Дела Војислава Илића. [Књ.] 1

Ах већ данас Србин слави. Васкрсење свога рода —

И око му нису овде

У Крушевцу, код олтара, Искупљена браћа дивна, Које гони судба кивна: Врла браћа са Миљацке,

Са Неретве и Вардара.

Весели се, парски граде,

Престоницо Лазарева!

Скини знаке туге твоје,

Да јуначки запевамо

Најмилије песме своје: Отаџбино, мајко мила! Буди светла и виђена, Кб и некад што си била Јо: у царска у времена.

КРАЉЕВСКА МИЛОСТ

Свршена је светковина. М радост се вије широм, И млађани краљ Србије помазан је светим миром.

Разлазе се мили гости, што дођоше из даљине, Па и анђо, који дође, подиже се у висине.

Господ га је послб доле, на весеље нама евима, Да пољуби младо чело, које свето миро прима, 282