Дела Војислава Илића. [Књ.] 1

_ НА ПРОСЛАВУ КОСОВСКЕ ПЕТСТОГОДИШЊИЦЕ

Као Христос на Голготи, Кад га Јуде разапеше, Ј Векове је Србин страдоб, Ах на крсту није клоко; Јер му вера тврда беше, Јер се Србин у спас надб.

Страдао је, трпео је, Подносио смртне муке, И гледао, с крста свога, Издајнике, Бранковиће, Где, ко Јуда, перу руке.

И када је уздахнуо, Награда му синџир беше; Но ако му одузеше Царску славу и слободу, Крепка воља опет оста, И то њему беше доста.

ФОсташе му мрачне горе, Где се РОудник небу пење И под небом орли боре, И остаде суро стање:

_ МИ ту спомен славе старе

Диже цркве и олтаре.

Пет столећа већ се бори Мрачно ропство и слобода;

281