Дела Војислава Илића. [Књ.] 1

ПА Мата сољн

пречишћен укус за послове ове врсте, вршио избор песама за ове збирке, и што је зпачајније, тај избор је у издању за 1889 био још строжији; јер су неке песме из првога издања, одиста најслабије, изостале у другом издању Песама. Према томе, нема сумње да је и сам аутор сматрао за репрезентативан и главни део својих песама онај који је објављен у издању од 1889 године. Што је он, поред ових стихова који су непосредан и спонтани израз његових најинтимнијих осећања, најличнијих 60лова и радости, најдражих мотива и најсроднијих расположења, писао и друге, који су израз нарочите ситуације и, у главном, представљају реакцију на расположења наметнута споља, то не може бити ни мало чудно. Познато је да је један метафизичар поп рјиз инта, човек који се није много интересовао не дневним, политичким и содиалним питањима него ни пелим спољним светом уопште, у једном моменту, захваћен снажном струјом јавнога мњења, писао патриотске, шовинистичке „Говоре Немачком Народу“; зна се да је сентиментални, болећиви и сањалачки Алфред Де Мисе имао изразитих и патетичних патриотских строфа; као што је наш Јакшић, најдиректнији и најсубјективнији лиричар нашег романтизма, па вероватно и целе наше лирике, написао извесан број песама и приповедака са врло провидном политичком и социалном тенденцијом. Питање је увек у томе, УП