Данас
6 utorak, 27. jun 2000.
„Mnogo znalaca, prosvetitelja, lekara, Jurista: puno umnih ljudi, ali samo ne ULdim čoveka.“ Tolstoj 1 Mada Je zlatno doba tribina eu Beogradu prošlo 70-ih godina, Jedna tribina je poslednja iri meseca pobudivala naročitu pažnju i punila salu. Reč je o ciklusu tribina u Domu omladine pod provokativnim naslovom „Izdaja intelektualaca“. Ovu sintagmu prvi je upotrebio Z. Benda u naslovu svoje knjige 1928. godine u kojoj kaže da je „naše doba doba intelektualne organizacije političkih mržnji. Snabdevši klasne, rasne i nacionalne strasti mrežom doktrina, dajući im moralni i intelektualni autoritet, izazvali
Doprinos srpskih intelektualaca sluđivanju svog naroda
IzrBzajza ZzrzaBzag:z
vali često kao mali ljudi“; i 2) bolest intelektualizma i visokoumlja koja ima za posledicu neprirodnu pojavu - da je obrazova-
· nih ljudi sve više a valjanih ljudi
sve manje. Parafrazirajući naslov knjige Z. Suareza „Mnogo ideja malo ljudi“, Grol je zaključio: „Mnogo znalaca a malo ljudi“!
Nije li se nama tokom poslednje decenije desila svojevrsna izdaja intelektualaca? Nisu li vodeći srpski intelektualci postali promoteri mržnje 1 rata? Nisu li se naši veliki znalci i stručnjaci pokazali kao mali ljudi i katastrofalni političari koji su doprineli sluđivanju srpskog naroda? Nije li u Srbiji sve više obrazovanih a sve manje valjanih ljudi? Najzad, kakva Je odgovornost vodećih srpskih intelektualaca i kulturnih institucija za srpsku golgotu na kraju XX veka?
Tridesetak učesnika u pomenutoj tribini u dijaloško-polemičkoj formi dali su svoje odgovore na ova pitanja. Posredno, odgovore
Ima li pored armije ketmana, skretača pažnje, fabrikanata magle i proizvođača kiča i laži, istinskih znalaca i valjanih ljudi?
su mržnju i sukob i, u stvari, postali promoteri rata.“
Zanimljivo Je da su tu sintagmu odmah počeli da koriste vodeći srpski intelektualci tog vremena. Đorđe Tasić je pominje u svom predavanju o „Međunarodnoj pravnoj svesti“ u Hagu 1938. godine (Uzgred, za razliku od današnjih Srba koji u Hag idu na suđenje zbog ratnih zločina, nekada su Srbi išli u međunarodnu prestonicu pravde da drže predavanja o pravu i pravdi).
Milan Grol je u svom sjajnom eseJu pod naslovom „Izdaja znalaca“ žigosao „dve pojave bolesnog stanja našeg društva“: 1) otuđivanje intelektualaca od svog naroda - izdvajanje školovanih ljudi iz naše celine naroda, tako da su se „veliki stručnjaci pokazi-
e) .
Apel
su dali i vodeći intelektualci iz SANU i establišmenta koji su se 90-ih godina izuzetno idejno-politički angažovali na „konačnom rešenju srpskog nacionalnog pitanja“ i uzdizanju Miloševićevog režima, a koji nisu smogli snage da na ovoj tribini Javno progovore o učincima tog angažmana. 2 Reaktuelizujući teze Bende i eGrola iz 30-ih godina, tribina u Domu omladine je ukazala na sledeće. Protekla decenija će biti zabeležena kao vreme zla, nasilja i prevara u jugoslovenskoj ratnoj apokalipsi koja je obesmislila svaku reč i intelektualni napor. U tom dramatičnom vremenu srpski intelektualci su se kretali različitim putevima. Prvi put Je bio put melanholičnog ı rezigniranog „bacanja pera
ZIV} TeyyaiETETIM Bee i}=/22)eaKIJTT| kog centra za prava deteta
Policijska tortuna nati malpletnicima
u trnje“ i dizanju ruku od intelektualnbg rada i stvaranja. Na tom putu se našla većina naših intelektualnih poslenika zatečena
dali su srpski intelektualci, a među njima i Borislav MihailovićMihiz“. Trećim putem je išao mali broj
DIJALOG.
onih što se nadmeno šepure u našem javnom životu, smatrajući da je kriterijum političke pravovernosti ı odanosti jedini relevan-
Većina srpskih intelektualaca, koji su se u protekloj deceniji bavili politikom, mogli bi da konstatuju ono što je svojevremeno rezignirano zaključio S. Jovanović: „Bio sam najgori predsednik najgore vlade“,
i nedavno Mihiz: „Svoj nemali doprinos sluđivanju srpskog naroda dali su srpski intelektualci, a među njima i Borislav Mihailović-Mihiz“
asimetrijom između velikih očekivanja od tzv. revolucije 1989. i sumorne realnosti koja je grubo razotkrila izneverene nade.
Drugi put Je bio put političkog angažmana. Nemali broj srpskih intelektualnih poslenika ušao je u političku arenu i angažovao se kao: 1) lideri vodećih političkih stranaka, 2) veliki veziri i intelektualni vazali političkih moćhnika, 3) politički kameleoni koji se prilagođavaju svakom političkom trenutku, i 4) prišipetlje raznih fondova i fondacija za čiji račun su politički delovali.
Ulazeći u političku arenu oni su sagoreli kao naučnici i istraživači, a potom kompromitovali i potrošili ionako skroman kredit inteligencije u Srbiji. Tako je formirana politikantska, vazalna inteligencija sačinjena od brojne armije partijskih analitičara, kabinetskih savetnika, eksperata, portparola, ali i korumpiranih profesora univerziteta, naučnih savetnika i istraživača, novinara, urednika ı drugih intelektualnih poslenika koji zarad višeg statusa, raznih privilegija, brže političke ili profesionalne promocije prihvataju podanički odnos intelektualnih vazala i ketmana.
Na taj način većina srpskih intelektualaca, koji su se u protekloj deceniji bavili politikom, mogli bi da konstatuju ono što je svojevremeno rezignirano zaključio S. Jovanović: „Bio sam najgoTri predsednik najgore vlade“, i nedavno Mihiz: „Svoj nemali doprinos sluđivanju srpskog naroda
Povodom 26. juna, Međunarodnog dana borbe protiv torture, Jugoslovenski centar za prava deteta, obraća se nadležnim organima i pojedincima Republike Srbije i ukupnoj Javnosti u našoj zemlji.
Od 17. maja 2000. godine, kad je brutalno u akciji policije, za vreme protesta ispred Skupštine grada Beograda, pretučena i povređena Marta Manojlović, stara 17 godina, član or-
_ ganizacije Otpor, do danas, policija je širom Srbije privela na informativni razgovor, pored 600 odraslih i 25 maloletnika - uglavnom srednjoškolaca. Tom prilikom, gotovo svim maloletnicima (izuzev dvoje male dece, od 4 i 1] godina, u pratnji roditelja), otvoreni su policijski dosijei, kao da je reč O izvršiocima kriminalnih radnji. U svim slučajevima, međutim, reč je o deci ı mladima koji su nosili majicu ili bedž sa znakom Otpora, ili su na drugi način iskazivali podršku ovoj organizaciji koju čine uglavnom studenti i srednjoškolci.
Upravo zbog. srednjoškolaca, koji su po pravilu maloletni, pa shodno tome predmet pažnje Jugoslovenskog centra za prava deteta, želimo da skrenemo pažnju da je postupanje sa decom i mladima od strane pripadnika policije suprotno pozitivnim domaćim propisima i brojnim međunarodnim konvencijama koje je naša zemlja ratifikovala, a pre svega Kon-
venciji o pravima deteta i Konvenciji protiv mučenja i drugih svirepih, nehumanih ili ponižavajućih kazni ili postupaka.
Ovom prilikom želimo da podsetimo da se u pomenutoj Konvenciji protiv mučenja, pod pojmom „mučenja“ podrazumeva svaki čin kojim se nekom licu namerno nanose velike patnje, fizičke ili duševne, sa ciljem da se od njega ili nekog trećeg lica dobiju obavešenja ili priznanja, da se uplaši ili da se na njega izvrši pritisak, ili da se neko treće lice uplaši i na njega IZvIŠI pritisak, i to pod uslovom da to čini službeno lice. Takođe, SR Jugoslavija je izjavila da priznaje nadležnost Komiteta UN protiv mučenja, šo znači da ovaj Komitet može da razmatra predloge pojedinaca čija su prava povređena delovanjem državnog organa, odnosno službenog lica.
Podsećamo da je Konvencijom o pravima deteta priznato pravo deteta na slobodno izražavanje mišljenja, na slobodno udruživanje i slobodu mirnog okupljanja, kao i pravo na zašitu od nezakonitog mešanja u detetovu privatnost, porodicu, dom, odnosno da je. nezakonit svaki akt napada na detetovu čast i ugled. Jugoslovenski centar za prava deteta posebno ukazuje na član 37 Konvencije o pravima deteta, koji se odnosi na zašitu od mučenja i nezakonitog. ili proizvoljnog lišenja slobode. Tim
članom izričito je utvrđeno da nijedno dete ne bude nezakonito i proizvoljno lišeno slobode, a hapšenje, zadržavanje u pritvoru i zatvaranje deteta treba da bude u skladu sa zakonom i primenjeno jedino kao poslednja moguća mera i to na najkraći mogući vremenski period. Dalje, u istom članu zahteva se humano postupanje sa detetom lišenim slobode, uz poštovanje njegovog dostojanstva, kao i pravo da mu odmah bude omogućen pristup brzoj pravnoj i svakoj drugoj pomoći. Konačno, „vim članom se najstrože zabranjuje da nijedno dete ne bude podvrgnuto mučenju, odnosno drugom okrutnom ili ponižavajućem postupku ili kažnjavanju.
Kako se u brojnim slučajevima pritvaranja, privođenja, ponižavanja i fizičkog nasrtaja na'decu i mlade koJi su pristalice Otpora radilo o kršenju osnovnih ljudskih prava i prava deteta, skrećemo pažnju da je SR Jugoslavija sve ratiffikovane međunarodne ugovore iz oblast ljudskih prava, Ustavom SRJ proglasila sastavnim delom pravnog sistema zemlje.
Shodno svojoj misiji da prati ostvarivanje prava deteta u Jugoslaviji, JuCPD apeluje na sve organe i pojedince da u postupanju sa maloletnicima pošuju odredbe međunarodnih ugovora i propisa SRJ koji se odnose na decu.
nad ij II — _Svi smo ovde u neizmernoj tuzi, jer smo te mnogo voleli. A voleli smo te jer malo je ljudskih bića u 'Kojima je bilo toliko ljudske dobro- . 'te, nežnosti, brige za druge i dru-”gog, njihovo dobro, toliko čoveko"jublja, nesebičnosti, kao što je toga svega bilo utebi. — — | - Istovremeno, bic | politički borac. U toj bor stalno u manjini - jer si bio na pravoj strani, jer si bio protiv pomahnitalog kolektivnog uma, a bezumnih pojedinaca. Nikada nisi bio' samo
naših intelektualaca, smatrajući da je on jedino primeren njihovom ljudskom i profesionalnom angažmanu. To je put teorijskog istraživanja artkulacije dramatičnih zbivanja. Odgovori ovih istraživača imaće značaj arheološkog belega iskopanog ız zgarišta jedne civilizacije, koji će Jednog dana neki novi arheolozi otkopavati 1 ugrađivati kao delove komplilovanog mozaika jugoslovenske tragedije. Pokušaje i napore ove grupe intelektualnih poslenika 1.Z.Cičak je 1993. g. uporedio sa metafizičkim naporom sledbenika — Benedikta koji je osnovao red ljudi u srednjem veku da bi tada, na zgarištu Evrope, rukom prepisivali manuskripte, kako bi na tome potonje generacije gradile novu civilizaciju evropske slobode. Većina učesnika u tribini e„izdaja intelektualaca“ se složila da je nemoguće izvršiti uspešan preporod Srbije ako istovremeno ne dođe do duhovnog preobražaja našeg naroda. Jedino tako može da se prekine sadašnja vladavina šunda, kiča i neukusa u našem kulturnom životu; da izađemo iz kruga zatvorenog društva u kome vladaju primitivci oličeni u novokomponovanim bogatašima: „biznismenima“ i instant-političarima. Sve što nam se dogodilo, u velikoj meri je posledica ovakvog ponašanja nadobudne, sujetne, potkupljene i medijski promovisane srpske inteligencije. Ima li u Srbiji drugih intelektualaca osim
tan u sticanju društvenih priznanja i nagrada za intelektualno stvaralaštvo? Ima li pored armije ketmana, skretača pažnje, fabrikanata magle i proizvođača kičai laži, istinskih znalaca i valjanih ljudi? -
Ima. To su oni pripadnici naše inteligencije' koji do sada nisu imali pravu priliku da kažu šta misle, jer se od galame dobro plaćenih „profesionalnih Srba“, nije mogao čuti njihov glas. To su oni za koje Grol koristi „prostu a sadržinom veliku reč VALJAN ČOVEK, što će reći čovek koji valja svojoj porodici, valja opštini, zemiji, valja svakoj zajednici u kojoj Je: čovek koji gleda na dobro zaJednice kao na svoje dobro, pašteći se za to dobro smatra da “Bleda svoja posla'... Od tog osećanja uzajamnosti, od deljenja dobra i zla, kako kaže narodna izreka, počinje osećanje valjanog čoveka“.
Srpski kulturni preporod počeće kada ovakvi pripadnici naše inteligencije, sputani u svojoj domovini 1 rasu svuda po svetu, dobiju mogućnost: da iznesu svoja mišljenja ı predloge o nacionalnom i državnom interesu; da kao naučnici, umetnici i stvaraoci ponude stručne i kompetentne odgovore na izazove vremena; da postanu kreatori nove državne politike koja će negovati slobodan duh, pravo na suprotno mišljenje, toleranciju i pravo ljudi da se udružuju radi ostvarivanja kulturnih i dr. potreba; da nam otvore puteve izlaska iz bespuća.
IN MEMORIAWNI *T
bio si neustrašivi
OZREN a ii Gi it ja podmukla bolest.
___Rečna sahrani dr Slobodana Inića
FAI 01 BIRO} Balan 0 i Umesto nad tvojim završenim i ne| završenim knjigama, studijama, analizama i člancima, ti si nas okupio · tvojim grobom. Iznenada i prera-
zdravo za gotovo, ali, bogami, ni go-
tovo za Zdravo. | __.Bio si protiv svega ustajalog, zarđalog, dogmatskog, protiv svega što sa"pinje i okiva slobodnu misao. Zato si ·tako uspešno i smelo prodirao u samo leglo našeg inicijalnog zla, gledao toj nemani pravo u oči, udarajući po njoj, jer ona, braneći nas samo kao Srbe - uništava nas kao ljude. ~ Koliko si video dalje i dublje, toliko su te više mučile društvene bolesti i muke, promašaji i naše propadanje, izopačeni ljudi i njihova ·svest, politička patologija. Voleo si bio si _ duge razgovore sa onim ljudima ko_jiodgonetaju ljudske, narodnei dru'Štvene tajne, zagledani u velika, sta-
AO LULU