Дела Војислава Илића. [Књ.] 1
Преузимање:
Приказ у BnLViewer-у
55
ј "и 3 : / Мени је самом јако криво,
Зашто се вечно сећам вас, Ах сећање мг гони живо
И успомена моћни глас! Ко сморен путник из туђине,
Коме је мрзак живот млад, На обалама бојне Дрине
Ја често сањам онај град У коме буру прве страсти
С весилом песмом сретах ја, И сан, испуњел чудне сласти,
И дан без мира, коћ без сна..
Јурећи нагло са висина,
У слободноме току свом Шуми и тутњи хладна Дрина, И ковитла се преда мном.
По њеним мирним обалама, Као једини накшт њен, Са својим витким гранчицама Жалосна врба баџа сен. У томе хладу, мрка лика, Кад сунце жеже, кипти зној, По какав Турчин из Зворника Спокојно пуши чибук свој И ћутећ' гледа на таласе, Пруживши дуги, прни врат, Док близу њега мирно пасе С босанском робом верни хат. Ретови, њиве и врбљаци