Данас
m da ode sa vlasti, kako
zainteresovane strane, oje Radio B292.
jideju o amnestiji i azilu za Miloševića, pod uslo-
proverila reagovanje na
Prva adresa na koju je ponuda upućena Je sam
Milošević, ali s tim da je
lansirana na način da, uko-
_ liko je jugoslovenski pred-" _ sednikodbije,lakomožeda –_ sa vlasti.
bude osporeno da je uopšte
postojala. Druga adresa su
Haški tribunal ı organizaci-
je za zaštitu ljudskih prava, a treća moćni ljudi oko Mi--
SAD traže isključenje Jugoslavije iz UN
Holhnul
istenilje
„Jovanovića?
Nastavak sa 1. strane Od prošle jeseni, kad je Holbruk došao na mesto američkog predstavnika u UN, Jovanoviću Je sprečena ranija mogućnost istupanja _ pred Savetom bezbednosti na sednicama na čijem se dnevnom redu nalazilo pitanje _ sprovođenja Dejtonskog spo| razuma u Bosni i Hercegovi_ ni, Kosovo, Prevlaka ili bilo koja druga tema vezana za _ bezbednosno – političku situ_ aciju na Zapadnom Balkanu. _ Ruski izaslanik. Sergej Lavrov pokušao je u petak da probije _ tu američku blokadu SRJ, ali Je Savet bezbednosti većinom _ glasova (7:4, uz 4 uzdržana) _ podržao Holbrukov zahtev da _ Jovanović bude samo posma_ trač – bez prava na izlaganje – na sednici na kojoj su izasla_ nik generalnog sekretara UN
_ Karl Bilt i Evropske unije Ha- · vijer Solana referisali o situa-.
_ Ciji u bivšoj Jugoslaviji.
Taj otvoreni sukob i nad_ glasavanje sa Rusijom učinili _ Su da je američka diplomatija pokrenula akciju koja je, _ kako se navodi u Stejt dipart. mentu, trebalo da bude izve_ dena još 1993. godine. „Biće Io sveobuhvatni napor da se
Jugoslavija isključi iz Ujedinjenih nacija. Možda ćemo u tome uspeti, možda ı nećemo. U svakom slučaju, zastava koja se vije među ostalima na njujorškoj Prvoj aveniji, ispred zgrade UN, zastava je zemlje (Titove Jugoslavije) koja Je prestala da postoji pre skoro čitave decenije. Neprihvatljiv je zahtev režima iz Beograda da se tretira kao jedini legitimni naslednik bivše Jugoslavije“, rekao je Ho}bruk američkim izveštačima
iz UN, najavljujući da držav- -
ni sekretar Medlin Olbrajt, kod svojih inostranih kolega, a on u okviru UN, pokreću kampanju da se SR Jugoslavija izbriše iz članstva svetske organizacije. I da potom, kao ostale nove države, krene iz početka u kandidovanju Za prijem u članstvo UN.
Američka inicijativa koincidirala je sa prošlonedeljnim Zahtevom Crne Gore da Joj se omogući posebno učešće u radu svetske organizacije, sa obrazloženjem da postojeće diplomatsko predstavništvo u Njujorku isključivo zastupa interese Miloševićevog režima iz Beograda. __.
Stratford institut o eventualnom azilu za Miloševića
. Vašington testirao raintenesavane sipane
Beograd – Američka oranizacija Stratford komjunikejšn u najnovijoj analizi _ tvrdi da je Klintonova ad-
Ponuda Miloševiću je puštena u opticaj, jer je propao drugi od dva plani-
rana cilja prošlogodišnje
NATO intervencije protiv. SRJ – obaranje Miloševića ___„Ideja o amnestiji i azilu za Miloševića bi mogla da
ohrabri eventualni dvorski
udar u Srbiji“, tvrdi Strat-
_ ford. (FoNet) -
Muodrag Vuković
Zakon pnotiu ostataka iemaknatije
Beograd - Savetnik predsednika Crne Gore Miodrag Vuković ocenio Je da predloženi zakon niJe zakon protiv terorizma, već zakon o Dorbi protiv ostataka demokratije.
Vuković je rekao da se tim zakonom „želi potpuno eliminisati drugačiji stav i drugačije mišljenje u Srbiji, ato je1 zakon protiv Crne Gore, kao demokratske negacije beogradskog režima“. On je istakao da taj zakon „ni formalno, ni faktički“ ne obavezuje Crnu Goru, jer ga donose „privatne institucije šefa beogradskog režima u njegovoj privatnoj državi“.
Vuković je rekao da zakon o borbi protiv teroriZzma neće važiti u Crnoj Gori, dodavši da se radi o svojevrsno} provokaciji u odnosu na ovu Republiku.
nju, usvajanje Ovog Zakona pokazuje da je režim u Beogradu u panici i ne može da računa na političku dugovečnost, „pošto stasavaju za taj režim upozoravajuće demokratske snage“. (FoNet)
Prema njegovom mišlje- |
Novi momenti u vezi sa atentatom na Vuka Draškovića
Osumnjičeni imaju alihi?
____Beograd- Dve nedelje po_Sle pokušaja ubistva lidera SPO Vuka Draškovića u Bu_ dvi, četvorica osumnjičenih redom odbacuju da su na bi_lo koji način umešani u ovo krivično delo. Kako pišu ju_Cerašnje podgoričke Vijesti, _ Ivan Lovrić je istražnom su_diji izjavio da su on i njegov brat u vreme atentata bili u društvu dve osobe u Starom _ Bradu u Budvi, dok su, pre-
_ ma pisanju Politike ekspres, ·
_ Dušan Spasojević i Vladimir Jovanović Japanac (za kojima Je izdata poternica) u kri|O vreme bili u Beogradu. „Frema pisanju podgoričkih Vijesti, Ivan Lovrić (26) je
izjavio istražnom sudiji Zoranu Zivkoviću da su on i njegov brat Milan (19) u vreme atentata na Vuka Draškovića, 15. Juna, u 23.45 časova bili u društvu Željka ı Milke Božić u Starom gradu gde su „Božići hteli da vrate iznajmljeni fotoaparat u radnju „Kodak“. Ivan Lovrić Je Još rekao da radi u obezbeđenju Milana ZaTubice iz Beograda koji ga je, ističu Vijesti, angažovao pre tri meseca da bude lično obezbeđenje Nikoli Uliću.
On Je opovrgao da „čini bilo
kakve usluge bilo kojoj tajnoj policiji“ kao i da ne pripada nekoj političkoj stranci.
Na drugoj strani, advokat
šPD: Policija opsirutipa istnanu Beograd – Srpski pokret obnove optužio je nadležne držav-.
e Organe u Beogradu za nepoštovanje saveznog zakonodav-
\, jer „odbijaju da lica sa poternica, osumnjičena po važe-
Miodrag Glomazić koji zastupa Jovanovića ı Spasojevi-
'ća, u izjavi Politici ekspres
tvrdi da je „u vreme kada je pucano na Draškovića Spasojević bio sa ljudima u Beogradu“, a da „alibi Vladimira Jovanovića izgleda neoboTiv“. „Samo osam sati posle pucnjave u Budvi Jovanović je bio u·Cetvrtom opštinskom sudu u Beogradu“, rekao je Glomazić i dodao da Je „budući da su u tom periodu Budva i cela Crna Gora bili pod blokadom, malo verovatno da je Jovanović mogao da se dokopa aviona, a Još manje da je bio u mogućnosti da se automobilom probije do Srbije“.
Prema rečima advokata Glomazića, Dušan Spasojević ima ozbiljne zdravstvene probleme – srčane tegobe i kardiovaskularne probleme
2——02
četvrtak, 29. jun 2000.
Reakcije na Predlog zakona protiv terorizma
Posletinji KP li(ianja siohotda
Nastavak sa 1. strane Advokat Siniša Nikolić ističe da će posledica takvog zakona biti „apsolutna nesigurnost građana“. Prema njegovim ocenama taj zakon će dovesti i do pravnog haosa budući da je kontradiktoran sa nekim odredbama Zakona o izvršenju krivičnih sankcija i krivičnom postupku. Prema njegovim rečima, proširenje prava državnih organa može voditi drastičnom kršenju ljudskih prava. Građanski savez Srbije upozorava da se „surovim kaznama preti mislima i rečima za koje će režimske sudije utvrditi da su učinjene s namerom! ugrožavanja ustavnog uređenja“. „Dovoljno je da se ovlašćeni agent - provokator navede na grešnu misao ili reč pa da usledi zatvor“, kaže se u saopštenju GSS. Socijaldemokratija ističe da je reč o „politikantskom aktu sprozirnom 1 lošom pravnom maskom“. „Zakon je prepun rešenja koja omogućavaju arbitrarna tumačenja koja širom otvaraju vrata kršenju prava i sloboda građana“, navodi se u saopštenju SD. Demokratska stranka smatra da predlaganjem zakona protiv terorizma vlast, umesto da se kao svaki čovek zdravog razuma bori protiv terorizma, uistinu uvodi i podstiče terorizam i da krivična dela predviđena predlogom zakona, predstavljaju nestručno i nemušto
ponavljanje kriminalnih radnji, koje su već propisane krivičnim zakonodavstvom SRJ i Srbije. Demokrate podvlače da se „članom 5, daje ovlašćenje svakom licu da izVIŠI Ubistvo, izazove poŽar, eksploziju, i drugi akt nasilja... prema bilo kom licu na koga Je pala sumnja da je teTOorista, čime „Ovaj zakon podstiče terorizam , omogućava stvaranje parapolicije i paravojske, oslobađa odgovornosti učinioce najtežih krivičnih dela, ako su učinjena tobože u borbi protiv te-
čujući i doživotni Zatvor“. „Predlagač zakona nije krio svoje prave namere predvidevši preventivno zadržavanje, podizanje optužnice bez sprovođenja istrage, zatvaranje svedoka koji odbije da svedoči, ı davanjem niza rešenja kojima se građanstvo podstiče na sve moguće provokacija i denuncijacija, bez ikakve veze sa terorizmom“, navodi DSS i izražava nadu da je „predloženi zakon namenjen više da zastrašuje, nego da bude primenjivan“, jer bi nas njegova primena
|I Sphiji nema tengnizma
Po mišljenju Svetislava Đurđevića, bišeg glavnog inspektora MUP Srbije, nema potrebe za uvođenjem Zakona protiv terorizma jer u Srbiji nema tog tipa nasilja te da je bio dovoljan član 125 Krivičnog zakona SRJ. „Iza nerazjašnjenih ubistava, barem prema onome što se čulo u medijima, ne
_ stoji nikakva interesna grupa niti se neko legitimisao kao te· roristička organizacija“, kaže Đurđević.
rorizma“. „Uvođenje sankciJa zatvora u doživotnom traJanju, preventivnog zatvora, bez ostvarenog istražnog postupka, u trajanju od 30 dana ukazuje da ni postojeći stupanj represije vlastima niJe dovoljan“, navodi se u saopštenju DS.
Demokratska stranka SrbiJe ocenjuje da „Predlog zakona O antiterorizmu sadrži mnogo neodređenih DOjmova, kažnjivih postupaka, koji se mogu krajnje proizvoljno tumačiti, a za koje su predvi-
„podsetila na političke progone ı montirane procese IZ vremena Staljina ı Makartija“. Demokratska alternativa upozorava da će vlast, pošto usvoji antiteroristički zakon, Srbiju vratiti u rane pedesete, njenoj mladosti oduzeti pravo na budućnost, pokušati da se obračuna sa svim neistomišljenicima 1 još više Zaoštri sukobe sa Crnom Gorom. DA smatra da se režimu samo pričinjava da je konačno Otkrio čarobnu formulu kako da on opstane, a narod nestane. JI Đ IK
SLO a a a ir
|
_
~.
Beograd – Aktivisti Otpora. se nadaju da predloženi zakon o terorizmu neće biti uperen protiv njih, rečeno je juče na konferenciji za novinare. Najavljene su današnja akcija kolektivnog učlanjenja u SPS u Kraljevu, dodela ordenja u Nišu i kako je rečeno, najveća akcija Otpora – početak obnove i izgradnje podizanjem pešačkog mosta u selu
đene drakonske kazne, uklju-
0 PJ 877 087
|
2. 7 „
i e
lien
biti uperen protiv terorizma i da će omogućiti privođenje terorista u Preševu i Bujanovcu, da će omugućiti da se privedu višestruki atentatori na Vuka Draškovića i da će se oOlkriti ubice javnih ličnosti. Ukoliko se ispostavi da je taj zakon uperen protiv nas on nas neće zaustaviti, već će nas samo omasoviti. Otpor Je ideja nezadovoljnih ljudi, a u Srbiji
vezane za krvotok u predelu glave ı da će „čim mu to zdravstveno stanje dozvoli“ otputovati u Podgoricu i dati izjavu istražnom sudiji.
J. Krtiić
Kruščica,u opštini Varvarin.
– Ne očekujemo velike promene s donošenjem zakona o terorizmu. On kasni najmanje dve godine, kada su i po priznanju međunarodne zajdnice postojale terorističke bande na Kosovu. Mi verujemo da će ovaj zakon
nema zatvora koliko ima nezadovoljnih građana. Oko.70 hiljada pristupnica je potpisano, a najmanje tri puta više ljudi Je učestvovalo u našim dosadašnjim akcijama. Za toliko ljudi nema mesta u zatvorima – rekao je Vukašin Petrović, aktivista Otpora. V Z.C.
em saveznom Krivičnom zakonu za terorizam, privedu Vim sudu u Podgorici“. Jučerašnjim saopštenjem SPO optuuje „nadležne državne organe da su time povredili i Zakon. čnom postupku. U pitanju je jedinstven slučaj da poliı ražne organe u svojoj zemlji. | „NO,