Двадесет година рада Просвете

је и до сада било. На овоме продирању напријед у свјетлију будућност Србинову нове генерације требаће да пођу одлу чнијим, енергичнијим, бржим кораком. То од њих тражи народ. То ће бити њихова задаћау историји српскога народа Босне и Херцеговине.

Нове генерације пошле су заиста одлучнијим, енергичнијим и бржим кораком. Почетак је већ начинио Жерајић једним херојским гестом. Многа питања, која су стољећима остала неријешена и стално узбуђивала духове, једном сазрела, добила су своју коначну санкцију.

»Рат је неизбежан и очекива се сваки час. При поласку из Београда освртали смо се до станице, да нас не зауставе« —- говорили су нам српски официри, који су присуствовали на прослави 10-годишњице Просвјете у Сарајеву, у септембру 1912-те. Рат је заиста одмах плануо. Најприје Балкански, који је донио слободу само једноме дијелу народа, а за тим велики „Свјетски Рат, коме је увертиру дало Сарајево са Принципом и његовом дружином, који, је донио коначно уједињење цијеле нације. Е

Мислимо да је било потребно у предговору ове књиге обиљежити ток догађаја у Босни и Херцеговини, ма и у најмаркантнијим потезима, за вријеме задња три деценија пред велике промјене које се догодише од 1912—1918-те, како би се што јасније истакла улога Просвјете у овим догађајима. На позорници јавнога народнога рада за кратко вријеме од три деценија измијенили су се у Босни и Херцеговини три разне генерације, које су предводиле три покрета, јединствена у основној идеји: борба против туђина завојевача, а различита по форми, по методама рада. Било је појединаца, који су узели учешћа у борби у сва три покрета.

Прва по реду генерација почела је борбу за самоуправу црквено-школску. И ако су методе ове прве борбе биле лојалне: молбе и меморандуми, борба је ипак имала велики значај. Народ, покренут једном на борбу, није се зауставио код цркве и школе, а кад се осјетио организованији, јачи, измијенио је и методе борбе.

Друга генерација, други људи, отворили су нову борбу за општа грађанска права, проповиједајући рад на буђењу националне свијести, подизању просвјетном и јачању привредном. Организовани дисциплинован рад у свим правцима главна је карактеристика ове генерације.

Трећа генерација, нестрпљива, енергична, готово сва у екстази иза Балканских Ратова, примјењива у борби ефикасније мјере, жртвује се до краја. »Шта нам могу ови који изгледа да су код нас свемоћни«, говорио је један представник ове генерације, на једном јавном збору. — »Ништа. — Можда одузети нам животе. Ми их не жалимо, јер знамо да ће наше идеје побиједити. А то је за нас главно. — Све друго је спо-