Дела Војислава Илића. [Књ.] 1

24

Тобом живот васионом сјаје, Дан те дану а ноћ ноћи даје; И све живо, што о срећи снива, Тобом, сунце, милине ужива |

Вечна буди! — И кб зора бајна, Увек ведра и вечито сјајна !

Јер где љубав своју славу труби, Век се с веком саставља и љуби...

ЉУБАВ

О што ме, срце, гониш ти,

И мориш духа моћ

Сунце је зашло — мирно спи, Тавна се спушта ноћ...

Да, тија поноћ шири лет, Све живо снева сан;

У светле снове пада свет, И светли чека дан;

Ал ноћ кад падне, бајна ноћ, Почињем песму ја —

И те је песме силна моћ, Младост јој име зна!

И а а де а у Ти" т4— __ Го | —7