Данас
HRONIKA
Tyanas
Zvaničan susret hrvatskog i crnogorskog predsednika u Cavtatu
Nastavak sa 1. strane
Naglašavajući da su ratni sukobi početkom 90-ih godina "tamna mrlja u našoj zajedničkoj istoriji” ı da niko ne bježi od odgovornosti za te događaje, u kojima je učestvovao i dio gradana 'Crne Gore, izmanipulisan od beogradskog režima, navodnom borbom za jugoslovenstvo i odbranu otadžbine, Đukanović je, nakon razgovora sa Mesićem, iZJaViO, pored ostalog: "Zelio bih da ovu priliku iskoristim da, u svoje ime, ı u ime građana Crne Gore, posebno onih koji dijele moja moralna i šira po-
Prguvlaka
Na sastanku Mesića i Đukanovića spominjan je ı problem Prevlake, za koji je Stjepan Mesić rekao da ne sme opterećivati odnose Hrvatske i Crne Gore. Na Prevlaci se inače 15. jula 2000. završava mandat posmatračkoj misiji Ujedinjenih nacija. (Beta) —
litička uvjerenja, uputim iskreno Žaljenje svim građanima Republike Hrvatske, posebno građanima Konavala i građanima Dubrovnika, građanima Neretljanske županije, za sav bol, za sva stradanja, i za sve materijalne gubitke koJe MD Je DaDIO Dilo koji predstavnik Crne Gore, u sastavu JNA, tokom tih tragičnih događaja". -
Za zločine počinjene na dubrovačkom ratištu odgovaraće krivci. Mi želimo da individualizujemo krivicu, Jer treba da prestane kolek-
tivna optužba i niko ne može biti talac, a·- posebno ne Jedan narod, kazao je Đukanović, dodajući da ga ne interesuje kako će reagovati Beograd na njegov susret sa Mesićem i na takve izjave. Đukanovićevo izvinjenje,
ne slučajno, uslijedilo je po--
sle susreta sa glavnim tužiocem Haškog suda Karlom del Ponte, koja je od hrvatskih vlasti, za vrijeme boravka u Dubrovniku, dobila brojna dokumenta u vezi "oslobađanja" Konavala i
Dubrovnika od strane bivše
JNA i crnogorskih rezervista. Đukanović je ne tako davno izjavljivao da mu ı ne pada na pamet da se izvini Hrvatskoj za ono što Su crnOogOTski rezervisti počinili na dubrovačkom ratištu i da Zapravo nije ni siguran ko kome treba da se izvini. Međutim, stvari su se, očigledno, preko noći promijenile.
Na traženje oprosta od Hrvatske za rušenje i pljačkanje Konavala prvi Je još 1992. godine insistirao Liberalni savez, što su podržali socijaldemokrati i sve crnogorske nezavisne institucije. Ipak, trebalo je da prođe osam godina pa da Crna Gora počne sa sebe i zvanično da skida jednu te-
__IV 4
izvinio Hrvatsi
šku hipoteku iz nedavne neslavne prošlosti. Đukanovićeva najava o utvrđivanju personalne odgovornosti za zločine na dubrovačkom ratištu nimalo nije obradovala one koji su u to vrijeme nosili un]formu JNA, a.posebno visoke oficire koji su komandovali pohodom na Dubrovnik, političare koji su to podržavali, među kojima su najeksponiraniji bili Momir Bulatović, predsjednik Crne Gore, ı dr Novak Kilibarda, predsjednik Narodne stranke, zatim mitropolita Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori AmfilohiJa, brojni novinari koji su
svojim tekstovima huškali.
na rat 1 bili se potpuno stavili u službu sulude ratne propagande. Od odgovornost! za dubrovačku avan-
turu ne možŽe se distancira–
ti ni sam Đukanović, koji je
u to vrijeme bio predsjed-
nik crnogorske Vlade. No, 0 Iomc Će SVOJU JO ICI Haški tribunal, čiji je glavni tužiteli- Karla del Ponte započela intenzivnu i opsežnu istragu o tadašnjim događajima i njihovim glavnim akterima sa područja Grne Gore.
V. Koprivica
Jatipansko-.Jonski autoput
· Koordinator Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope Bodo Hombah sastao se u subotu posle podne u Cavtatu sa predsednicima Hrvatske i Crne Gore. Prema
izjavi Mesićevog savetnika Imre Agotića, oni su u hotelu "Kroacija" razgovarali o finansiranju i konkretizaciji projekta Jadransko-Jonskog autoputa. Na sastanku je izražena podrška Mesićevoj ideji da se u Dubrovniku ove jeseni održi sastanak gradonačelnika gradova kroz koje će prolaziti taj put, koji bi trebalo da ide od Italije preko Slovenije, Hrvatske, BiH, Crne Gore, Albanije, Makedonije, do Grčke i Turske. (Beta)
Goran Matić Savezni ministar za informisanje (JUL)
Zioupotnpha hinpačkon tela
Beograd - Savezni ministar za informisanje i predsednik novosadskog odbora Jugoslovenske levice Goran Matić ukazao je danas "na opasnost od manipulacije biračkim spiskovima” u Novom Sadu i za to optužio lokalnu vlast u tom gradu, javila je Radio-televizija Srbije. U IaZpgovoru sa poverenicima JUL u Novom Sadu Matić je rekao da je inspekcija Ministarstva pravde Srbije "redovnom kontrolom ustano-
vila niz zloupotreba”. "U protekloj godini registrovane su 42.000 promena na biračkim spiskovima koje nisu u skladu sa zakonom o upravnom Dpostupku a do danas broj fantomski pojavljenih navodnih birača popeo se na 60.000”, rekao je Matić. On je rekao da "ne postoje realni uslovi za utvrđivanje biračkog tela i legalno sprovođenje izbora”, ako se zloupotrebe "ne ukolne” u
Novom Sadu. "Srbija bi to trebalo da reši na osnovu pravne i normalne procedure a ako bude trebalo i putem privremene uprave". (Beta)
Vojislav Andrić (ND) povodom Matićeve izjave
Birački spiskovi na intepnetii
Beograd - Predsednik Izvršnog odbora Nove demokratije Vojislav Andrić predložio je juče da se birački spiskovi u svim opštinama U Srbiji istaknu na internetu. U pisanoj izjavi za javnost, povodom jučerašnjeg upozorenja visokog funkci-
onera Jugoslovenske levice.
Gorana Matića da "postoji
opasnost od manipulacije biračkim spiskovima u Novom Sadu”, Andrić je ocenio da se "aktuelna vlast nedvosmisleno sprema na izbore", ali i da "dobro zna koliku je nezasluženu prednost na dosadašnjim izborima ostvarivala zahvaljujući manipulacijama sa biračkim spiskovima”. On je
ukazao da je prezentacija spiskova na Internetu jedini način da se omogući njihovo racionalno pretraživanje i utvrde građani koji su više puta upisani u biračke spiskove, kao i da se iz spiskova izbrišu umrli i u njih upišu oni koji imaju biračko pravo, ali ih nema na spiskovima. (Beta)
iZ =
o Z
Šš
= UZ] z
SRĐAI
ponedeljak, 26. jun 2000.
3
Reagovanja na predlog saveznog zakona protiv terorizma
Miipunatj Vuković: fakon nnptiu lemoknatije koji ne važi za Crni Earl
Podgorica - Savetnik crnogorskog predsednika Midrag Vuković izjavio je povodom stavljanja" Predloga zakona protiv terorizma pred Saveznu skupštinu da taj zakon za Crnu Goru "ne znači ništa, ni sa formalne ni sa fakličke strane, jer ga donosi nelegitimna struktura". "To je zakon beogradske diktature protiv demokratije, odnosno Još Jedan suludi potez koji vuče bogradska diktatura protiv kompletne demokratske javnosti ( SUDIJI CPnOJ GOT i ukupne međunarodne demokratske javnosti”, rekao je Vuković za Radio Crne Gore.
Prema njegovim rečima, ovim zakonom "Srbija se uvodi u još jaču diktaturu, u još jaču nevolju, pa bogami, ovim zakonom se prijeti Srbiji novim nesrećama”. On je
rekao i da "zbog naše stvarnosti, imamo jednu saveznu instituciju koja se nalazi u veoma teškoj situaciji, a to je Vojska Jugoslavije, koja sve
više, ı pored upozorenja Gore, zahvaljujući njen neralima, prerasta u pr vojsku gospodina Miloševića". (FoNet)
Crne
Beograd - "Nema osnova za usvajanje najavljenog zakona o terorizmu, viji nema krivičnih dela koja bi se mogla podvesti pod terorizam ni po saveznom Krivičnom Zakonu. Prema članu 125 tog zakona, zaprećena je kazna od najmanje tri godine za lice koje, "u nameri ugrožavanja ustavnog uređenja ili bezbednosti SRJ, izazove eksploziju ili požar ili preduzme drugu opšteopasnu radnju ili akt nasilja kojim je stvoreno osećanje nesigurnosti kod građana”. Tatomirović je izjavio agenciji Beta da je ta odredba do sada primenjivana samo u suđenjima pripadnicima albanske Oslobodilačke vojske Kosova, a "mnogo ranije za dela koja je u Beogradu činio Hrvatski oslobodilački pokret podmetanjem bombi u bioskop i na železničkoj stanici”. On je ukazao da je postojećim zakonskim propisima veoma precizno utvrđena kvalifikacija tero-. rističkog akta i da se posebno vodilo računa o uslovima kada bi se neka grupa ili organizacija mogla proglasiti nasilničkom ili terorističkom. Zbog toga ni OVK nije zvanično proglašena terorističkom organizacijom, već naoružanom bandom koja je izazvala
Biljana Kovačević-Vučo
HSIUEHO
Beograd - Predsednik Jugoslovenskog komiteta pravnika Biljana Kovačević- Vučo izjavila je da najavljeni savezni zakon 0 terorizmu ” uopšte nije zakon protiv terorizma, zato što nije uveđen u vreme kada je OVK označavana kao teroristička organizacija”. U izjavi za radio Dojče vele, Biljana Kovačević Vučo ocenila je da tim zakonom "jedna neodgovorna vlasi pokušava da...'legalizuje' svoj teror”. Ona je kazala da vlast "već mesecima markira kao teroriste, kao izdajnike i špijune razne grupe ljudi, počevši od (pripadnika pokreta Otpor) Otpora, pa do novinara i svih slobodnomislećih ljudi”. Predsednica Jugoslovenskog Komiteta pravnika ocenila je da je "strašno što će taj zakon proći kroz (saveznu) skupštinu" i dodala da "Skupština (SRJ) nikada nije imala onaj pravi legitimitet koji parla- | ment u parlamentarnim državama ima.” (Beta) |
Legalizacija 50
Dragomtr Tatomirović, kruminolog
oružanu pobunu, rekao je on.
Najavljeni zakon o terorizmu bi, prema njegovoj oceni, ili objedinio više sadašnjih krivičnih dela u jedno, a neke razdvojio u više dela, ili bi "neminovno zašao u sferu ograničavanja sadašnjih prava i sloboda” građanina. Tatomirović je ocenio da će taj zakon verovatno biti "nešto nesprovodivo” i da će biti donet "na brzinu i bez valjanih argumenata”. On je objasnio da se neka organizacija ne može smatrati terorističkom sve dok se sama ne izjasni da će do svojih ciljeva ići nasilništvom i terorističkim aktima. Zahtevi za promenu državnog uređenja nenasilnim sredstvima nisu terorizam, kao i da povici "Ustanak, ustanak” na mitinzima nisu teroristička dela, već pozivanje na oružanu pobunu, što jeste krivično delo. Izazivanje nesigurnosti i uznemiravanja stanovništva, dođao je, predstavlja kvalifikaciju "koja se pretpostavlja, a utvrđuje se ponašanjem građana, njihovim obraćanjem državnim organima, okupljanjem, mitinzima, osim ako, "neko ne zna unapred šta svi građani, ili većina njih, misli i oseća”, ukazao je Tatomirović. (Beta)
jer u Jugosla-
i igpapa
Policija sprečila miting u Leskovcu
falinana uz hapšenia
Leskovac - Sudeći po broju okupljenih građana, miting solidarnosti sa Vladimirom Stojkovićem uhapšenim aktivistom Otpora u subotu - nije uspeo. Zbog straha od velikog broja policajaca koji su počeli da dolaze dva sata pre zakazanog termina, na Širokoj čaršiji u centru Leskovca okupilo se svega oko 150 ljudi.
Sa obrazloženjem da miting nije prijavljen, policija nije dozvolila da se postavi ozvučenje, mada u DS ističu da poseduju prijavu za proteste u kontinuitetu, tokom celog meseca. Dežurni istražni sudi-
. ja Okružnog suda u Leskovcu, Vi-
tomir Krstić, produžio je juče Stojkoviću pritvor za još 24 časa. Nakon mitinga privedeni su: Bratislav, Stamenković predsednik Narodnog parlamenta, aktivisti Otpora Igor Stajić iz Leskovca, Aleksandar Višnjić iz Niša i Srđan
_ Poziv litlepima _ Narodni pokret Otpor pozvao je juče lidere svih opozicionih stranaka da dođu u Leskovac kako bi pružili podršku porodici uhapšenog aktiviste tog pokreta Vladimira Stojkovića. (Beta)
Milivojević iz Kruševca, Dobroslav Nešić, predsednik leskovačkog Odbora za ljudska prava, Nebojša Mladenović, Petar Tošić, predsednik Pokreta za demokrat-
sku Srbiju i dva člana PDS. Posle.
Šest sati ispitivanja oni su pušteni.
lako joj je oduzet i megafon, Stana Stojković, majka uhapšenog Vladimira odlučila je da govoTi. Tada su provokatori SPS počeli da bacaju jaja, na šta su građani ogorčeno reagovali.
Zorici Miladinović, dopisniku Danasa iz Niša ı Dušici Pešić, dopisniku Slobodne Evrope iz Niša demoliran je automobil parkiran ispred zgrade policije.
Posle ponoći u Leskovac su došli i "otporaši" iz Niša koji su nekoliko sati bez obrazloženja bili blokirani na auto-putu. Nekoliko njih pošli su auto stopom i sišli na ulazu u Leskovac, ali ih je patrola policije i tu zaustavila i držala sve dok se narod na Širokoj čaršiji u centru Leskovca nije razišao.
Stojković je uhapšen u noći između 20. i 21. juna pod još nepotvrđenom optužbom da je "poziVvao na nasilno rušenje ustavnog poretka” jer je pokušao da nacrta simbol Otpora na zgradi leskovačke policije.
Z. Rakić
Napadnut | dopisnik Slobodne Evrope
Pnpiučen na hazanli
Šabac - U petak popodne u Turističko-rekreacionom centru " Krsmanovača", nedaleko od Sapca, pretučen je dopisnik Slobodne Evrope, Hanibal Kovač. Trojica radnika obezbeđenja izvukli su Kovača iz bazena, koji im se otrgao iz ruku, da bi ga kasnije sustigli i besomučno tukli u prisustvu supru-
e ı šestogodišnje ćerke aj ı brojnih posetilaca. Kovač je uspeo da pobegne i domogne se šabačke bolnice gde mu je ukazana pomoć.
Batinaši su pretili da će tako proći i ostali novinari koji pišu protiv vlasnika "Krsmanovače", Cedomira Vasiljevića, inače bivšeg republičkog ministra i sadašnjeg predsednika Okružnog odbora SRS. Navodno je Kovač objavio prilog u stranim medijima da je Romima zabranjen pristup na bazene "Krsmanovača” B.E