Данас
10
utorak, 27. jun 2000.
Beograd – Nagradu „Stanislav Marinković“, za novinarsku hrabrost i posebne rezultate u istraživačkom i analitičkom novinarstvu dobio je Miroslav Filipović, dopisnik našeg lista iz Kraljeva, dok je nagrada „Nikola Burzan“, za izuzetne rezultate u jednogodišnjem novinarskom radu u listu Danas pripala Ivanu Torovu.
Prema rečima glavnog urednika Danasa Grujice Spasovića, oba žirija (i žiri za nagradu Stanislav Marinković, koji je radio u sastavu Aleksandar Nenadović, Milovan Jauković, Miloš Mišović, Dragana Marinković i Grujica Spasović, kao 1 Žiri za nagradu Nikola Burzan, kojeg su činili Zdravko Huber, Predrag Mitić i Vesna Roganović) doneli su svoje odluke jednoglasno.
Uručujući juče povodom 1000. broja našeg lista nagradu „Stanislav Marinković“ Slavici Filipović, supruzi Miroslava Filipovića, koji se zbog opužbe za špijunažu trenutno nalazi u Zatvoru, Spasović je istakao da je Filipović svojim redovnim izveštajima iz Kraljeva pokazao ne samo ogromnu hrabrost već ı veliko znanje. „Novinari se obično dele na one koji mnogo znaju i one koji lepo pišu, a Filipović je bio novinar koji mnogo zna 1 lepo piše“, rekao je Spasović, izražavajući nadu da će ovaj novinar, „Koji će, ako bude osuđen, biti prvi špijun u svetu koji je skupljao informacije 1 objavljivao ih u novinama i preko interneta“, uskoro biti oslobođen. Filipović je u zatvoru, naglasio Je Spasović, ali to Još ne znači da smo mi ostali na slobodi.
Ivan Torov je svojim analitičkim tekstovima i komentarima u Danasu,
Povodom 1000. broja našeg lista
Nagra{feni Miroslav Filippvi |
a posebno kolumnom četvrtkom i uvodnikom u vikend dodatku, u žanru analitičkog novinarstva postigao vanredne rezultate i značajno doprineo kvalitetu i ugledu našeg lista, kojeg, po skoro opštoj oceni, upravo odlikuje analitičnost, rekao je obrazlažući odluku žirija na čijem je čelu bio, zamenik glavnog urednika Danasa Zdravko Huber, i dodao da je žiri donoseći ovakvu odluku imao u vidu i činjenicu da će i nedavno preminuli novinar Nikola Burzan, po kome nagrada nosi ime, ostati upamćen kao vanredan analitičar i komentator. U uži izbor za ovu nagradu pored Torova, ušli su i Safeta Biševac, Bojan Tončić i Tanja Valič. MS
Konkups VEĆ OtUOPBn
Prema Pravilniku o nagradama godišnje nagrade dodeljuju se svakog 9. juna, a u povodu godišnjice lista Danas, Žža izuzetan doprinos Preduzeću i listu. Za nagradu Stanislav Marinković, koja se dodeljuje za novinarsku hrabrost i posebne domete u istraživačkom i analitičkom novinarstvu, mogu konkurisati svi novinari sa teritorije Savezne Republike Jugoslavije.
Obrazioženi predlozi za nagradu, koja će biti dodeljena sledeće godine mogu se dostavaviti Žiriju, već od danas pa sve do 1. juna 2001.
HRONIKA
ivan TOngu
KOITO
yropak 27. JyH y 19:00 wacona
y Bemisoj cam CO Bpauap, K»eromepBa 77. nekapu H crpyabanı Ox6opa ga grpaBcrBo /leMokparene crpauke roBoprihe o antrye:mHoj TEMI – HITeTHTIIM IIOCTe/TaMa IIpeROMepHOT H3Jaralba CVHIY-.
4EMOKPATCKA CTPAHKA
_- Opurrmienu ox60p Bpaunp |H Muztana 31/1. qe:1/(page: 011/324-70--10
PREDRAG MILOSAVLJEVIĆ
_ Izuzetan Dug OS C Lai JEO Filipović, ai: Miroslava Filipovića –—
“Prut sabor politikologa Jugoslavije
Male šanse 1a tpmokpatirarijl
Beograd – Ustanove koje se bave politikološkim istraživanjima, pre svega beogradski Fakultet političkih nauka, nalaze se u krizi, a dalja erozija ove profesije može biti sprečena samo većim angažovanjem Univerziteta, zaključeno je, između ostalog, na Prvom saboru politikologa, održanom, u organizaciji Jugoslovenskog udruženja za političke nauke, prošlog vikenda u Donjem Milanovcu. Više od 150 politikologa i stručnjaka iz srodnih društvenih nauka raspravijali su o „Demokratiji i političkom životu u kriznim vremenima“ i složili se da je kriza zahvatila sve segmente jugoslovenskog društva. Susreti politikologa Jugoslavije postaće tradicionalni, a organizator Je najavio da će naredni biti održan maja sledeće godine u Subotici.
izguhili smo Univenzitet
Aktuelni republički Zakon o univerzitetu snižava standarde ne samo politikološkog već i celokupnog univerzitetskog života u Srbiji, zaključeno je na skupu. „Moramo da priznamo da smo za trenutak izgubili univerzitet. To nije čudo, Jer smo svedoci uništavanja svih institucija sa ciljem stvaranja društva kojim se lako može manipulisati“, istakao je Vukašin Pavlović, predsednik Jugoslovenskog udruženja za političke nauke. Otvarajući Sabor, Pavlović je naglasio da je „postojao ozbiljan pritisak na pojeaince da ne dođu“, te-da je „FPN, nekada glavno uporište Jugoslovenskog udruženja za političke nauke, danas glavna kočnica rada“.
Govoreći o političkoj sadašnjici Srbije:i Jugoslavije, Pavlović je ocenio da država u kojoj ŽIVvimo sve više Zaostaje ne samo za Evropom već i
za susednim zemljama. Izgledi za demokratska ·
rešenja naše sveopšte krize sve su manji i neizvesniji, smatra Vukašin Pavlović. Zagorka Golubović veruje da krizna vremena i proces globalizacije nalažu preispitivanje ustaljenog: koncepta demokratije. „Demokratija se ne može svesti na pravnu državu, već mora da uključi institucije koje bi građanima omogućile da učestvuju u Javnim poslovima“, kazala je Zagorka Golubović.
Okolnosti za uspostavljanje demokratskog sistema u Srbiji, po mišljenju Cedomira Cupića, nisu povoljne. „Onde gde se ratom rešavaju problemi nema demokratije“, rekao Je Cupić i podsetio da krize i autoritarni poreci prate jugoslo-
vensku državnu zajednicu od njenog nastanka. Definišući sadašnji poredak u Srbiji kao „manipulativnu diktaturu“, Čupić je ocenio da kod nas ne postoje unutrašnji potencijal: za demokratizaciju. „Bez pomoći sa strane ovde nema šansi za demokratiju“, rekao je on.
„Ma napu" Eve
Govoreći na temu Evropa i Balkan (mesto SRJ u svetu), Predrag Simić je podsetio na nekada uglednu poziciju SFRJ na međunarodnopolitičkoj sceni i sadašnji problematični status SRJ u većini međunarodnih institucija. „Jugoslovenska spoljna politika ne odgovara njenoj snaz1, moći ı interesima“, ocenio Je Simić 1 dodao da spoljnopolitički položaj ove zemlje nije značajnije popravila ni opozicija čija je paralelna diplomatija dala skromne rezultate. Evropa se, u slučaju rešavanja jugoslovenske krize pokazala kao „ekonomski džin i vojni patuljak“, stav Je Predraga Simića. Izlažući svoje viđenje različitih međunarodnih pogleda na Srbiju, on je rekao da deo sveta smatra da demokratske promene mogu dovesti u pitanje sadašnji stabilan položaj ı odnose na Balkanu. „Zagovornici takve politike smatraju da forsiranje demokratskih promena u Srbiji, može dovesti u pitanje stabilnost, što je slično preddejtonskoj situaciji“, istakao Je Simić. )
– Deo smo Evrope, čak ı kad smo iz nje isključeni, zaključio Je Trivo Inđić. Dodajući da „vlast širi eurofobiju kako bi se održala“, Inđić je ocenio da je spoljni svet za Srbiju postao neprijateljski. „Potpuna ksenofobija, eutarhija i eurofobija karakterišu našu sadašnjost“, izjavio eon. | Uvodničari rasprave o „Medijima ı demokratskoj javnosti“ Miroljub Radojković i Rade Veljanovski složili su se da opozicija nema adekvatne odgovore na nove pritiske režima na nedržavne medije i da vladajuća struktura u medijskoj oblasti ide korak-dva ispred svojih protivnika. |
– Ne možemo imati iluzija da će današnja opozicija, ukoliko sutra dođe na vlast, izmeniti na bolje stanje u medijima, rekao je Veljanovski, ilustrujući svoju tvrdnju odnosom SPO prema Studiju B i kao članica nekadašnje koalicije Zajedno prema medijima u sredinama u kojima kontrolišu lokalnu vlast. S. Biševac
1 |