Дела Војислава Илића. [Књ.] 1

Идол

Ноћ се тавна на земљицу спрема, Славуј престб — тишина је нема... И све док се у заносу крепи, Ја сам будан, о анђеле лепи!

Тебе љубећ — прометејским жаром Лик твој стварам пред чудним олтаром, Где природа моју гордост служи, Тавну вечност да са тобом здружи !

И ко идол векова и људи, Век разврата врлинама буди, Нек' парује само зора мајска, Мир свечани и милина рајска !

(, и небо што се дичи њоме, Скромност трепти на чеоцу твоме, Расипљући, у блаженом лету, Сунца светлост по целоме свету!

Ту божанство мудрости и миља Небо грлећ — земљу благосиља, И на врелу племените сласти Знак подиже победничке власти!