Да будемо здрави

ономе, што нам ти учени и разумни људи препоручују да чинимо или да не чинимо, па да избегнемо многе бодести и многе муке и невоље. У томе много грешимо. II ми војници често не повлањамо потребну пажњу ономе, што нам декари и друге наше старешине казују, те тако у више прилика сами себе уваљујемо у разне болести. Али овмм својим вехатом ми чинвмо највећи грех и према себи, а према својој породиди, и према својој отаџбини. Ми смо дужни бринути и о своме здрављу, јер само потиуно здрави можемо издржати све оне напоре, који се од ратника изисвују. Пазећи на своје здравље, ми се одужујемо и својима на дому, својој породиди, који нас свакога дана изгледају да им одемо, илв да им се бар писмом јавимо. Ако не пазимо на своје здравље, увалићемо се у болест, те ћемо нх испунихи немиром и страхом за наш живот. А можемо их и сасвим лишити своје потпоре која је њима тако нотребна, ако у болести подлегнемо. Водећи рачуна о своме здрављу. ме вршимо и једну од најсветијих дулшости, коју амако преиа отадбини.

ДА ВУДЕМО ЗДРАВИ