Двадесет година рада Просвете

16

»Просвјета је стално имала једну здраву политику не само да разне културне акције почиње, него да их препусти саме себи, чим која од њих довољно сазре, да може успијевати без њезина водства. Просвјета је радо увијек повлачила своју одговорност ондје, гдје је безбрижно могла повући, као што је радо примала на себе, гдје год се за то указала прилика«.

Већ само ово хумано и културно дјело Просвјете било је тако велико, тако племенито и по народ и многе појединце корисно, да је само собом крчило Просвјети путеве у народ, придобијало и на рад потицало сваког искреног пријатеља народног напретка.

Али ипак хумано и културно дјело Просвјете није била, прије Ослобођења, најјача атракциона снага Просвјете. То је била мисао Просвјете — идеја Просвјете.

Просвјета је била српско национално друштво.

Цијењена је Просвјета и у прошлости много што иде добрим путем чинећи добро многоме. Дивили смо јој се, да је умјела и могла организовати разне културне акције, које су задовољиле многе потребе народне. Али нада све усхићавала. нас је идеја Просвјете за коју се била сва заложила. То је вјера Просвјете, вјера свих радника, који се око Просвјете окупише, да је основни услов за опстанак и културни развој народа самостална своја држава. То је она борбеност Просвјете да помогне срушити све запреке, које су стајале на путу, да се дође томе циљу. У овој борби Просвјета, као културно друштво, употребљавала је културна средства из најдубљег освједочења, да се тим путем, за вријеме мира међу народима, увијек најсигурније иде сваком добром успјеху.

Док нас је Просвјета у прошлости својим дјелом задовољавала,. овом својом идејом заносила нас је, освајајући срца наша, револуционишући духове наше, припремајући омладину и сав народ на највеће жртве и највећа дјела.

Потврда ових ријечи сав је рад Просвјете, забиљежен у аналима и другим публикацијама друштвеним, запамћен од цијеле једне генерације. Истину ових ријечи потврдила је, пред цијелим свијетом, прослава 10-годишњице Просвјете 1912-те, која је заправо била културни конгрес Народа Српскога, на коме су узели учешћа највиђенији културни представници свега тада још политички раскомаданог Српства. ·

Потврда ових ријечи документована је на крају и онијем непријатељским ставом туђина завојевача, који је увијек са пријеким оком гледао на сваки рад Просвјете и сваком приликом ометао дјеловање овога друштва.

Да је Просвјета, као и сва друга културна српска друштва у овим крајевима, служила овој великој идеји, засвједочио је најбоље датум 25. јула 1914. Исте оне ноћи, може се рећи, исти онај час, кад је истекао ултиматум Краљевини Србији, запечаћена је судбина Просвјете и свих српских културних