Данас

Tyanas

22

petak, 23. jun 2000.

Aranđelovac - Predsednik GSS Goran Svilanović da bi izbori, ukoliko ih bude, morali da budu referendum o Miloševiću a ne O Opoziciji. „Sada je na dnevnom redu samo Milošević“, to je ono što je glavna tema, smatra lider GSS. On je, potom istakao da ekspertski tim udružene opozicije za izradu izbornih lista radi dobro, da se dogovori nastavljaju, te da u okviru tog tima nema svađa. Na ovaj način, prema njegovim rečima opozicija režimu pruža važnu poruku da se dogovara i priprema za izbore na šta će režim morati da reaguje.

Svilanović je na sinoćnoj osnivačkoj skupštini OO GSS u Aranđelovcu istakao da je Srbiji potreban novi Ustav, da Joj je neophodna stvarna po-

Goran Suilanović u Aranđelovcu

Izn0pi - nefenentium 0 Miillnoševićii

Karla del Ponte, glavni tužilac Tribunala

Mema nponorhe o0lo optužnice

Herceg Novi - Glavni tužilac Haškog tribunala Karla del Ponte izjavila je juče da nema ni govora o povlačenju optužbe za ratne zločine protiv predsednika SRJ Slobodana Miloševića. „Nikakva nagodba u tom pogledu nije moguća“, rekla je novinarima Del Ponteova, posle razgovora sa crnogorskim premijerom Filipom Vujanovićem u Njivicama, kod Herceg Novog.

Ona je takođe istakla odlučnost da dođe u Crnu Goru i da ne podlegne pretnjama Beograda i jugoslovenskog predsednika Miloševića. „Znala sam da dolazim u demokratsku državu koja veruje u vladavinu prava, tako da

dela vlasti, decentralizacija zemlje i reorganizacija ekonomije. „Braću Lovrić nikada u Životu nisam video. Oni koji su pratili mitinge SZP znaju da nemam nikakvo obezbeđenje. Nije ga imala ni Vesna Pešić“, izjavio je Svilanović za Danas, komentarišući navode režimske štampe da su

atentatori na Vuka Draškovi- |-_sam bila apsolutno sigurna da neće biti nikakvih incide-

ća, braća Lovrić, pripadnici | nata“, rekla je Del Ponteova.

njegovog obezbeđenja. Crnogorski premijer Filip Vujanović je rekao da su, poRežim, prema njegovom | red njega,u razgovoru sa glavnim tužiocem Haškog tribu-

mišljenju pokušava da suko- |- nala učestvovali državni tužilac Božidar Vukčević i mini-

bi stranke u opoziciji. „Mogu samo da pretpostavim kako će se Vuk Drašković osećati kad ovo bude pročitao. No

stri unutrašnjih poslova i pravde Vukašin Maraš i Dragan Soć. „Mi smo iskazali odlučnost za dalju saradnju sa Haškim tribunalom“, rekao je Vujanović.

On Je dodao da je Del Ponteova odlučila da dođe u Crnu

ovo je mala provokacija u od- | Goruipored svih „zapreka“ sa nivoa savezne administracinosu na ono što nas čeka do | jeipolitičke destrukcije iz Crne Gore. „Del Ponteova je, meizbora“, smatra Svilanović. đutim, istrajala u odgovornoj misiji Haškog tribunala, a mi

Z.R. |_ smo pokazali da smo spremni da pružimo bezbednost svi-

ma koji dođu u Crnu Goru“, rekao je Vujanović. (Beta)

lvan Marković, savezni ministar za telekomunikacije

lani

Bujanovac - Savezni ministar za telekomunikacije i visoki funkcioner JUL Ivan Marković ocenio je juče da bi, posle prekjučerašnjih eksplozija u Preševu i Bujanovcu, trebalo svima da bude jasno da je neophodno usvajanje zakona o borbi protiv terorizma. Marković je ocenio da su prave mete tih napada bile Jugoslavija i Srbija, zbog „svoje suverenosti“ i „primera kako se treba odupreti međunarodnom hegemonizmu“.

Na konferenciji za novi-

Novi Sad - Sredinom aprila ove godine u Baču su radnici Javnog komunalnog preduzeća "Tvrđava" cepali plakate Demokratske stranke s likom Zorana Đinđića, pa je tim povodom odbornički klub DSSPO u Skupštini opštine postavio odborničko pitanje "Zašto Je direktor JKP "Tvrdava”

poslao radnike ovog preduze- ·

ća da cepaju plakate sa zato namenjenih površina i ko je platio te radnike da to čine?

Kao odgovor na pitanje stigla je izjava dvojice radnika "Tvrđave" Aleksandra Stojanovića i Antuna Azaševca u kojoj stoji:

"Mi radnici ovog preduzeća nismo opterećeni politikom. Između ostalog, bavimo se održavanjem čistoće u naselju

iz \Pizmu neopfodalm cc nare, Marković je prethodno upitao prisutne novinanare u zgradi Skupštine op- nuacije na račun Službe dr- | re da li među njima „ima

štine Bujanovac, oštećenoj u jednoj od četiri jučerašnje eksplozije, Marković je ocenio da su SRJ i Srbija bile stvarne mete tih napada i zbog „državnog rukovodstva“, koje je, prema njegovim rečima, primer „državnim rukovodstvima kvinsliških zemalja - u odnosu na SAD, kako treba voditi svoju zemlju“.

„poslednja sramota“ da li-

deri opozicionih stranaka, upućuju „bilo kakve insi-

_ U BG komunalci cepali plakate DS Binilićeva slika - "plakat Sa fašističkim sadpžajem''

„BKO imaju časti"

žavne bezbednosti i resora Javne bezbenosti MUP Srbije“. On je ocenio i da je reč o terorizmu uvezenom sa Kosova i optužio Unmiki Kfor da, „umesto da rade svo) posao, podstiču terorizam“. Marković je optužio Karlu del Ponte da „predstavlja SAD“ i da je „oličenje međunarodnog terorizma“ i „svih onih koji vode kampanju protiv suverene Jugoslavije“.

On je u Bujanovcu boravio Zajedno sa saveznim

Vlajko Stojiljković nnisustvgvan antitenonističkoj va? SR.

Beograd - Ministar Srbije za unutrašnje poslove Vlajko Stojiljković prisustvovao je juče vežbi Specijalne anliterorističke jedinice (SAJ) srpske policije, prenela je RTS. Pripadnici SAJ Ministarstva unutrašnjih poslova vežbali su „neutralisanje diverzantsko-terorističke grupe koja je zauzela objekat“. Vežba je podrazumevala „dejstvo sa zemlje“ i „helikopterski desant“. Grupa specijalaca je tokom vežbe „ušla preko krova u zgradu i uhvatila teroriste“. (Beta)

_UKRAT

onih plaćenika iz Blica“. Ministar je potom izrazio očekivanje da će njegovo izlaganje preneti i novinari Blica, Danasa i Glasa javnosti ako, kako je rekao, „imaju i malo časti“, preneo je agenciji Beta dopisnik Blica Radoman Ilić, koji je sedeo u neposrednoj blizini Markovića.

Marković je ocenio i da je ministrima Bratislavom Morinom 1 Borislavom Vukovićem. (Beta)

i posebno smo ogorčeni na pojavu plakata sa fašističkim sadržajima, te smo ih bez posebne naredbe, šefa ili direktora i bez ikakve nadoknade sa zadovoljstvom poskidali i to ćemo činiti i ubuduće. U skidanju tih plakata pomagali su nam savesni građani i omladinci Bača”".

Predsednik Opštinskog odbora DS Tomislav Bogunović, međutim, kaže da potpisnici izjave nisu cepali plakate već izbeglice koje su privremeno zaposlene u komunalnom preduzeću.

Pošto su ih građani tom prilikom pljuvali i psovali, oni su rekli da to više nikada neće raditi bez obzira ko im to naredi, po cenu da ostanu i bez posla.

= KO__

Patrijarh srpski Pavle primio je juče predstavnike Srba kosovskog okruga u Beogradu koji su od njega zatražili da „onemogući dalje političko delovanje“ vladike Artemija, prenela je RTS. Patrijaršija SPC nije se juče tim povodom oglasila saopštenjem.

Demokratska stranka Srbije je ocenila da podaci Republičkog zavoda za statistiku o padu realnih zarada zaposlenih u Srbiji u maju za 5,6 odsto govore o neuspešnosti republičke vlade i o ekonomskim i socijalnim prilikama u zemlji.

Srpski pokret obnove je oštro protestovao zbog odluke Višeg privrednog suda u Beogradu da se preduzeće „ABC Produkt“, osnivač dnevnika „Glas javnosti“, iseli iz prosto-

R. Balać

Ivan Stambolić za Radio Slobodna Evropa

Teško je

li Opiti

- Iz nekih ličnih razloga, ja u Budvu ne odlazim evo već dvanaest godina. A ovde u Srbiji, odavno je pomrčina. Ovde je odavno poništena granica između života i smrti. Kao da je izgubljen iskonski osećaj prema životu i smrti. A kada se ta granica jednom pređe, granice više nema. Moramo se upitati, šta će na kraju ostati od naroda, od ljudi, od čoveka? Šta će na kraju, posle svega ostati od samog čoveka, od Vuka Draškovića, ili tačnije, od svih opozicionih prvaka i pred kim će to oni da prvače? Teško je ovde biti opozicija. Na kraju, nas je etnička solidarnost ı na toj osnovi spremnost da se mrzimo 1 ubijamo s drugima, koštala i košta, vidite, i vlastitih života. Strategija političkih ubistava i ne samo njih, vodi potpunom ukidanju političkog života u Srbiji. To je opasnost sa nesagledivim posledicama - istakao je Ivan Stambolić, u intervjuu za Radio Slobodna Evropa, odgovarajući na pitanje o atentatu na Vuka Draškovića u Budvi.

Jedno od pitanja novinarke Branke Mihajlović odnosilo se i na izraz „stambolićevska Srbija“. Da li je iz „stambolićevske Srbije“ izrasla „miloševićevska Srbija“?

- Vi kažete izrasla. Koliko ja

. shvatam, ova Srbija evo već trina-

est godina pada, pada, pada... Još nije pala. Još dno nije udarila. Možda je ona bila mnogo, mnogo visoko. Sta je moglo iz toga izrasti? Sta izrasta iz onoga prethodnoga, kada je novo došlo takvom vrIstom prevrata, sem ponora? Doduše, deo srpske kulture su prevrati. Kod nas se sve događa prevratima. Ovo je bio jedan prevrat koji je trebalo da bude negacija prethodnog do kraja, to je jedna regresivna, mutantna destrukcija, to je to vraćanje unazad tragično i dramatično koje nas je dovelo na ivicu opstanka i zaista se moramo pitati da i možemo i kao narod opstati? Stambolićevska Srbija je isto toliko i delom, koliko je postoJala i Srbija jednog Minića, Todorovića, ili Koče, pa Milentija Popovića, Nikezića, ili opet jednog Draže i brata mu Mome Markovića ili još ranije Blagoja Neškovića, Sretena Žujovića, Aleksandra Rankovića. Dakle, pluralna Srbija pa makar to bilo u okviru iste ideologije sa svim razlikama među njima i koje su imenovane personalno kao što je to kod Srba obično bivalo i u daljoj prošlosti: Petrova Srbija, Aleksandrova Jugoslavija, pa Baji Beograd, pa Acin Zaječar. Nikada se Srbija nije poistovetila u potpunosti ni sa jednim od njenih pomenutih vođa. Tragedija današnje Srbije Je u tome što se najvećim svojim delom, gotovo potpuno, bar u početku ovoga što nam

gvile Biti 0no7icije

se događa, izjednačila sa vlastitim destruktorom. ,

U opsežnom jednočasovnom razgovoru jedno od pitanja odnosilo se i na prvi Stambolićev boravak na Kosovu.

- Bilo je to negde pri kraju osmogodišnje škole. Išli smo na ekskurziju na Kosovo. Bili smo na Kosovu polju. Spomenik kosovskim junacima još nije bio podignut. Učiniće to Surep i Deroko uz pomoć tadašnje vlasti mnogo kasnije. Videli smo Muratovo turbe, ukazivao nam se Miloš Obilić onako kao u narodnim pesmama U svoj svojoj lepoti, vitez bez straha i mane, Kosovka devojka što Dpoji ranjene junake i vida im rane. Bili su tu sa nama: devet J Uugovića, Toplica Milan, Kosančić Ivan, svi oni što razgone Turke na buljuke. Bili smo i u Gračanici, Milutinovoj zadužbini, u toj našoj velelepnoj srednjovekovnoj građevini, jedinoj koja je ušla u sve svetske enciklopedije. Dostojanstvena igumanija sugestivno je pripovedala istoriju Hrama i njegovog slavnog ktitora. Govorila je o Milutinu, Simonidi, čije oči na freski iskopaše Turci, o tome kako smo mi jeli zlatnim kašikama dok su se oni tamo na zapadu Evrope još međusobno Jeli. Pričala je o tome kako je Novo Brdo bio grad od 40.000 stanovnika dok London još nije ni postojao. O zvonjavi zvona na crkvi Noterdam u Parizu 1ijoš o koječemu sličnom. Bila je to opojna, poetski zanosna, plitka, tečna priča o našoj slavi, o našoj nadmoći nad drugima, o našim stradanjima od drugih. Bilo je to pripovedanje koje je svakoga od nas proželo, ponelo, nekako zanelo i uznelo, koje je potpuno obujmilo ta naša dečija bića. Ko bi nam dugo posle toga smeo reći da su to samo legende, da je to samo u pesmama, da ništa od toga nije istorijska činjenica, istorijska istina, da stvari stoje drugčije, da je poetska imaginacija i zanesenost Jedno, a da je politika i istorijska realnost nešto sasvim drugo. U tom dečačkom zanosu, nabijeni emocijama, pun ponosa, baš sa tog mesta napišem pismo Ocu i majci, a ona Je ceo kosovski ciklus znala napamet, i u tom pismu ispričah igumanijinu priču koju sam zapamtio kao magnetofon. Preturajući nedavno po njihovim papirima pronađoh ı to pismo. Pričam to sve zato što se stalno posle toga pitam da sam živeo u drugačijem okruženju, da sam ostao samo sa legendama i mitovima ı kosovskim epom, da nisam saznao za Irineja Ruvarca, za Simu Ćirkovića, da nisam čitao Filozofiju palanke, no samo knjige o Milutinima, ne bih li i ja počinio sva ova čuda što potonji počiniše i na Kosovu ı sa Kosovom?

rija u Vlajkovićevoj ulici.

i pribora za motorna vozila K. D.

U senci uzavrele političke atmosfere odvija se proces ruiniranja ostataka privrede i širenja i produbljivanja bede. Ako se može sporiti o uzrocima propadanja, trebalo bi da budu nespome cifre koje o tome svedoče. Tabela koja se objavljuje, kao svojevrstan taksimetar propadanja, iz dana u dan će beležiti promene. Ako koza laže, rog ne laže.

Moguća mesečna zarada prema društvenom proizvodu

Društveni proizvod za

Moguća penzija prema

društvenom proizvodu

Aelolijgulo

Vrednost potrošačke

originalni rezevni delovi

MERCEDES Benz MAN FAPfamos

Gubici · u privredi

- Preduzeće za proizvodnju i promei delova |

privredni" [u

ž i

KOosj

| TRGOVINA || GRAĐEVINSKIM MATERIJALOM | |L OBOJENIM METALIMA

_Čočok, Đorđo TomoševiĆo 74 WICHA RL JA OC KCN.