Дела Војислава Илића. [Књ.] 1, стр. 255

| |

Поломићу копља своја, А за подлост према нама Најстрашнија казна чека Издајника Бекингама“.

У Товеру песме стале; Литаври се већ не хоре Но убојне грме трубе Кроз валијске мрачне горе. Сирт се страшна тамо дели, Краљ се више не весели.

На босвортским долинама Већ гаврани с криком лете, Где у општим гробницама Ричардове леже чете Где слоббдна јече звона,

Где се хоре песме свете

Слободнога Албиона.

ПРАЗНИЧНО ЈУТРО

Освануло јутро красно, Одлетио благи сан;

Са истока сунџе јасно Васкрсава светли дан —

По травици роса светли, У даљини поје петли,

251