Двадесет година рада Просвете

Шееашесет 2 тетиве ен овце Просвјете.

|, Општи преглед и основни мотиви дјеловања Просвјете,

»Народ је културно јак, ако су му јаки и образовани сви. слојеви друштвени и ако сви слојеви умију да заједнички раде ондје, гдје се тиче интереса цијелога народа. Сви слојеви на– родни треба да служе једном идеалу, једној — српској — мисли и сви треба да се вежемо чврсто један уз другога, да би своју народност што јаче истакли.«

Ово су биле прве ријечи једног од покретача Просвјете на првој Скупштини Просвјете у Сарајеву, која се одржала. 18. августа 1902. и на којој се основао први Главни Одбор Просвјете. Овим ријечима обиљежена је основна идеја Просвјетеи дат је цио програм културноме дјеловању овог српског националног друштва.

Покретачи Просвјете који су од власти добили дозволу за оснивање овога друштва, били су први Срби чиновници са. академском спремом — њих 29 свега на броју. — Они су, одмах иза оснивања Главнога Одбора Просвјете у Сарајеву, упутили апел српскоме народу Босне и Херцеговине позивајући га, да проведе организацију овог првог српског културног друштва, заједничког свима Србима Босне и Херцеговине. Овдје ћемо изнијети само задњу реченицу овога апела, који је у оно: доба апсолутизма туђинске управе уистину значио велики догађај, један значајан датум. Ту се покретачи, готово суверено, обраћају Народу Српскоме и позивљу га: »Српски Народе!. Ево Ти прилике да помогнеш и изведеш на прави пут оне, који ће дисати душом Твојом, осећати невољу Твоју, хтјети и умјети вршити вољу Твоју.«

Ријечи покретача пале су на плодно тло. Српски народ. Босне и Херцеговине на свим странама похитао је да помогнеПросвјету. Организација друштвена брзо се раширила на све вароши Босне и Херцеговине.

Први задатак Просвјете био је, да помаже сиромашне“ Србе-ђаке на средњим и великим школама. У овоме правцу упутили су покретачи искључиво рад Просвјете у првој години,,