Данас
S. ž
· Ministar Željko Simić u poseti SANU
Republički ministar kulture Zeljko Simić sa saradnicima razgovarao je juče u SANU sa akademikom Dejanom Medakovićem, predsednikom SANU i potpredsednicima, akademicima Miroslavom Pantićem i Nikolom Hajdinom. Konstatujući da je redovna finansijska pomoć Ministarstva proteklih nekoliko meseci izostala, Dejan Medaković je napomenuo da bi u galeriji SANU do kraja godine trebalo da se prirede tri izložbe, za čiju realizaciju je novac Ministarstva neophodan. Reč je o postavci koja predstavlja sećanje na arhitektu Branislava KOojića, retrospektivnoj iZložbi skulptora Olge Jevrić ı izložbi „Službeni kostim 19. i 20. veka“. Akademija nauka, kako je rekao Medaković, sklopila je ugovor sa Udovicom Sergeja Dimitrijevića, poznatog kolekcionara srednjevekovnog novca, koji je testamentom odredio da njegova kolekcija pripadne SANU ukoliko ova institucija objavi naučni katalog i knjigu „Lepota srpskog novca“, na čemu se trenutno radi. Miroslav Pantić je dodao da bi trebalo da se osnuje Fond za umetničku delatnost ı istakao da je izdavaštvo u nezavidnom položaju, te da bi bilo poželjno da Ministarstvo kulture finansira bar objavljivanje knjige „Srednjevekovni grad Duklja“ Vojislava Koraća.
Ministar Željko Simić najavio je da će pomo-
ći rad galerije SANU i izdavanje knjiga, te da će se već do kraja meseca osnažiti prisna saradnja između ove dve institucije. „Treba rešiti problem otkupa knjiga. U najužem izboru za otkup nalaze se dela iz sfere humanističkih i tehničkih nauka, koja nastaju pod okriljem SANU. Treba staviti akcenat na-knjige koje predstavljaju opomenu našem i evropskom javnom mnjenju, jer glas naših naučnika koji mora da se čuje u Evropi biće svojevrstan memento, znak da toj i takvoj posrnuloj Evropi imamo šta da kažemo“. Simić je zaželeo da u narednim susretima sazna kako SANU posmatra stanje u našoj kulturi koja je „u poslednjih deset godina doživela žestoke pritiske od strane onih koji > bi da mondijalizuju i globalizuju sve i koji su radili na slabljenju našeg psihološkog duha i zatiranju kolektivnog pamćenja“. „U toku prošle godine naša kultura je žestokim protestom dala otpor novom svetskom poretku, a probudila se i svest evropskih intelektualaca. Uspeli smo da sačuvamo temelje najznačajnijih kulturnih institucija i manifestacija. Posrednim govorom kulture i umetnosti rekli smo Evropi da je srpsko umetničko biće na braniku antičkog logosa. Kulturu ne smemo ideologizovati ı moramo je osloboditi tribalizma“, sumirao je situaciju u kulturi Zeljko Simić. M. Vukadinović
Matija Bedković dobitnik je BIGZ-ove nagrade za 1999/2000. godinu za knjigu „Vera Pavladoljska“. Priznanje mu je uručeno u Udruženju književnika Srbije. Miroslav Maksimović je podsefivši prisulne na dobifnike i istorijat Nagrade Beogradskog izdavačko-graličkog zavoda istakao da je „prva bibliografska jedinica u stvaralaštvu Matije Bedkovica davne 1962. bila poema „Vera Pavladoljska“ što je i sada slučaj. U ovoj knjizi se, prema rečima Matije Beckovica nalaze njegove najranije pesme uz one koje „nije ni slutio da ce napisati“. Beć kovic je zahvalivši se na dodeljivanju priznanja rekao: „Ovo je nagrada za moje celokupno pesnišhvo. Ljubav ne zna za smrti, kada fo kažem ne mogu da se ne prisetim žene koja je bila nomen i omen moje poezije i moga života“. V.M.
Za sve one kojima je more daleko (čitaj: skupo)
Miuzičko kampovanje uz Dunav ıl Movom Sati
„NS time Chamellot Land leto 2000.“ ime je koje zvuči dobrano zvaničnije nego „zvrčka“ koja se krije iza njega - dva, do sada, konkurentska novosadska kluba „NS Time“ i „Chamellot“ ujedinila je fantastična ideja, za male pare organizovati celodnevni/celonoć- ni/višednevni provod začinjen kupanjem u Dunavu, brojnim svirkama, perlormansima, foto i mim izložbama... Naravno, ı mnoŠtvomi OsVeŽaVajućih, veoma rashladenih napitaka, koje će, ako se nađe dovoljno slobodoumnih devojaka, služiti konobarice u toplesu! Uz to, za sve one koji su do sada u „NS Time“ dolazili na koncerte, ovoga leta će uz čuveni lokal biti napravljena i plaža sa sve tuševima, šankom, velikim šatorom sa leŽajevima, i prostorom za kampovanje za sve mlade iz ostalih gradova.
Za sada su fiksirani datumi samo dva koncerta - Dragoljub Đuričić sa bubnjarima nastupa 23. juna (to je i veče zvaničnig otvaranja „Land
leta“) i „Kanda, Kodža i Nebojša“ koji sviraju 30. Juna, dok će datumi ostalih nastupa zavisiti od kratkoročne vremenske prognoze (iako je malo onih koji Di odbili da budu Žiri za „Mis mokre majice“), a očekuje se dolazak „Ramba Amadeusa, Darkwood Dub i „Miladojka Youneed! Uz to, kako su ova dva mesta u mreži klubova koja postoji u Londonu, svi eventualni gosti koji bi prolazili kroz našu zemlju, bili bi „usmereni“ da svrate.
Ulaz na plažu će biti + simbolični naplaćivan samo jednim dinarom,
dok je piće, i dalje veee-
oma jeftino (pivo 15 dinara, žestina 10), kamperima će se prostor naplaćivati samo 5 dinara, a za one bez opreme, ležaj je 10 dinara...
A. Uzelac
unav odavno nije plav, ne znam je li ikada takav i bio. Uljepšava ga njegova okolina. Pošao sam prema staroj austrijskoj Tvrđavi, na uzvisini, malim ulicama koje još nose imena hrvatskih pjesnika i utemeljitelja: Nazora, Gorana, Strossmayera,
Račkoga, Reljkovića, Kačića, Pal-
motića, Bana Jelačića - tu mu je
četvrtak, 22. jun 2000.
MIN) S PUTA Po SRBIJI (4)
Sppski memento laše amnij dmn Inijili
gandom najniže vrste pokušaju skinuti ljagu sa sebe. Ni jedna „izmiješana sredina“ u Jugoslaviji, možda ni u svijetu, nije mi izgledala tako skladnom i suglasnom kao Vojvodina. Ni ona više nije što je bila. Posljedice razaranja pokolebale su ponegdje i one koji znaju tko je najviše kriv za sve što
Šef države svečano pušta u promet novi željeznički most na Dunavu. Okružen je brojnim osiguranjem - momcima okretnim, na kratko podšišanim, izvježbanim u karateu i sličnim disciplinama, ne dao vam bog da im ruku dopadnete. Nakon dugotrajne šutnje obraća se opet narođu
rodna kuća s pločom kraj kapije. Hrvati bi teško zadržali ime bilo kojeg srpskoga pjesnika u svome kraju, u ovim vremenima. Svoje ulice više nemaju u našim gadovima ni Sterija, ni Zmaj-Jova, čak ni sam Andrić, Hrvat po porijeklu i istodobno Srbin, najviše Jugoslaven. Ima lijeka isključivostima, tko zna. S terase pred zdanjem koje je istodobno i tvrđava i dvorac, vide se ravnice, Fruška gora, vinogradi. Prisjećam se kako je novosadskoga pjesnika Miroslava Antića obuzela neodoljiva želja da otuda poleti. Na takvim su mjestima vrtoglavice zanosne, osobito uz more - a ravnica je nalik moru. Mika (tako smo ga zvali odmilja) bacio se odozgo. Ostao je čudom živ. Umro je srećom prije svega ovoga. Nosio je u sebi sve najljepše što ima ovaj kraj s toliko naroda i jezika. Prisjećam se riječi koje je Krleža, inače škrt na hvali, izrekao jednom prilikom o pokojnom pjesniku, autoru ciganskih balada. Tko još pjeva u ovom gradu stare „varoške pjesme“, koje svi znamo, koje su i vojvođanske, i srpske, i hrvatske, i mađarske, i ciganske, i tko zna još čije još, naše zajedničke. Kome je danas do pjesme!
Na prilazima tvrđavi mnogo je autobusa. Dovode đake iz provincije da vide što je učinio NATO -i koliko je važan „naš Slobo koji nas je obranio od agresora“. Vlast koristi svaku prigodu da propa-
Novi boj na Kosovu
Samo se Banaz ponavlja u sPpjskoj istoniji
„Suzopolje“, roman o boju na Kosovu iz pera Danila Marica, objavio je BIGZ. Istorijat ovog rukopisa je neobičan - roman je završen krajem osamdeselih i trebao da bude objavljen 1989. u Zagrebu, i paraleno u Turskoj, u prevodu Hosana Merdžana. No, zagrebački izdavač je odustao od već pripremljene šlampe, a na furskom je roman objavljen 1990, u dosta skracenoj verziji. Autor, koji je do | počelka 1992. živeo u Mostaru, emigrirao je i nastanio se u Pasa- | deni, Kalifornija. Na srpskom se roman pojavljuje tek sada. „Suzo- | polje“ je, bez obzira na činjenicu da je doslo vožecih fakala Maric" zamenio, ipak, istorijski roman u kojem su najvažniji njegovi psihološki sadržaji. Tu se nalaze uspeli porlreli cara Lazara, carice Milica i mnogih drugih. Autor u romanu ne povezuje sled zbivanja, vec promišlja o posledicama koje boj imao na čitav srpski narod, ali i ne samo na njega, aludirajuci pri fom i na naše vreme, sugerišuci da je samo poraz | ono što se delinilivno ponavlja u srpskoj istoriji. S. D'
Pipamitle Tenija Pračet
Čilaoci poznatog aufora epske fantastike Terija Pračefa imaju još jedan razlog za radovanje. Njegov sedmi roman na srpskom jeziku „Piramide“ {izdavač: Laguna} izašao je iz štampe. Prevodilac Dejan Papic je napomenuo da je Pračet za veoma kratko vreme uspeo da na našim prostorima stekne vernu publiku i da se sa objavljivanjem svakog njegovog sledeceg naslova: broj fanova širi. Tepik koji se obučavao u odeljenju ubica je glavni junak ovog romana. U Disk svetu se uvek dešava sve i svašta, a ovaj pul se u pustinjskom kraljevstvu Đelibeba dešavaju stvari koje ce vas noferali da ovih fristotinak stranica pročifafe u jednom dahu . Osmi roman „Straža,
lice, Lazarevih zefova, svešfeni
je Kosovski
straža“ očekuje se u oktobru.
im se dogodilo. Nema se više što izgubiti, nakon svega. Slijedećega dana šef države svečano pušta u promet novi Željeznički most na Dunavu. Okružen je brojnim osiguranjem momcima okretnim, na kratko podšišanim, izvježbanim u karateu i sličnim disciplinama, ne dao vam bog da im ruku dopadnete. Nakon dugotrajne šutnje obraća se opet narodu. Iz unutrašnjosti je dovedeno, u prepunim autobusima, mnoštvo ljudi. Dobili sui za popudbinu. Bilo ih je prema službenim izvorima oko 200.000, u svakom slučaju više od 100.000. Bio sam prilično daleko, pozadi nisam se ni pokušao izgurati naprijed, bolje je biti dalje - od tjelohranitelja. Ali razglas je funkcionirao savršeno, sve se čulo. Pljeskalo se i odobravalo, osobito u prvim redovima. Ostali su mi iIZgledali mlaki i apatični. Kao u vrijeme „socijalističkih radnih pobjeda“ predsjednik je, gOtovo istim riječima, poželio“ da podelimo radost zbog uspeha, zbog jedne velike radne pobede kojom obeležavamo velike, najveće radne rezultate“ (obratite pažnju na pridjeve koji se ponavljaju, hiperbole karakteristične za tu vrstu govora). Podsjetio je još jednom sve okupljene da su se prošle godine u isto vrijeme dogodili „agresija NATO pakta“ i „rat protiv Jugoslavije“. Zatim je svoju državu proglasio „najevropejskijom
V M
|
*
21359 JVVI3JAVJĆ O
evropskom zemljom“. Njezina obnova „nije zabeležena u evropskom iskustvu“. Ona je (ta Uspješna zemlja) kadra proizvesti vagone koje „danas samo četiri evropske zemlje mogu da proizvedu“. Proturječnosti su gOtOvoO iznenađujuće: s jedne strane Evropa mu je mjerilo uspjeha, s druge je, kao saveznik agresora, predmet prezira. No u ovakvim prilikama ništa nas ne smje iznenaditi. „Riječi, riječi! - tko Još vodi računa o proturječjima.
U vezi s proslavom i predsjednikovim govorom, opozicijska štampa otkriva zanimljive pojedinosti. Cjelokupna konstrukcija željezničkog mosta, koji je tako svečano pušten u promet, DpI0OIZvedena je još u Titovo vrijeme: nalazila se je u Smederevskoj željezari, kao dio ratnih rezervi, pripremljenih za slučaj da SSSR napadne Jugoslaviju i poruši mostove na Dunavu! A famozni vagoni, kakve proizvode „samo četiri evropske zemlje“, pravljeni su u zagrebačkoj tvornici „Končar“ (serija 441) u vrijeme Ante Markovića, čovjeka u kojeg smo polagali nadu. Te naoko nevažne pojedinosti otkrivaju mnogo više nego što kazuju: neizrecivu lakoću u podmetanju laži ili poricanju istine. Predsjednikove riječi, popraćene energičnim gestama, prenosili su radio i televizija. Režija im je dodavala zvučne kulise, aplauze gromče od onih koji su se mogli čuti. Ljudi su i na to navikli, oguglali su. Ništa ih ne može iznenaditi, na sve moraju biti spremni: od državnog aparata napravio je osobnu službu, pretvorio je vojsku ı policiju u svoju tjelesnu gardu, prilagodio zakone vlastitim potrebama, kontrolira istodobno skupštnu, sindikate, diplomaciju i financije: „u njegovu sistemu nema šupljine - naša će agonija dugo trajati“. Tako govore oni koji ga poznaju.
Nastavlja se
· Tekst Predraga Maivejevica, nastao
kao „odgovor“ na njegovo nedavno
goslovanje u Srbiji, ekskluzivno je svedočenje za čitaoce Danasa i riječkog Novog lista