Данас
. HRONIKA
Podgoričke Vijesti o eventualnom azilu za Jugoslovenskog predsednika
Prenovoni s Miloševićem da hi se alnnesiina0 Holiinuk
Podgorica - Podgorički dnevnik Vijesti ocenio je juče u komentaru da bi eventualna amnestija Jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića za ratne zločine, u zamenu za odlazak s vlasti, bila „Zapravo amnestija za Ričarda Holbruka“ ı donedavnu pregovaračku politiku SAD s Miloševićem.
U komentaru Vijesti, profesor
Pravnog fakulteta u Podgorici Milan Popović ocenio je da 20 razlog za pregovore Miloševića i administracije američkog predsednika Bila Klintona“ predstavlja „želja SAD da izbegnu obelodanjivanje kompromitujućih, možda ı saučesničkih ele-,,
menata“ u, kako se navodi, „dilova- E __ nju s Miloševićem svih ovih godina“.o |__
Komentator Vijesti naveo je daa | je „dilovanje sa Miloševićem svih i
ovih godina bilo teško i prljavo“. U tom procesu ima, ı za američku administraciju ı diplomatiju, kao ı za celokupnu međunarodnu zZajednicu, „kompromitujućih, možda i saučesničkih elemenata“, ocenio Je Popović.
Ričard Holbruk, američki amba-
sador u Ujedinjenim nacijama, pregovarao je s Miloševićem u vreme rata u BiH, koji je okončan 1995. godine potpisivanjem Dejtonskog mirovnog sporazuma. Holbruk Je sa Miloševićem vodio i intenzivne pregovore o rešavanju kosovske krize.
Nakon neuspeha mirovnog procesa u Francuskoj, bio je poslednji strani diplomata koji Je razgovarao s Miloševićem o političkom rešenju situacije, uoči početka tromesečnih vazdušnih napada NATO-a na Jugoslaviju prošle godine. (Beta)
Luiz Arbur, bivši glavni tužilac Haškog tribunala. ;
„Milošević se mona hojati tok je ji"
Prag - Nalozi Haškog tribunala za hapšenje ratnih zločinaca. bimorali važiti večito: Milošević hapšenje mora očekivati i bojati ga se dok je Živ, istakla je u intervjuu u najftiražnijem češkom dnevniku Mlada fronta dnes bivši glavni tužilac Haškog suda za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji (1996-1999), kanadski sudija Luiz Arbur.
„Poternice bi morale da važe večito, Milošević mora hapšenje očekivati sve do smrti. Nastavak rada
Tribunala bi mogao, inače, da obezbedi stalni međunarodni krivični sud čije se osnivanje priprema“, kaže Luiz Arbur. —
Na pitanje da li je Sud mogao ranije da podigne optužnicu pro-
Milošević, ona je odgo-
ulogu u ratu u Bosni i Hrvatskoj, jer se tu radilo o kompleksnijim problemima. Kada su počeli poznati događaji na Kosovu siruktu-
tiv jugoslovenskog predsednika Sa
vorila: „Razočaralo nas je što nismo mogli istražiti njegovu ličnu
ra rukovođenja j je direktnije vodila do njega. Njegovo učešće u ostalim sukobima traži više, mnogo
više dokumentacije, jer pravno dokazati njegovu rukovodeću ulo-
·gu nije tako jednostavno kao u
slučaju Kosova“.
_ Za najveći propust Suda Arburova smatra „sa istorijskog stanovišta“ činjenicu da „nije uspeo da izdejstvuje hapšenje Karadžića i Mladića. I u očima Javnosti Sud će biti neuspešan sve dok oni budu na slobodi“. (Sense)
Odjeci susreta Mesić-Dukanović
izvinjenje - iskonal Hi DiHHNiCnosi
Specijalno za Danas
Zagreb - Da li zbog praznika Dan antifašizma, 22. jun (četvrtak) po staroj je komunističkoj navadi spojen s danima vikenda - susret dvojice predsjednika, hrvatskog Stipe Mesića i crnogorskog Mila Đukanovića, nije izazvao mnogo političkih reakcija u Hrvatskoj.
Cavtatskim Ode sa Đukanovićem, Mesić - koji je susret definirao „malim korakom za Evropu, ali velikim iskorakom za Crnu Goru i Hrvatsku - time samo nastavlja politiku koju je započeo odmah 0 preuzimanja predsjedničke dužnosti: Hrvatska mora najprije voditi računa o odnosima sa susjedima, jer jedino tako može dalje u ujedinjenu Evropu.
„Vjerujem da će se ovakvi odnosi Crne Gore ı Hrvatske prenijeti i na naše susjede, pa ostaje samo faktor remećenja koji je ne samo naš, nego i problem čitave Evrope i svijeta. Mislim da taj problem najlakše može riJešiti srpski narod, jer Šrbij anme može ostati izvan procesa IRI intecija. Nedavno sam srpskim opor-
enim čelnicima to rekao, a ponovit ću i ovaj put: Srbi izvan Srbije moraju biti most suradnje, a ne opravdanje za osvajanja. Io je najbrži način da opozicija osvoji vlast u Srbiji“, rekao Je Mesić O razgovora.
() 7iuptnim temama
lako je veliki dio razgovora protekao u „životnim“ temama, pitanju vodoopskrbe Boke Kotorske i Herceg Novog, projektu jadransko-jonske autoceste koja bi se trebala graditi u obje zemlje, te su se oba izaslanstva sastala i s glavnim koordi-
natorom Pakta o stabilnosti Bodom Hombahom, Milo Đukanović povukao je potez koji Je veliki dio Javnoslii U FI vatskoj očekivao od političa- | ra iz SR Jugoslavije: izrazio Je | žaljenje zbog | sudjelovanja Crne Goro u ida, ičnim ratnim ogađanjima početkom 90-ih.
„Zelio bih u svoje ı u ime građana Crne Gore, posebno onih gradana koji dijele moja moralna ı šira politička shvaćanja, uputiti iskreno Žaljenje svim građanima Republike Hrvatske, posebno gradanima Konavala, Dubrovnika ı Dubrovačko-neretvanske županije za svu bol, za sva stradanja, za sve materijalne gubitke koje im je nanio bilo koji predstavnik Crne Gore u sastavu tadašnje JNA za vrijeme tih tragičnih događaja“, rekao Je Đukanović.
Dan nakon susreta, političari u Hrvatskoj su susret očekivano ocijenili: oni bliski Vladi izrazili su zadovoljstvo (usprkos tome što u Cavtat nije otišao i premijer Račan, usprkos najavama da bi i on trebao biti u delegaciji), oni drugi su nastavili svoju staru priču na temu „tko je tu agresor, a tko Žrtva“. Ista tema prati i predsjednika Mesića svaki uta kad ode negdje u susjedstvo: Jec ni su Zadovoljni što je Mesić pet una su-
protnost pokojnom Tuđmanu, naročito nezajažijivom po pitanju bosanskog teritorija, drugi mu prigovaraju da Hrvatsku ne odmiče od Balkana.
MAunesoni i žrtug
Cinjenica je, međutim, da su upravo Mesić ı Đukanović pokazali da se politika na Balkanu može voditi i drugačije nego što je to bio slučaj dosad. Bez obzira na napade koJe će obojica vjerojatno doživjeti, obje zemlje trebaju krenuti u budućnost, a prošlost ostaviti iza sebe. Isprika taj put samo olakšava.
A nepobitno je i to, bar u hrvatskom slučaju, da temu „tko je agresor a tko žrtva“ ı dalje razvlače oni kojima nije smetalo paktiranje Tudmana i Miloševića oko podjele Bosne i Hercegovine i ostvarenja programa ZLO čišćenja na ovim prostorima, dok Mesiću zamjeraju to što Želi Hrvatsku otvoriti prema susjedima. A to je i preduvjet kojega Evropa traži.
Tatjana Tagirov
FOTO: ROJTERS
3
utorak, 27. jun 2000.
Nastavak sa 1. strane
On Je kazao da je terorizam velika opasnost, ali da već postoji savezni krivični zakon i Zakon o krivičnom postupku koji omogućavaju borbu protiv njega. „Upravo je crnogorska policija tražila od srpske da uhapsi i izruči određene ljude za koje se sumnja da su izvršili terorističko delo (pokušaj atentata na Vuka Draškovića, predsednika SPO). Nije, dakle, potreban zakon već da se krivci uhvate po već postojećim Ppropisima“, kaže Jeremić.
Ukoliko se usvoji i poseban zakon protiv terorizma sud će, po Jeremićevom mišljenju, moći da bira zakon po kome će suditi. „Dešavaće se apsurdne stvari da se, na primer, sudi po antiterostičkom zakonu nekome za „pijanu“ izjavu da ovu bandu treba proterati i razbiti, a da se nekome
Uoči sednice saveznog parlamenta
DOno?icija nija tighila Mac 1akona 0 anliten0nizmil
ko je odgovoran za podmetanje bombe sudi po krivičnom zakonu,“ upozorava Jeremić.
Prema njegovim ocenama, u antiterorističkom zakonu će najverovatnije biti ponovljeni članovi iz krivičnog Zakona i biće proširena ovlašćenja policije vezana za praćenje, Drisluškivanje, produženje pritvora.
„Cak ni to ne bi bio problem da ne postoji sumnja da će doći do vulgarne instrumentalizacije tog zakona i obračuna sa političkim neistomišljenicima na osnovu njega,“ kaže Jeremić.
On ističe da je paradoks da je upravo razlog neučešća SPO na sednicama Savezne skupštine obračun sa terorizmom. Povod za takvu odluku Je bio zahtev SPO da se formira skupštinski anketni odbor koji bi ispitao nesreću na Ibarskoj magistrali.
IL Kisić
Ekspertska grupa opozicije postigla kompromis o zajedničkim listama za lokalne izbore
K(pitenijumi interna Stvan
Nastavak sa 1. strane
Hiber je rekao da će se procenat razlikovati - za svakog je jedan 0 kvote garantovan, a visina drug 2 la zavisi od snage stranke ili koalicije u određenoj opštini. Što se tiče mesta
de će se utvrđivati kvota 1 to se razli-
uje po sredinama, u nekima će se regulisati na lokalnom, a u nekima na centralnom nivou.
Predsednik Socijaldemokratske unije i koordinator grupe Zarko Korać izjavio je da će se u 98 opština sastavlijanjem lista Daviti iIokalni odbori, a u ostatku opština primeniće se drugačiji i složeniji kriterijum koji uključuje ı kombinaciju procenata i šansu svakoj stranci da konkuriše. Za šest opština u Sandžaku, rekao je Korać, važiće treći sistem koji uvažava specifičnosteregiona, a u subotu eksperti će razgovarati o Vojvodini.
- Predlog zajedničke liste je definisan uz puno kompromisa, medusobO. uvažavanja i korigovanja stavova.
Sistem OU kriterijuma je interna stvar, a pitanje O ı kvota je postalo nebitno kad je dogovoren zajednički izlazak na izbore. Koliko Je koja stranka zastupljena nije važno jer ćemo na birališta izaći s najkvalitetnijim pojedincima, izjavio je posle jučerašnjeg sastanka član tima iz Demokratske stranke Cedomir Jovanović, dodajući da će za birače u Srbiji svi kandidati biti jednaki jer dolaze s jedne liste.
Pre jučerašnjeg sastanka Jovanović
FOTO: ROJTERS
je izjavio da će Savez za promene iZi predlog koji se bazira na "principima koji OEOMOJI izbornu pobedu bez obzira na pojedinačni uspeh stranaka". Na pitanje kako je predlog prošao Jovanović je odgovorio: "Zadovoljni smo odnosom drugih stranaka prema našem predlogu, a i oni mogu biti zadovoljni našim odnosom prema njihovim predlozima”. On je ocenio da je javnost Jučerašnji dogovor od opozicije očekuje već 10 godina.
Clan tima iz Socijaldemokratije Rodoljub Šabić izjavio nam je da su "definisani grubi okviri predloga, a ostaje fino podešavanje”. Prema njegovim Tečima, postignut je kompromis između dve suprotstavljene opcije, odnosno varijante da li će se pitanje lista rešavati na centralnom ili lokalnom nivou. Na pitanje o kvotama Sabić je kratko rekao da su i kvote deo kompromisa.
Jučerašnjem sastanku u Demokratskom centru prisustvovalo je 17 članova tima: Slavko Zivanov (DC), Aleksandar Marinković i Jovan Dimitrijević (PDS), Zoran Sami ı Aleksandar Petrović (DSS), Mujo Muković (Koalicija Sandžak), Zoran Velimirović (Koalicija Vojvodina), Milun Babić (ND), Radojica Pešić (DHSS), Ratko Filipović (RV), Zoran Bošković (LSV), Dragan Subašić (DA) i Nikola Sobat (NS). Srpski pokret obnove ne učestvuje u radu tima pošto su 2. juna odlučili da neće izaći na izbore pod ovakvim izbornim uslovima.
A. Matić
Okružni sud u LeSKOUCU
Stojković se hrani sa sighotle
Leskovac - Vladimir Stojković, aktivista Otpora koji Je osumnjičen da Je počinio krivično delo pozivanja na nasilno rušenje ustavnog poretka braniće se sa slobode. To Je juče rešeno u istražnom postupku u Okružnom sudu u Leskovcu.
Advokati Aleksandar Tasić i Zoran Petrović sa kojima smo uspeli da razgovaramo pre Vladimirovog. oslobađdanja iz zatvora, kažu da javni tužilac nije odustao od zahteva za provođenje istrage, ali je Nebojša Stojičić
istražni sudija, udovoljio zahtevu odbrane i dozvolio Stojkoviću da se brani sa slobode.
Policija u Leskovcu privela je juče predsednika Narodnog parlamenta u tom gradu Bratislava Stamenkovića dok} Je ispred Okružnog suda čekao da počne saslušanje aktivisti pokreta Otpor Vladimiru Stojkoviću.
Stamenković je priveden nakon pokušaja da fotoaparatom snimi dvojicu policajaca koji su stražarili išbied zgrade Suda. Z KR
Glavni i odgovorni ungilnik \(ikindskih na Pazgov0PI II Kasanllı
Kikinda - Glavni i odgovorni urednik Kikindskih novina Željko Bodrožić
| izjavio je da je juče proveo više od tri sata u kikindskoj kasarni, pošto je bio
| pozvan na razgovOr. Povod za razgovor bio je poslednji broj Kikindskih no-
vina, sa komentarom o proslavi Dana Vojske u kikindskoj kasarni. Prema | izjavi Bodrožića, razgovor je obavljen u korektnom tonu. (FoNet)