Данас

Danas

_

đans

ENADOVIĆ:

Dnevnički zapisi začeti u obliku „pisama · prijatelju" posle NATO udara na Kosovu, obuhvataju vreme od jula prošle do juna ove godine: od novog poleta srpskog gra-

io otpora s verom u mogućnost mir· nog raspleta do liderskog rasipanja stranačke opozicije i jačanja režimske represije ko--

w.

ja razara oskudne rezerve demokratske energije za Oe

U hroničarskim osvrtima na važnije događaje i nj

ove više ili

manje uticajne domaće aktefe, autor se posebno trudio da sa· gleda kako spoljne sile utiču na dramatične kontrontacije u Sr-

biji (SRJ) i oko nje. Iz tako nastale zbirke zapisa („Pisma Lazi")

Danas je sačinio izbor za ovaj feljton, _

Suziinžano treniranje StP0LOĆe

Srbija više ne miruje. To Je najviše što se može reći posle uglavnom uspešnih opozicionih zborova u unutrašnjosti.

Da li je, i u kojo) meri, vladajući centar u Beogradu (i SM lično) zbog toga uznemiren, ostaje da se vidi. Da mu nije lako, nije. Svi znaci govore da se koleba kako da reaguje. Pored ostalog, ili pre svega zato što više ne može biti potpuno siguran da li mu Je represivni aparat koji ı dalje kontroliše, onoliko lojalan koliko bi mu bilo neophodno ako se odluči za „Žestoko uzvraćanje“.

U Cačku (na Vidovdan, 29. juna) nije ni pokušao. A imao Je sve razloge da pokaže zube. Jer, Cačak Je, ı za vlast ı za opoziciju, bio neka vrsta „ispitivanja tla“. Opozicija je zabeležila krupan poen. U protestu koji je jasno i glasno tražio bezuslovnu smenu vlasti, i posebno odlazak

sebno stalo ni do koga ali im je svima „svega dosta“. Takvo širenje nezadovoljstva moglo bi za vlast biti poslednja opomena da se nešto ljulja u njenim temeljima.

Uostalom, na takvu sumnju, još uverljivije upućuje Leskovac. Tamo Je, 5. Jula, oko 20.000 ljudi izašlo na ulice da osuđuje vlast i SM po imenu, a po pozivu samo jednog, hrabrog i snalažljivog čoveka, Ivana Novkovića, inače tehničkog realizatora programa lokalne, režimske TV. A što je još važnije, i za vlast i za opoziciju, to se dogodilo u dojučerašnjoj (kako se mislilo) tvrđavi vladajuće koalicije, pre svega SPS-a.

Politika koja ne zatvara oči pred onim što ne bi volela da vidi – ima sve razloge da se pred tim signalom duboko zamisli. Ako vlast koJu SM kontroliše sada krene da se zatvara u sebe, nikome se dobro

ne piše. Njoj,

SM, učestvovalo je više nego dovoljno ljudi. (Najm oro n Jo 10.000.) Policija koja očito nije bila ovlašćena da „gazi do daske“, ograničila se na relativno suzdržano „ireniranje strogoće“: masivno prisustvo, bacanje „topovske bombe“ (jake petarde) koja je trebalo da isprepada demonstrante, ometanje prilaza gradskom centru gde se održavao protestni zbor itd. Ništa od toga nije pokvarilo

Politika koja ne zatvara oči pred onim što ne bi volela da vidi- ima sue razloge da se pred tim signalom duboko zamusli. Ako vlast koju SM komtroliše sada krene da se zatvara u sebe, nikome se dobro ne piše. Njoj, najmanje. Jer, od promena koje su u srpskoj politici neodložne koliko i neizbežne, niko ne može da pobegne

osnovni utisak: vlast se nije usudila da vitla prejakom kamdžijom u strahu da njome ne pogodi i sebe. Suzdržanost režima mogla se objasniti efektom koji se na prvi pogled ne vidi, ali za vlast suočenu s buntom kakav nije očekivala može biti važnija i od broja učesnika. Procenjuje se, naime, da veliki broj građana Čačka nije krenuo u protest samo zbog poziva Saveza za promene i popularno gradonačelnika, Velje Ilića. Došli su, čulo se, u neočekivano velikom broju i ljudi kojima nije po-

1z dnevničkih zapisa: \___7.jul ooo. |

najmanje. Jer, od promena koje su u srpskoj politici neodložne ko-

liko i neizbežne, niko ne može da pobegne. Alternativa je samouništavanje, zar ne?

Da, ali čak i uz sumnjivu pretpostavku da režim iz masivnih buntova u Cačku, Leskovcu i dru-

im gradovima izvlači pravu pouu, Ostaje pitanje kuda bi, ovakav kakav je, sada mogao da krene?

Za razliku od Cačka gde je, kako se čini, iznenađena vlast dobila šamar koji je morala da oćuti, pred jučerašnji, dosta uspešni protest u Užicu (oko 6.000 ljudi) JUL ı SPS su pretili osokoljenoj Opoziciji koristeći termin „izdajnici“. Ali preliminarno zastrašivanje nije proizvelo jači efekat. Sta sad?

Pred sutrašnji opozicioni Dprotest u Kuršumliji koji je Savez za promene zakazao pre tri dana, na ulice su pozvani i branitelji poretka. Opet su se, istina, oglasili samo SPS ı JUL – Sešeljev SRS kao da još nije spreman da ide tako daleko u odbrani vlasti koju Je svojevremeno najŽustrije napadao.

Ostaje da se vidi da li je ta najava pokušaj zastrašivanja, ili povratak na taktiku primenjenu u Beogradu krajem 1996. Tada su pristalice vlasti dovođene iz pretežno krotke provincije da bi u centru prestonice, pod zaštitom policije, bile napujdane na antirežimske demostrante koje je predvodio tada impozantni opozicioni blok Zajedno.

U slučaju da se očigledno, s razlogom zabrinuti SM odluči da se takmiči na ulici (opozicija najavljuje svakodnevne proteste širom Srbije), režim rizikuje konfrontiranja koja bi mogla da dovedu do bumeranga – ako se energija otpora opet ne istroši u rivalstvima među opozicionim liderima... Nastavlja se

emografske arhive i popisi

stanovništva 17 1937 ı 1939,

tajni do poslednjih godina, omogućavaju da se proceni broj žrtava gladi iz 1933. Geografski, „zona gladi“ je obuhvatala celu Ukrajinu, jedan deo crne zemlje, bogate doline Dona, Kubana i Severnog Kavkaza i veliki deo Kazahstana. Skoro četrdeset miliona ljudi je bilo izloženo gladi ili oskudici. U regionima najviše pogođenim glađu, kao što je seosko područje oko Harkova, smrtnost između Januara i Juna 1933. je bila deset puta veća od prosečne: 100.000 mrtvih u junu 1933. u regionu Harkova, prema 9.000 u junu 1932. Pri tome treba imati na umu da mnogi smrtni sl|učajevi nisu bili registrovani. Seoska područja su bila neuporedivo teže pogođena glađu nego gradska, ali ni gradovi nisu bili pošteđeni. Harkov je izgubio za godinu dana više od 120.000 stanovnika, Krasnodar 40.000, Stavropol 20.000.

"Dpžava kakva još nija vilfena''

Ni izvan „zone gladi“, demografski gubici, delom zbog oskudice, nisu bili zanemarljivi. U seoskoj zoni oko Moskve, smrtnost je bila povećana za 50 odsto između januara i juna 1933. Za 1933, ı za celu zemlju, uočava se

Osnivač ČEKE LM3MOJMIP IN Đeržinski.

12. 1934, člana Političkog biroa i prvog sekretara partijske organizacije Lenjingrada, izazvalo je

višak od najmanje šest miliona mrtvih. Najveći deo tog viška je zbog gladi, može se sa pouzdanošću uzeti da je šest miliona Žrtava bilans te tragedije. Seljaštvo Ukrajine je platilo najveću cenu: najmanje četiri miliona mrtvih. U Kazahstanu je bilo oko milion, uglavnom među nomadima, jer im Je zbog kolektivizacije oduzeta stoka i Jer im je nametnut stacionaran način života. U Severnom Kavkazu i regiji crne zemlje takođe milion mrtvih...

Pet godina pre Velikog terora (1936-1938), koji je najpre pogodio inteligenciju i ekonomske i partijske kadrove, velika glad 1932-1933. vrhunac je drugog čina rata protiv sela, koji je započela 1929. godine Država-partija.

Sa njom su se uspostavili mali ti-

· rani i lokalni despoti, spremni na

sve da bi od seljaka oteli poslednju rezervu. Divljaštvo se odomaćilo. Zloupotrebe su ustaljene i postale su svakodnevna praksa, deca su napuštena, ljudožderstvo se pojavilo sa epidemijama; uvedene su „barake za umiranje“, seljaštvo je upoznalo novu formu ropstva pod šapom Države-partije. Proniciljivo Je napisao Ordžonikidze Kirovu januara 1934: „Kadrovi koji su upoznali 1932-1933. godinu i koji su se tada pokazali, kaljeni su kao čelik. Mislim da ćemo sa njima izgraditi Državu kakvu istorija još nije videla.“

Uočava se neverovatna podudarnost zona koje su pružili žestok otpor plenidbi poljoprivrednih proizvoda 1918-1922, potom kolektivizaciji 1929-1930. i zona pogođenih glađu 1932-1933.

U proleće 1934, vlada je preduzela čitav niz represivnih mera koje su se odnosile na mlade lutalice i sitne delinkvente, koji su se od obračuna sa kulacima, gladi, brutalnog pogoršanja Živolnih uslova namnožili u gradovima. Politčki biro je Z 4. |[935. doneo dekret koji propisuje da se „izvedu pred pravdu ı maloletnici od dvanaest godina i stariji ogrezli u krađi, nasilju, tuči, nanošenju teških telesnih povreda ı

ubistvu, kako bi i nad njima bile priImenjene sve ka zne predviđene zakonom“. Nekoliko dana kasnije, vlada je poslala tajno uputstvo tužilaštvima ~ koje određuje da kazne predviđene za maloletnike „obuhvataju takođe krajDJE muere Za O(L branu društva“, odnosno smrtnu kaznu. Prema tome, stariji propisi Kaznenog zakona koji su zabranjivali izricanje smrtne kazne maloletnicima su ovim DOništeni. U isto vreme NKVD je dobio nalog da reorganizuje „institucije za prihvatanje 3 smeštanje maloletnika“, koje su do tada bile pod upravom narodnih komesarijata, i da upriliči mrežu „radnih logora“ za maloletnike. Ubistvo Kirova 1.

utorak, 27. jun 2000.

17

e Broj žrtava blizu sto miliona (Kina 65 miliona, SSSR – 20 miliona, Sevema Koreja ı Kambodža – po 2 miliona, Avganistan – 1,5 milion, Istočna Evropa – milion)

e Knjiga koja je prodata u više od 800.000 primeraka (250.000 u Tftaliji, 200.000 u Francuskoj, 150.000 u Nemačkoj), koja je izazvala žestoke sporove – bilo je i pretnji sudom, pa umalo i tuče na javnom mestu - ne otvara samo problem komunističkog totalitarizma već i svakog totalitarizma.

e Stefan Kurtoa, direktor u Francuskom nacionalnom centru za naučna istraživanja i jedan od autora knjige, ekskluzivno za Danas:

„Jugoslovenska kriza Je komunistička

kriza. Raspad započinje raspadom

Saveza komunista Jugoslavije. Neki

ljudi to ne razumeju. A ne može se

živeti u kući sa Ješom u ormanu. Leš smrdl. U neko doba treba otvoriti orman 1 izvaditi ga. Mrtvac se mora pokopati.“

Priredio i preveo Zoran M. CviJIĆ

propisivao da za dela terorizma istražne radnje moraju da budu obavljene za deset dana, da suđenje može da bude održano u odsustvu stranaka ı da se smrtna kazna izvršava odmah. Ovaj zakon će biti savršeno oruđe za Veliki teTOT. Finička čišćenja

Talas terora, koji se digao sutradan po ubistvu Kirova, nije odneo samo opoziciju iz partije. Pretendujući da su „teroristički elementi, belogardejci, prešli zapadnu granicu SSSR“, Politički biro je domeo dekret, 27. 1D. 1934, o progonstvu dve hiljade „antisovjetskih porodica“ iz granične oblasti Ukrajine. Slične Inerce SU uSVOJene, |5 2) 1935, 0 progonu „svih nesigurnih elemenata iz graničnih distrikta, regije Lenjingrada i pograničnih zona prema Finskoj, u Kazahstan i zapadni Sibir“. Ova mera se najviše odnosila na finsku nacionalnu manjinu, prve Žrtve etničkih progona, koji će dostići SvOJ VIhunac tokom rata. Taj prvi veliki progon, oko deset hiljada osoba, na Osnovu nacionalnog merila, bio Je praćen drugim, u proleće 1936, koji je obuhvatio petnaest hiljada porodica ili oko pedeset hiljada osoba, poslatih u kolhoze, u regiji Karaganda u Kazahstanu Mnogo Je pisano o "Velikom teroru”, koji Rusi nazivaju "JeZovšćina” 'doba Jezova . Za vreme te dve godine, od septembra 1936. do novembra 1938, za koje je NKVD-om upravljao NIkolaj Jezov, represija je dostigla svoj maksimum. Represija, bez sličnosti po oštrini sa prethod-

Zloupotrebe su ustaljene i postale su svakodnevna praksa, deca su napuštena, ljudožderstvo se pojavilo sa epidemijama; uvedene su „barake za umiranje“, seljaštvo je upoznalo novu formu ropstva pod šapom

Države-partije

nov ciklus represije. Nekoliko sati posle atentata Staljin je sastavio dekret poznat pod imenom „zakon od 1. decembra“. Ta izuzetna mera, doneta lično od Staljina, potvrđena je tek dva dana nakon donošenja. „Zakon 1. demebra“ je

nim, odnosila se na sve društvene slojeve, od partijskih rukovodilaca do običnih građana, uhapšenih na ulici, da bi se popunila kvota "kontrarevolucionarnih elemenata".

Nastavlja se