Дела Војислава Илића. [Књ.] 1

па пића пр пића 8.

4:

три е--"_

по паста денс ља Де авенији ап «сар

ЊАћ а о

Ма шта рекла, погинути пре ћу, Тврду веру погазити нећу!“

И кад вече полагано дође,

Краљ с маршалом Леонори пође; МИ њихово увијаше тело Калуђерско побожно одело.

И к постељи, у засенку бледом, Леонори приступише редом.

И рекоше, да су оци седи, Тешиоци у болу и беди.

„О, ако сте из Француске збиља, ја се топим од среће и миља;

Ах ако је Енглеска вас дала, Онда идте — ја вас нисам звала !“

„Не, госпође! Преко сињег мора, Од Француске до овога двора, Ма божански мољасмо пастира, | Твојој души да пошаље мира!“

„Онда чујте, и молите Бога.

Грех је први: поред мужа свога, Ком сам клетву пред олтаром дала, Љубила сам и грофа-маршала“.

„Грех је велик!“ краљ ће рећи на то. „Бог нек' пошље опроштаја за то!“ 297

Ма

и

Јали

Па – СА пи Па иј“ Н Јбљиљ-

5!

та

а —= =

ок Ели Ра :1

4 Ј) (РУ

А

а -оаао – че 1 пен ~ а де)

|