Дела Војислава Илића. [Књ.] 1

ај ми. а ~

ДКА а

Ил иначе, бине зло, ја узимљем благо сво,

Прво реци, оче седи, Колико ти владар вреди, - Кад на мојој глави сја, Освећена круна тгг“

„Кад је продан неба дика, За тридесет сребрника Наш побожни, светли нар, Дваестдевет вреди бар !“

Цар се на то у смеј дао: „Но, то видим нисам знао! А и ко ће то да зна,

Да сам тако јевтин ја!

Но ал сад ми мораш ређи! За колико могу прећи

Цео овај бели свет,

Ал најкраћи да је летр“

„Јаш'те сунце место хата, И за дваесчетир сата Проћи ћете земљу сву, И бићете с ноза ту“.

„Врло добро!“ пар му рече, „Један дан и једно вече,