Дела Војислава Илића. [Књ.] 1
Преузимање:
Приказ у BnLViewer-у
а по а и
Ри УРуРтРЕ
У 4 —-=,- и
== њи и
=== ји
(НА СЛИЦИ ТИЈАНИНОЈ)
Живот је љутски што и дим, Безбројне слике лете с њим. За један дан, за један час,
Па као и њих нестаје нас. Залуд их човек натраг зове, Спокојно ове зраком плове; Ни молбе наше ни наш јад
Не чују оне више тад;
И само тужна успомена
Остаје даље за времена.
госпођици н=
По вољи своје судбине клете, Прогоњен страшном буром зла,
А мислећ на вас, мило дете, Из даљине вам пишем ја,
Ја, збиља, на то немам право, Ах ви ћете ми дати сад;
Моје је право однб ђаво, А обазривост — бол и јад
За прошлом срећом. Тужна мисб На љубав нашу и на све
Нагонила ме, те сам писб Лакомислене ретке те.
87