteta za Narim u zapadnom Sibiru, o dva konvoja sa preko 6.000 osoba poslatih iz MOLI ı Petrograda. lako zakasneo i mada se odnosi na drugu vrstu prognanika, ne na seljake, nego na

„elemente za adh ao na izbačene iZ nOvOg „SOCi jalističkog grada“, krajem 1932, ovaj OM pokazuje situaciju, koja sigurno nije izuzetak, nego pre može da oslika „progon bez uslova za preživljava-

nje“. Evo nekih izvoda iz tog stravičnog svedočenja:

„lovi Živgt"

„Dva železnička transporta, sa 'elementima za odbacivanje” poslata su nam: 29. | 30. 4. 1933, iz Moskve i Lenjingrada. Kada su stigli u Tomsk ti RR su ukrcani na šlepove, sa kojih su iskrcani, prvi 18. maja, O 0 26. maja, na ostrvo Nazino, koje se nalazi na ušću Oba u Nazine. Prvi transport je imao 5.070 osoba, a drugi 1.044, ukupno 0.114 osoba. Uslovi transporta su bili strašni: nedovoljna i odvratna hrana; nedostatak prostora i vazduha; stalna ponižavanja... Rezultat: svakodnevna smrtnost od oko 35-40 osoba dnevno. Uprkos tome, takvi životni uslovi su se pokazali kao luksuzni prema onim koji su ih očekivali na ostrvu Nazino (predviđeno je bilo da odatle budu slati, u grupama, do krajnjih odredišta, koJa su se nalazila na izvorištu reke Nazina). Ostrvo Nazino je mesto nedirnute prirode bez ikakvih ljudNije bilo nikakvog alata, semena, bilo kakve hrane... Tu je započinjao novi Život. Sutradan, po dolasku prvog konvoja, 19. maja, sneg je počeo da pada, U se vetar. Izgladneli, omršaveli, bez krova, beZ alatki... deportovani su se našli u bezizlaznom položaju.

Tokom celog boravka na ostrvu deportovani su Jedino dobijali malo brašna. Najsnalažljiviji su pokušavali da ispeku pogaču, ali nisu imali nikakve posude... Uskoro se pojavilo ljudožderstuo

elemenata“ u koje su ubrajani: „poHcajci Starog režima“, „oficiri belih“, „religiozni“, „kaluđerice“, „seoske zanatlije“, bivši „trgovci“, „članovi seoske inteligencije“ i „ostali“. Deportovano Je do kraja 1930. godime #0000 a (0. Kraja 198 1.803.392 osobe, tako da „strukture izvršenja operacije nisu uspevale da prate dolazak logoraša“.

Denorntovanja i annhija

Operacija deportovanja najvećeg broja osoba Je sprovedena uz improVIZaCIJU 1 ION anarhiju. Nije postojala nikakva koordinacija u lancu izvršilaca. Logoraši su trpani u štočne vagone, a vagona je bilo malo. Deportovani bi ostajali danima i nedeljama u objektima gde su prikupljani, potom u prolaznim logorima odakle su raspoređivani na krajnja odredišta. Vagoni su tokom zime ostajali danima na sporednim kolosecima. Do krajnjih odredišta su išli često peške. Naravno, žene, deca, starci, prepušteni sudbini, nisu mogli da budu neprimećeni od lokalnog stanovništva. Slata su kolektivna pisma u Moskvu, koja su osuđivala „masakr nevinih“; pisma su potpisivana: „kolektiv radnika i zaposlenih Vologda“ ili „železničari Kotlasa“.

tih 1.803.392 osobe, zvanično deportovanih 1930-1931, koliko njih je stradalo od hladnoće i gladi tokom prvih meseci njihovog „novog života“? Arhiva Novosibirska Je sačuvala „strašan dokument, izveštaj poslat Staljinu, maja 1933, od in-

Mogli su samo da zapale vatre kako bi pokušali da se sačuvaju od hladnoće. Počeli su da umiru... Prvog dana zakopano je 295 leševa... Tek je četvrtog ili petog dana, po dolasku transporta na ostrvo, uprava poslala brodom malo brašna, tek po nekoliko stotina grama po Osobi. Dobivši to skromno sledovanje, napušteni prognanici su potrčali ka reci pokušavajući da rastvore u svojoj kapi, pantalonama, kaputu, dobijeno brašno sa malo vode. Većina je pokušala da proguta brašno, tako kako su ga dobili, ı mnogi su se tako ugušili. Tokom celog boravka na ostrvu deportovani su Jedino dobiJali malo brašna. Najsnalažljiviji su pokušavali da ispeku pogaču, ali nisu imali nikakve posude... Uskoro se pojavilo ljudožderstvo.

Krajem juna počeli su da šalju deportovane u mesta koja su nazivali: 'sela za naseljavanje'.. Ta mesta su bila na oko dve stotine kilometara od ostrva uz reku Nazinu. A ta sela” su bila samo netaknuta tajga. Nekako su uspeli da postave primitivnu peć u kojoj su pekli nešto nalik hlebu. Sve ostalo je bilo skoro isto kao na ostrvu Nazimo: ista besposlenost, iste vatre, ista beda. Jedina razlika je bila to nalik hlebu, koji su dobijali jedanput u nekoliko dana. Smrtnost je bila velika. Jedan primer. Od 78 osoba ukrcanih na ostrvu i poslatih u 5. sektor, 12 su živi. Uskoro Je administracija shvatila, da je u tim krajevima nemoguć ŽIVOL ı SVI preostali su poslati

9 Broj žrtava blizu sto miliona (Kina 65 miliona, SSSR – 20 miliona, Sevema Koreja i Kambodža – po 2 miliona, Avganistan – 1,5 milion, Istočna Evropa – milion)

e Knjiga koja je prodata u više od 800.000 primeraka (250.000 u Htaliji, 200.000 u Francuskoj, 150.000 u Nemačkoj), koja je izazvala žestoke sporove – bilo je i pretnji sudom, pa umalo i tuče na javnom mestu - ne otvara samo problem komunističkog totalitarizma već i svakog totalitarizma.

9 Stefan Kurtoa, direktor u Francuskom nacionalnom centru za naučna istraživanja i jedan od autora knjige, ekskluzivno za Danas:

„Jugoslovenska kriza Je komunistička

Kriza. Raspad započinje raspadom

Saveza komunista Jugoslavije. Neki

Jjudi to ne razumeju. A ne može se

živeti u kući sa lešom u ormanu. Leš

smrdi. U neko doba treba otvoriti orman 1 izvaditi ga. Mrtvac se mora pokopati.“

Priredio 1 preveo Zoran M. Cvijić

brodom prema ušću. Počeli su da beže... Na novim mestima, preživelima su najzad dali neke alatke. Sredinom jula 0 | a skloništa pola ukopana u ze . I dalje Je bilo nekoliko slučaj 0 kol JD Zivot se ODO uspostavljao, ljudi su se vratili radu, ali istrošenost organizma Je bila tolika da ı kada su počeli da dobijaju 750-1000 grama hleba dnevno razboljevali su se, umirali su jedući mahovinu, travu, lišće itd. Rezultat cele operacije: od 6.100 osoba koje su poslate iz Tomska (tom broju treba dodati 500-700 osoba poslatih u istu oblast iz drugih mesta), ostalo je u Životu 20. avgusta tek oko 2.200.“

Koliko je bilo slučajeva Nazino, koliko je bilo sličnih slučajeva „deportovanih bez uslova za preživljavanje“? Od februara 1930. do decembra 1931. deportovano je 1.800.000 osoba. Kada je 1. 1. 1932. vlast izvršila prvi opšti popis bilo ih Je samo 1.317.022. Gubici su dostigli pola miliona ljudi, skoro 30 odsto deportovanih. Smrtnost dece bila je veća, kretala se između 8 i 12 odsto mesečno, sa maksimumom od 15 odsto u Manjitogorsku.

Bele sipanice iStonije

Među „bele stranice“ sovjetske istorije spada i Velika glad 19321933, koja Je odnela, prema danas neosporavanim izvorima šest miliona života. Ta katastrofalna glad nije bila poput drugih. Za razliku od gladi 1921-1922, priznate od sovjetske vlasti i za koju je tažena međunarodna pomoć, postojanje ove iz 1932-1933, stalno je negirano i propagandom su pokrivani retki glasovi u inostranstvu o njermtom postojanju. Ta propaganda je bila pomagana podsticanim „svedočenjima“, poput onog francuskog poslanika ı vođe Radikalne stranke Francuske Eduara Frioa, koji je posetio Ukrajinu 1933. ı koji Je samo video „povrtnjake – za savršeno navodnjavane i obrađivane“ i „uspešnu žetvu“, da bi odlučno zaključio: „Prošao sam Ukrajinu. Ja vas uveravam da sam video vrt u cvetu“ (ovu posetu Erioa, Danilo Kiš je iskoristio za svoju pripovetku „Mehanički lavovi“ iz zbirke „Grobnica za Borisa Davidoviča“, prim. priređivača Z. M. C). To slepilo Je bilo, pre svega, rezultat scenarija GRUa, pravljenih posebno za strane posetioce, koji su posećivali određene kolhoze i dečije vrtiće.

Nastavlja se