Двадесет година рада Просвете

14

што су хтјели паралисати једну штетну одредбу тадањих власти, ради које се цијела наша академска омладина, која је тада студирала у Бечу, нашла једног дана на улици, без икаквих срестава за даље образовање. Позната је афера са конвиктом Босанске Владе у Бечу за ђаке великошколце. Према овоме Просвјета се родила у знаку протеста, у знаку борбе против тадање туђе власти. |

Покретачи међутим нису ни часа мислили, да Просвјета треба да остане само друштво за помагање сиромашних Србађака, имајући стално на уму ријечи једног од својих другова које на уводу доносимо.

Већ друге године Просвјета проширује свој дјелокруг. Поред сиромашних ђака, помаже Просвјета и сиромашне шегрте, да изуче ваљане занате и трговине, како би се обновиле наше вароши нашим елементом, како би се појачао српски грађански сталеж, како би се на овај начин паралисало настојање туђинске управе, која је фаворизовала стално стране елементе. Како се види Просвјета и даље остаје у борбеном ставу према туђину-завојевачу, у коме је ставу стално остала и дјеловала. Просвјета и даље проширује свој дјелокруг и за неколике године постаје од друштва за помагање Срба-ђака жариштем цијелог културног рада Срба Босне и Херцеговине, матицом многих културних покрета.

Главна" Скупштина Просвете одржана 28/М1. 1909., дала је коначну редакцију, прије Ослобођења, члану 3. правила Просвјете, који говори о задатку друштва. Према овом члану задатак Просвјете је: да помаже напредак српскога народа у Босни и Херцеговини на просвјетном и културном пољу.

Тај ће задатак друштво постизавати:

а) пружањем материјалне помоћи Србима ђацима из Босне и Херцеговине, који уче у средњим, занатлијским и високим школама;

6) оснивањем и потпомагањем српских школа у Босни и Херцеговини;

в) оснивањем и помагањем вечерњих школа за шегртеи женских стручних школа;

г) ширењем просвјете у народу оснивањем књижница, издавањем поучних књига, листова и популарним предавањима;

д) ширењем хигијене у народу оснивањем друштва за чување народног здравља, оснивањем гимнастичких, антиалкохолистичких друштава; _

ђ) оснивањем српских земљорадничких задруга и српских земљорадничких школа;

њ) пружањем материјалне помоћи младићима Србима из Босне и Херцеговине, који се посвете ваљаним занатима или хоће да се усаврше у занату.

Према овој коначној редакцији правила Просвјете прије Ослобођења основни мотиви дјеловању Просвјете били су: хумани, културни и национални.

Просвјета је у својој основи хумано друштво.