Данас
6 četvrtak, 22. jun 2000.
__Srđan
Poseta delegacije Veća građana Savezne skupštine Moskvi od 6. juna, nedavna poseta delegacije opozicionih lidera, kao i prethodni, iako odlagan, sastanak ministra spoljnih poslova Jovanovića sa svojim kolegom Ivanovom ukazuju još jednom na uticaj Ruske Federacije na političku scenu Srbije. Cinjenica da su se gOspoda Drašković, Đinđić i Koštunica sastali samo sa liderima koalicije koju predvodi gospodin Javlinski i da nisu uspeli da vide ministra inostranih poslova Igora Ivanova, sa kojim je razgovarao ministar Jovanović i koga Je, pored visokih predstavnika Dume, srela i delegacija Veća građana, ukazuje da Milošević još uvek ima određenu ulogu u spoljnopolitičkim kalkulacijama ruske diplomatije. Sa druge strane postavlja se pitanje značaja posete srpske opozicije, naročito u vezi sa pokušajima da se smeni Miloševićev režim?
S jedne strane, opozicioni lideri su možda smatrali da će im njihova poseta doneti značajne političke poene u takmičenju sa Miloševićevim režimom i da će time pokazati srpskom javnom mnjenju da nisu povezani samo sa „svojim zapadnim mentorom“,
\
Milošević i srpska opozicija u spoljnopolitičkim kalkulacijama Moskve
iiskanino oslanjanje na Rusiji |
kako propaganda vlasti govori, nego i sa „tradicionalnim srpskim saveznikom“, Rusijom. S druge strane, nije isključeno da je opozicija računala da će im podrška Rusije olakšati ili čak omogućiti ispunjenje njihovog zahteva za raspisivanje slobodnih izbora.
Verovatno bi ovaj politički manevar srpske opozicije, da su uspeli da se sastanu sa, na primer, Igorom Ivanovom, i da su uspeli da izdaju zajedničku deklaraciju koja bi osudila Miloševićev režim, postigao određene Dpozitivne rezultate na unutrašnjem srpskom planu. Ali i u tom optimalnom slučaju, to bi bilo isključivo na nivou psihološkog priti-
odlučnu ulogu branitelja srpske države prisutna u OpoZzicionim krugovima. Teško je reći da se Rusija snažno usprotivila NATO agresiji na Saveznu Republiku Jugoslaviju, jer izuzev verbalne podrške ı nekoliko poseta ruskih parlamentaraca tokom bombardovanja, Rusija se nije značajnije suprotstavila NATO paktu. Ne može se reći da se improvizacija od 12. juna 1999. godine, sprovedena od ruskog dela Sfora, kada su jednostavno prefarbali svoje oznake u Kfor i na iznenađenje celokupnog svetskog javnog mnjenja pretekli NATO i stacioniTali se na prištinskom aerodromu Slatina, može smatrati delom
Činjenica da Igor Ivanov izbegava susret sa trojicom opozicionih lidera, dok se sastaje sa predstavnicima srpske vlasti, ukazuje da će zvanična Rusija i dalje držati Miloševića kao mogućeg keca u rukavu, kojeg s vremena na vreme može da upotrebi kao odbrambernu štit
od svoje opozicije
ska na Slobodana Miloševića da prihvati raspisivanje slobodnih izbora i da zaustavi poslednje represivne mere protiv srpskih medija. Međutim, nije došlo ni do sastanka, ni zajedničke deklaracije, pa samim tim ni do pritiska na Miloševića.
Izgleda da je iluzija o mogućnosti da Ruska Federacija odigra
ozbiljne diplomatske strategije. Pre bi se moglo reći da Je ova akcija predstavljala mešavinu nesporazuma i bledog pokušaja Borisa Jeljcina da zaradi političke poene na unutrašnjem političkom planu. Cinjenica da je Rusija ubrzo odustala od svog zahteva za posebnim sektorom na Kosovu ] Metohiji ukazuje na nedosta-
tak njene moći u odnosu na SAD i NATO.
Jednostavno, Rusija nije u mogućnosti pa zato ı neće da se u hladnoratovskom stilu suprotstavlja NATO paktu. Povezivanje sa režimom Slobodana Miloševića jedino ima smisla da štiti Borisa Jeljcina nekada, a sada Vladimira Putina, od mogućih napada ruske nacionalističke opozicije. Dakle, ruski uticaj na politička delovanja u Jugoslaviji je strogo ograničen njihovom „unutrašnjom politikom. Zavisnost Rusije od kredita Zapada je u većini slučajeva značajnija od eventualnih političkih poena koje bi vlast u Rusiji mogla da dobije suprotstavljanjem politici NATO pakta na Balkanu. Zato je oslanjanje na Rusiju i od strane srpskog režima, a i opozicije, VeOma riskantno.
Za sada zvanična Moskva izbegava da ozbiljno pogorša odnose sa Miloševićem, ı osim protesta ruskog Ministarstva inostranih poslova zbog policijske intervencije protiv građana Srbije nije bilo značajnijih udara na režim u Beogradu. Cinjenica da Rusija nije prisustvovala sastanku za primenu Dejtonskog mirovnog sporazuma održanog 23. i 24. aprila u Briselu i činjenica da Igor Ivanov izbegava susret sa trojicom Opozicionih lidera, dok se sastaje sa predstavnicima srpske vlasti, ukazuje da će zvanična Rusija i dalje držati Miloševića kao mogućeg keca u rukavu, kojeg s vre-
·1}
mena na vreme može da upotrebi kao odbrambeni štit od svoje opozicije. Prema tome, s Jedne strane prilično je iluzorno nadati se da će Putinova vlada učiniti bilo koji korak kako bi podržala srpsku opoziciju. Trenutni odnos
snaga na srpskoj političkoj sceni 1 -
ruska spoljnopolitička orijentacija iskazana tokom posete OpozZicije Moskvi ne pružaju dokaze da će Rusija zaključiti da su Drašković, Đinđić i Koštunica partneri za saradnju. S druge strane rusko mešanje u srpsku unutrašnju politiku prilično je određeno politikom zapadnih sila prema Slobodanu Miloševiću. Dokle god Zapad ne počne politički odlučno da deluje kako bi izazvao pad Miloševića, Rusija će zadržati ovakav pristup. Onog trenutka kada Zapad odluči da preduzme aktivniju akciju protiv sadašnjeg srpskog režima Rusija će morati da odstupi 1 prihvati politiku zapadnih sila. (Govor ministra Ivanova u Donjem domu ruskog parlamenta, Putinova izjava da Rusija ima probleme sa Miloševićem ali da se mora uvažavati da ga je narod izabrao, na konferenciji za Štampu tokom posete Italiji, kao i izjava ministra odbrane Sergejeva 10. juna u Briselu, samo potvrđuju ovde iznete teze.) Iz magistarskog rada „Ruska spoljna politika prema Jugoslaviji 1990-ih“ - Centralno evropski univerzitet - Budimpešta
Usred jedne nesrećne kafane po ulasku u Republiku Srpsku na povratku is Sarajeva uz pomoć Petra Lukovića shvatam sva ograničenja ironičnog pristupa Jadu i nesreći.
Naime, na zidu te kafane stajao je veliki pozlaćeni grb Republike Srpske, a pored njega velika reklama za Coca Colu u vidu otpozadnog snimka Ženske u vrućim pantalonicama i visokim štiklama. Odmah pored toga nalazi se u bron?i ispisan natpis citata Nikolaja Velimirovića, a ispod toga mala, špenadlom zakačena ı već prilično uprljana neuramijena sličica Radovana Karadžića. Preko puta opet veliki grb oivičen veštačkim lišcem ı cvećem. Mlada žena koja je sasvim ljubazno ponudila kafu bila je tužna, našminkana kao Kleopatra, a u to jutro imala je na sebi crnu haljinu, za neku strasnu noć, kratku haljinu preko koje je bila navučena čitavom dužinom tela neka vrsta rupičaste zavese. Posred ulaza u kafanu ljuljalo se jedno konjsko sedlo, iznad koga je visila korpica sa veštačkim cvećem.
Preko puta te kafanice nalazila se radnja sa gomilama i gomilama isturenih boca Sprajta, Cole, Fante, izgleda da se te stvari za magacioniranje upotrebljavaju za ukras, one mu dođu kao neki „eksponenti novog svetskog poretka“, zajedno sa novim gomilama i to deterdženata, svih boja ı porekla.
I šta sad. Ništa. Tišina.
Cinizam Je bio moguć u starom Rimu, Jer je pored načela neograničenog samoukrašavanja tamo i tada postojalo još nešto, u raspadu, nešto do tada ozbiljno napravljeno.
·Cinizam koji se ovih dana u našoj pisanoj ı nepisanoj javnosti ispoljava prema poslednjem atentatu na Vuka Draškovića ravan je gotovo neograni-
čenoj nemogućnosti da se prihvati činjeničnost i mogućnost postojanja tragične radnje.
To je krajnji stupanj jedne sredine koja odbija svaku veru u nesreću 1 svaku nadu za veličinu. Sredine koja odbija tragediju i poraz kao svoju novu mogućnost, čoveka kao mogućnost, nevolju kao inspiraciju, dramatičnost situacije kao motiv delanja.
_ Jer, ako je neko robijao, pa su onda nastojali da ga likvidiraju u više navra-
«+
Čini mi se da je u pitanju i to da se svi nameštaju za budući trenutak, da zauzimaju položaje posle. A bez Dromene. Bez rizika promena. Dakle, da se preživi dok se „to“ ne dogodi. Slavko Ćuruvija je ubijen zato što su on i njegove novine predstavljale stvarnu opasnost po režim. Razni službenici pregledaju nevladine organizacije Zato što kompetiraju zakon o terorizmu. A na Vuka Draškovića se puca da bi se izvršila dalja destabilizacija ove zajed-
Na Vuka Draškovića se puca da bi se izvršila dalja destabilizacija ove zajednice u celini, ove ovakve nesrećne Jugoslavije, Jugoslavije ovakve koja se i dalje razlama zbog interesa isuviše ličnih da bi mogli
opredeljivati život celine
ta, ne bi li to moglo izazvati nešto više reakcije kod naših „disidenata“ bez robije i bez pokušaja likvidacije, zašto Je nekada presuda ili nepravedna osuda izazivala više prepoznavanja u smislu identifikacije dramatičnosti političkog trenutka.
Strah bez nade. Kalkulacija sopstvenim životom, kalkulacija za sopstveni život, odbrana od moguće slične sudbine, profanost interesa, nemoć da se vidi celina, otrovanost malim interesima u velikoj nesreći i krvi.
„Cena koja se plaća za saradnju sa njima“, a želi se, svom snagom, da ili ne, da odu, na miran način, dakle tako što će neko preuzeti rizik za druge. A šta ćemo učiniti ako te saradnje nema. Hoćete li vi sarađivati, ili ćete vi pucati ili će u vas pucati ili će se ovako samo stalno pomalo u staklenoj bašti sve gore Živeti, sa sve manjom cenom života samog. Odbijajući prepoznavanje cene života, dakle, nemajući solidarnost i sućut prema životu i drami drugog iz dana u dan smanjujemo cenu sopstvenog Života.
nice u celini, ove ovakve nesrećne Jugoslavije, Jugoslavije ovakve koja se i dalje razlama zbog interesa isuviše ličnih da bi mogli opredeljivati život celine. Razlamaće se i odlamaće se sve dok ne uvidimo da je interes celine zalog mogućnosti života. Sve donde dok ne shvatimo šta smo izgubili onda kada smo devedesetih poverovali da postoje „drugi“ i da je zlo i nesreća nešto što se događa drugima.
Dakle, puca se da se zada strah i da se uništi, istrebi onaj i oni koji stoje na putu apsolutne kontrole i nad pojedincem i nad ostatkom ove zemlje u smislu njenog stanovništva i u smislu njenih prirodnih resursa, dakle fatalne „teritorije“, koja će biti sve manja, koliko kontrola nad njom bude sve veća. Valja se samo malo osvrnuti unazad.
U takvom sledu stvari teško da ironija i sarkazam mogu nešto pomoći. I to postaje jedna minimalizujuća, nagrizajuća, zlobna i neproduktivna delatnost malih ljudi na malom terenu.
famo mima
___C(„Paljba po opoziciji“, Danas, 15. juna)
računaju u opoziciju.
Čanka i Isakova, i neka
javi |
Na ovo pismo me naterao gospodin iz Srpskog po-
- kreta obnove iz Čačka, čiji ste stav objavili 15. juna,
i uopšte ponašanje te partije u zadnje vreme.Te Dri-
_ če o malim i velikim strankama neka Draškovićevi
· podanici pričaju nekom drugom, jer SPO više nije
· ne ni velika, nego nije ni stranka.To je skup plaće-
nika režima,
· nadmenih ljudi opterećenih veličinom. SPO ima S
, ucenjenih političara od strane istog, i
_ istu doktrinu kao i SPS i JUL, ili još preciznije kao
njihovi kumovi radikali. Po njima ne treba da posto--
_je bilo koje druge Stranke osim njihovih. Kao da tzv. male stranke ne mogu da dobiju simpatije i glasove · naroda ako dobiju priliku. Zato im je, po dotičnima, me bi ni trebalo dafi. Oni, nedodirljivi, ne smeju da · imaju ni jednu kritiku u novinama, pa možda bi ire-
balo da se vaš list zove Srpska Reč Danas. Umesto da saraduju sa svim ljudima u Srbiji koji
mogu da pomognu rušenju režima, oni se duvaju u
stilu „Mi smo ozbiljni, mi smo veliki“, i pričaju u
aoristu kao neki premudri guslari iz. 15. veka, Koji
| će vaskrsnuti i spasiti nas. Srpski pokrei obnove, da je stvarno veliki, smanjio bi doživljaj, jer se ne Zza-
boravlja ko je bio u koalicionoj vladi sa bandom.
_ Vuk Drašković već godinama zamajava ljude i bilo bi vreme da se on i njegovi slepi sledbenici više i ne
Gospodin Jovanović, bo
lje neka ostavi na miru zmišlja o svom Čačku i Čačanima. Bilo bi mu bolje da se pridruži Koaliciji Šumadija ili Velji Iliću, ne bi li u budućnosti doneo
bolji život svom gradu i regiji, nego da se klanja jednom pokvarenom i isto kao Sloba vlastioljubivom tipu, koji nema nikakve veze sa Sumadijom i
ne daj bože jednog dana da mu šalje zarađene nov-
ce od Šumadinaca na njegov kanabe u Beograd.
o - _ Mirko Petrović, O O-O —I _______ NoviSad
LO OS SO SSS 023 S
Iz meteorološkog izveštaja: |__ ____ „Na severu Evrope - razvedravarnje, koje će se širiti ka jugu, dok u SRJ ne bude zabranjeno.
JEDNE DOBRE NOVINE SU SASVIM DOVOLJNE