Двадесет година рада Просвете

15

Просвјета је стално дјеловала да ублажи биједу многих појединаца. За разлику од хуманих друштава, која дјелују хумано само хуманости ради, Просвјетина хуманост имала је увијек сталан циљ, који јој, по својим пошљедицама, даје већу вриједност. Лијепо је и племенито помоћи ближњега. Хуманост Просвјете иде даље. Не задовољава само часовите потребе.

Изводити стално на добар лут ближњега, водити непрекидну борбу, да се многа сиромашна дјеца кроз школе, занате, трговине оспособе за животну борбу, да поштеном зарадом осигурају себи егзистенцију, хумано је дјело Просвјете. То је дјело Просвјете велико. За 21-ну годину, колико је Просвјета дјеловала, стално је имала просјечно годишње 302 своја питомцађака у средњим или великим школама. Осим тога Просвјета је до 2000 дјечака помогла, да могу, највећим дијелом преко Привредника, изучити занате и трговине. А појединачном потпором помогла је Просвјета неколико хиљада студената и ђака.

Хумано дјело Просвјете, вршено начинима како горе изложисмо, било је у исто вријеме и културно дјело Просвјете. Али је то био само један дио културнога дјеловања Просвјете уопште. Културно дјеловање Просвјете далеко је веће, иде даље, јер поред појединаца које подиже, обухвата цијеле широке неписмене и некултурне народне масе. Овдје ћемо само набројати разна културна дјеловања Просвјете у масама, која су често означавала културне покрете у Босни и Херцеговини.

Просвјета је, прва у Босни и Херцеговини, почела оснивати течајеве за неписмене.

Просвјета, опет прва у Босни и Херцеговини, започела је рад око организовања тежачких маса у земљорадничке задруге.

Просвјета је, прва и једина до сада у Босни и Херцеговини, организовала нарочити свој систем књижница.

Просвјетине публикације и Просвјетина предавања живом ријечи важна су грана Просвјетина културног дјеловања у масама.

Школа за. Сеоске Домаћице задња је врста Просвјетина рада на Просвећивању одраслих, на културноме подизању много заостале наше жене на селу.

Сви ови културни послови Просвјете организовани су систематски и повезани су тако, да чине један ланац, да се међусобно допуњују. Готово све ове послове Просвјета је почела прва у Босни и Херцеговини. Неки означују културне покрете, које је Просвјета почела, а који су се касније развили у самосталну организацију (као земљорадничке задруге), или их је прихватила Држава и разне установе (као течајеви за неписмене и Школе за Сеоске Домаћице). У овоме и лежи најглавнија културна улога Просвјете. Просвјета прва настоји подмирити најпрече културне потребе, које се временом укажу, да их постепено развије до покрета, па да их упути или својим самосталним правцем, или да их пренесе на друге организације.