Данас

l 8 O iGPGk. 27. jun 2000.

= ae iza :. SLS a = Deca Loših Muzičara

=: ESL _ OGRN ~a ji | |

na otvaranju koncertne sezone u Barutani

Tropikaliju hoccm!

Ne, nije gramalička greška u naslovu! Samo jedna ogdonnešovska dosefka u simbiozi „Beograd fropikalija!” bojnog pokliča i pojedinih stihova iz izvesne nove DLM pesme u kojoj se nalaze i ovakve konstrukcije: „Zene koje niko ne hoće da... (pipa, ljubi, im valja fo čuli svakako još barem jednom)”. Deca Loših Muzičara u Barutani? Hocete li stvarno da čujete kolege muzičari, poštovana publiko? Ne-do-sti-žna rok atrakcija na koncertu! Najbolji, neverovatni, žestoki do koštane srži uigrani, valjajući od soula, funka, bluesa i punka, originalnog srpskog, iz junačke pesme, poreklo „Pretkosovski ciklus” otprilike, neprelenciozan socijalni angažman fakodđe, nezabrljan nekim plitkoumnim

političkim neumesnoslima, mada... Kada DLM započnu svoj koncert na ožvorenoj sceni Barulane, posle mračni, gimme-shelter distorziranja, vriskom „jebo nas pas!“ u uvodu svog fenomenalnog, supersenzitivnog, wild honey pie broja „Dezodorans“, onda ukapirate da je to - to, okolodrinska srpska braćo! J... nas pas, stvarno, kada smo ovakvi i sloga dajte bar jednu političku partiju log radnog naziva ovde, ali smesta!

Deca Loših Muzičara šekspirijanski su bend po svojoj dikciji, po svojoj razgovelnosii, mislim, svake muzičke linije, jer oni momci stvarno duvoju kao freba, iz pelnih žila, i onaj momak u krvavo crvenoj majici i sa dairama odgovarajuće boje stvarno peva fako da se ona rejverska bina, samo malo dalje nizbrdo, verovolno urušila i bila oduvana kao u onoj prasećoj bajci. |, znote što? Koncert DLM definitivno pokazuje da mrčani, alijenirani gradski koncepti tofalno nemoju pojma le da su fragično passe. Zato što je muziko naglo frzanje, priljubljivanje, žmarci požude, brizganje hormona, promućkane fečnosti u glavi wd skakanja, lepe devojačke noge i rospomamljene muške šutke na „Vlade Divac". Zato dajte malo tog divljeg erosa i vežbnjfe, brate, svoje instrumenle! Nemojte se samo prenemagoli | uvijofi kao neke navodno fancy ljudske glisle, dosla je već jednom sa beskrivnim i umoljčanim figvrama a la Dikensov Juraja Hip, sa fim kmečećim lufkoma koje su odnekud proglosile do je vulgarno i nije cool dahtato od strasti. Jer, upravo to baš jeste cool, a DLM provod, paklenski je dobra zaloga svega toga.

Moj fovoarit je „Ljubav“, koja sa Ivanom Jevtovićem na steni ima fu moć da iznenada raslvori papirnate konstrukcije od kulisa u kojima smo no neki neopisiv način zaločeni. Duvaj i sprži dakle. Ovako su, mada malko depresivnije, u svoje vreme svirali Top Jimmy & Rhyihm Pigs na svom legendarnom albumu „Pigus - Drunkus - Moximus". Ovako bi, da malo nabije koncerinu kondiciju, pevao i skakao i naš drug Magični Cira. | oh, do naravno, freba sačekafi Jarbole 7. jula, pa onda konoćno reći do kraja: DLM, kakvi ste vi carevi!

Zorica Kojić

U nedelju počeo 6. internacionalni festival alternativnog teatra u Novom Sadu

li 0ligjenom ipgnpamiı

Sesti Iniernacionalni festival alternafivnog i novog jealra {INFANT) ofvoren je U nedelju predstavom D.A.V.E. austrijskog reditelja Klausa

dine, međutim u fo vreme je moja zemlja bombardovala vašu zemlju i vaš grad. Videla sam ruševine od lomi To je jezivo i mislim da ne postoje re-

ĐORĐE POPOVIĆ

Obermojera i koncertom grupe „Obo|eni program“. Ovogodišnji INFANT će Irajali do 4. jula, u okviru kojeg će naslupofi više stranih i domaćih predstava. Američka rediteljka i sarodnica beogradskog „Dah teatra“ Keti Rendals, koja je gostovala na INFANT-u i 1997. ofvorila je festival. „Trebalo je

či kojima bi se opisala to strahota. Jako mi |e žao zbog svega što vam se desilo. Puno vas volim, vas i vaš najlepši grad”, kazala je Rendal. Od stranih aulora na INFANT-U će se predstaviti, pored Austrijanaca i Ifoli|ani, Velšani, Šveđani, Argentinci, Bugarj, aulori iz BiH, Amerikanci, Dan-

Specjalno za Danas

ema valjda naroda koji s taM kvom gordošću gleda na

svoj Jezik kao što je to francuski. Prosečni ljubitelj fudbala Još se seća mučnih scena sa poslednjeg. Svetskog fudbalskog prvenstva kada su apsolutno svi titlovi bili na francuskom i igrale za mnoge nepoznate zemlje kakve su: Grand Bretanja, Alemanja, Pe Ba. Ne vole Francuzi SVOJ jezik poput Portugalaca. Ne, Portugalci obožavaju maternji

· Jezik ćutke i u osami, uvereni

kako je baš portugalski idealan Za patos i poeziju. Francuzi su drugačiji. Stasali na najboljoj neoklasičnoj tradiciji, oni sebi uzimaju za pravo da potvrdu o nadmoći francuskog zatraže svuda, a naročito od stranaca koji pokušaju nešto da ih pitaju na engleskom. Samo se po sebi razume da je ovakav odnos prema sopstvenom jeziku odredio i držanje organizatora prema ekspediciji Literarnog voza. Cim smo prešli Trun, poslednju špansku graničnu postaju, i kao i obično bez bilo kakvih vidljivih znakova granice stupili na francusku teritoriju, dobili smo veoma opsežna dokumenta o našim aktivnostima u Francuskoj, ali avaj, sva su bila ispisana samo na francuskom. Ni u hotelu nije bilo drugačije. Recepcioneri u hotelima sa stotinama soba znaju tek nešto više od stotinu reči nekog stranog jezika, službenici na šalterima obaveštenja još manje; vozači autobusa još manje; ljudi na ulici još manje. Čovek bi ne

Promocija Festivala Grad teatar Budva u Beogradu

Izmetili SIIIhinp i stvarnosti

znajući francuski mogao umreti od gladi. Ili ovo poslednje ipak nije moguće, jer su nas domaćini dočekali s neobičnom ljubaznošću kakva se retko upućuje čak i međunarodnoj grupi kakva je skupina od sto pisaca iz svih zemalja Evrope.

Prva stanica gde se Literatur eXpress zaustavio bio je Bordo, vinarsko središte Francuske i čitavog sveta. Ovaj grad oivičen je sa stotinak srednjovekovnih zamaka, a svaki od njih okružen je vinogradima i opremljen sopstvenom vinarijom. U jednom od njih koji nosi Živopisno ime Smith Haut Laffite, dočekali su nas stara kamenita zgrada zamka iz trinaestog veka, olovno nebo koje suvoj zemlji donosi kišu i pergament zeleni redovi još mlade vinove loze. Život je na ovom imanju možda ponesto monoton, ali je zato ispunjen kontemplacijom i na svaki način smiruje Tastrojene nerve gradskih ljudi. Temperamentna vlasnica zamka 1 vinarije reče da joj nije žao što je tu. Dodala je kako je nekad imala lanac robnih kuća, ali da je onda pre desetak godina bez razmišljanja prodala, kako ona reče, biznis od devet hiljada ljudi i kupila imarije na kojem radi svega četrdeset osam pari ruku.

Naravno, nisu se u 'Bordou samo ispijale flaše, piscima odvajkada dragog vina. Opsežan

program za Bordo uključioje či--

tanja, diskusije, performanse i sučeljavanja mišljenja. Bili su pozvani svi francuski i s njima i svi frankofonski pisci. Uvek aktivni Gete institut i u Bordou je

animirao nemačke i pisce sa nemačkog govornog područja. Posle dva dana naizmeničnog ispiJanja čaša crnog vina i napornog rada krenuli smo dalje.

Pariz nas je dočekao raširenih

ruku satkanim od noćnog blje-

štavila, prljavštine po pločnicima, ogromne kolonije pasa i neuporedive lepote spomenika. U Parizu sve je veliko. Od Monparnasa do crkve Sakr Ker moglo bi se smestiti nekoliko bečkih staTih jezgara ili nekoliko rimskih centara od Koloseuma do Pjace del Popolo. Pariz ima Luvr, najveći muzej sveta koji ima najveću kolekciju velikih formata. Pariz ima najmonumentalniju čeličnu ikarsku kulu Gustava Ajfela. Pariz živi nad zemljom i pod njom, ispresecan tunelima i stanicama najstarijeg metroa na svetu. Pariz ima Senu koja teče i meandrnia oko njega tako da bi se moglo kazati da je grad sa najviše vode u svojoj blizini. Na ulicama, međutim, sve je dugačije. Pariz je grad oštro izdeljen na dobre i loše kvartove, a oni koji u njemu dugo žive prijmećuju da i čuveni Cetrnaesti i Šesnaesti arondisman postaju sve nesigurniji. Ali Pariz ne mari. On ima ogroman broj pridoslica i prima ih i dalje ravnodušno uveren da ima snage da ih sve načini valjanim Parižanima... Kako i dolikuje gradu koji se smatra kulturnim geometrijskim središtem Evrope, i aktivnosti Literarnog voza bile su u Gradu svetlosti brojne i sve su Dile tako francuske. Moj kolega

Vladislav Bajac učestvovao je na

jedinoj večeri gde su se naplaćivale ulaznice {30 franaka). I svi drugi učesnici uzeli su učešće u brojnim aktivnostima, jer ko bi propustio Pariz u kome se uspeva ili propada pred očima čitavog sveta. Vrhunac svih literarnih nastojanja imao je da se dogodi poslednjeg dana našeg boravka u Parizu ispred crkve San Sulplis, na istoimenom trgu na kome je montiran još jedan od onih prodajnih sajmova koji nema ništa od glamura ali gde se slučajnom posetiocu uvek učini kako se tu kupuje knjiga koja se čita. | svečanost na kojoj je nastupio „čitav svet“ bila je tako francuska. Malo su pesnici uvek gladni čitanja svoje poezije na originalnom jeziku - glasno deklamovali svoje stihove, malo su muzičari iz grupe Odesa i jedna rastrojena kabaretska pevačica nastupali u međuvremenu. Najpre je bilo plana za nastupe pisaca, potom se oko bine napravila gužva: svi su .eleli da se popnu na podijum i pročitaju nešto od svoje književnosti.

· Pred publikom koja se skuDlijala sve više i praktično zakrčila i sajam knjiga i trg, negde oko ponoći nastupio sam i sam. Pod ozvezdalim nebom Pariza glumac je pročitao nešto moje na francuskom, a ja sam mislio kako je osetljivom i prenadraženom Parnzu možda potrebna baš moja pomoć. Nisam znao samo jedno: kako da mu je ponudim. B

Posle jedanaest godina prinudne pauze

izloftia ngvogatisliili litIe[niha || [a0Ppb}I

Prva polovina godine na prelomu vekova i milenijuma za Produkciju Radišić-Trkulja (p.RT) bila je više nego uspešna - Vladimir Radišić i Jovan Trkulja proveli su proletos tri meseca u Beču, a od prošle sedmice, uz Milicu Tomić, jedini su umetnici iz Jugoslavije koji izlažu u Hrvatskoj, u okviru prestižnog projekta „Što, kako i za koga“ upriličenog povodom 152. godišnjice Komunističkog manilesta, u

okviru kojeg je jugoslovensku umetnost deve-. desetih predstavio Dejan Sretenović. Produkcija Radisić-Trkulja ponudila je Intermedijalni Flash: „Koncept našeg časopisa, koji Je privatni časopis za savremenu umetnost, Savršeno se uklapa u izložbu - bili smo producenti, fotografi, novinari, urednici, a platili smo sami ı objavljivanje“, kaže za Danas Vladimir

da goslujem na INFANT-u i 1999. go- Radišić. Osnovna ideja celokupnog medunarodnog projekta je prikazati kako umetnik danas pravi svoj rad, u vremenu nestašice mecena, sponzora ı novca. Umetničko delo kao roba je poreklo veze sa kapitalizmom, načinom · života, mišljenja i unovčavanja svih aspekta svakodnevice. U zagrebačkom Domu likovnih umjetnika 16. juna otvorena je izložba autora pod nazivom „Što, kako i za koga“, na kojoj su se predstavili umetnici iz Austrije, Albanije, Belgije, Bosne ı Hercegovine, Bugarske, Hrvatske, Češke, Francuske, Madarske, Makedonije, Poljske, Rumunije; Ruske federacije, Slovenije, Svedske, Ukrajine i Jugoslavije. Produkcija Radišić-Trkulja izložili su nekoliko stranica svog časopisa čija ideja je - stav „mi ne slikamo, ne ·crtamo, već smo napravili Intermedijalni Flash za čitanje“. Svaka strana časopisa je - delo za sebe: lažna reklama, projekti iz prošlosti, intervjui, tekstovi o tome šta je in a šta out u savremenoj umetnosti...

ci, Spanci, Mađari i Gruzijci. {Beta}

Ambiciozno osmišljenim programom koji će Oj Daria Foa na "Trgu pjesnika", ispunili 51 feslivalski dan, od 1. jula do 20. av- preddstave Valerija Fokino {"Vazdušni grad", gusla, "osvajanjem" novih prosfora i budžetom — l.i 2. jula), Nade Kokotović 'Juli|a", 20. jula} od približno milion nemačkih maraka ovogodi- i frupe "Strange Fruil" iz Australije {22. i 23.

šnji budvanski festival Grad teatar pokušaće da jula}; koncerli gudačkog kvarteta "Krojcer" iz poivrdi pripadnosi Crne Gore mediteranskom |

Londona {3. jul) i Duška Gojkovića (6. avprosloru, otvorenom za protok ljudi i ideja. Sa- gust); performans Olega Kulika iz Moskve (15. - vel Festivala je pre čeliri dana usvojio predlog |ul)... Dakle, uz puno nenabrojanog, faktogradešavanja koja će biti podeljena u četiri celine: li koja zbunjuje. dramski program {selektor Branislave Liješe- Zafo smo i zamolili Branislavu Liješević, divić), muzički {selektor Moja Popović), likovni rekforku Festivala, da da subjektivni sud o le{selektor Petar Ćuković) i "Trg pjesnika" {selek- tošnjoj manifestaciji: - Pravila sam ovaj festitor Radomir Uljarević). val u uslovima daleko povoljnijim nego pretAko se govori o letošnjim adutima, jer bi hodne godine i sa velikom ljubavlju i mogućpuko nabrajanje oko sto događaja oduzelo ~nošću da realizujem svoje namere. On je poJU RJ (ut puno prostora, lu spadaju čeliri dramske pre- sledica olvorenosti Crne Gore u poliličkom | SNE MOL AUT IOTI ORO OJOJTUOJ 0 mijere: "Pipi Duga Carapa" {A. lindgren/N. smislu i ostoje svi uslovi da bude senzacioU revijalnom dijelu, prve večeri Festivala, održan je koncert beo-- Vukčević, 5. jula), "Pad" {B. Srbljanović/G. Sto-_ nalno doba - nagrada za sve muke koje smo druge večeri modno revija Đovanija Kanistre iz Ri- |anović, 7. jula u fabrici u Buljaricama), "Anli--— imali da bi ga održali. Takođe bi trebalo da [a ah Oi pan {2 ATC ii: M:hJH),kE Ta DTI gona u Njujorku" {J. Glovacki/B. Drošković, bude i poruka, koju nosi moto 'Između subine ni medileranski muzički feslival Budva 2000 orgonizotore |I}: 11h}a a put" {V. Ognjenović, 16. av- i stvarnosti', du smo uspeli da prođemo kroz .000 njemačkih maraka: (Srno) E usla); goslovanja Ronalda Harvuda {ovogo- zamke koje su nam postavljene". O O O CC lini dobilinik nagrode "Stjepan Miirov Lju- | | S. Popović

___Završen 8. međunarodni mediteranski

|______ muzički festival Budva 2000 EJMI |.\/} E B401 200 07 ____Pobjednik Osmog međunarodnog medileranskorj muzičkog festivala Bu- dva 2000 u konkurenciji medileranske muzike je Marijana Zlopaša sa pje-smom „Zašto |e volim“, dok je u konkurenci LRSJOJE za najboljeg proglušen:Nenad Knežević – Knez sa pjesmom „Vjeruj“. Ziri publike je za noj-

bolju pjesmu: trodnevnog Festivala, koji je završen u ponedeljak u zoru, proglasio kompoziciju „Sivi soko“, koju su izveli Mco Tobaš i Branislav Po-: _ pović. Tokom iri feslivolske večeri u dva: polifinala mediteranske i pop mu| zike učesivovao je 41 takmičor iz svih republika bivše Jugoslavije. U finalu | | naslupilo de | | pjevača

A. Uzelac |