Дело

# О Т .“Р о в Р031АН АЛЕКСАНДРА Л. КИЛАНДА*) ПРВА ГЛАВА Мали Марнје седео је мирно н тихо на својој клугш. Његове превелике смеђе очи давале су уском бледом лицу плашљив изглед, и кад би био изненадно шта запитан, муцао бн и одмах би поцрвенео у лицу. Марије је седео на претносдедњој клуии, нешто погнутих леђа: јер није било наслона а било је строго забрањено наслањати се на позадње столове. Разред је имао час земљоннса од једанаест до дванаест сахата топлога августскога дана после распуста. Сунцс је обасјавало башту ректорову п чегпри велнке јабуке на малом дрвету. На једноме прозору биле су спуштене илаве завесе, а на другоме био је Аврам себи наместно духовит суначни сат са цртама од мастила но прозорској дасци. Наш се занимао тиме, да друговима, који га питаху, које је време, отелеграФише, да је једанаест п по. „Више вароши“, рече адјункт**) са катедре и дуваше у гушчије неро. Имао је слабост да реже гушчија пера, и у свима разредима, у којима предаваше, налазила се прилично лепа збирка пера за нисање, којима се нико ннје служио сем ректора. Па ипакје адјункт Боринг имао живу муку, да нх одржн у реду. Јер се врло често дошавало, да је но који неваљао ученик покунио пера за време одмора, да нх замочно у мастионицу п дотлс њнма мешао по истој, док се врхови нису искривили на све могуће стране и док пера нс беху пуна мастила. Кад би по том *) Александар Л. Киланд, а нравим нменом Рихард Ланге, рођен 8. Фебруара 1810. године у Ставангеру, даровит је норвешки реалиста. Одликујс се јаком психологијом н суштом нсгинитошКу. Нздао је нрво три збирке својих новела од 1870—1882 године, а по том се појавио и својим романима: „Гарман и Норзе“ „Радницн“, „Лађар Ворзе“, „Отров“, „Фортуна“, „Снег“ н т. д. Њего|7!ГЈ1пдбви ТпгШли су доброга одзива у свсму образованомс свету, нарочито пак они у којима слика нриморски живот сво.јих зем.пака. „Отров“ који са „«1>ортуном“ чинн целину, самом темом заелужује озбил.ну пажн.у, коју обрада још вшне нодиже. Преводилац. '*'*) Зван.е, које одговара предавачима у нас.