Дело

Д Е Л 0 33 копљаници држаху лењире на леђима ,• разгневљени Ахнл пак новуче ноге у назад, сав се скупн н снусти се као јеж са Аврамовнх леђа. ..Јест. ја ћу вас научппГ, викну на послетку ректор, кадје дошао до гласа „ја ћу вас научпти, да днгиете таку ларму п галаму п да терате таку обест ! Шта је то било ? Ко је од вас бпо умешан ? Ту се мора примерно казнитн! Је лп ти, Броше, да ниси био н ти помешан?“ „Нисам“, одговорп редар смешећи се бого'ојаж.виво. „Марије! Марпје, тп си био умешан,“ впкну ректор горко, јер Марпје био је њсгов љубимац : „како тп је тако шго могло доћи у иамет ? горе на леђима Аврамовим — шта ? шта си ту тражио ? Одговорн ?“ „Ја сам ирестављао разгневљенога Алнха“, одговорп малп Марије дршћући и иогледа га укоченнм пог.тедом. „Тако, тако — хм, ти сн дакле престављао разгневљенога Ахила; јест, ти н личпш на њега. таквога сам баш себи и престављао“. Ректор мораде нрићи прозору, да се не би насмејао: али сав разред одмах разумеде да је бура прошла. Па нпак с.у стајали кисела лнца п слушали говор, којим их ректор караше, нре но што је иотражио наставника, коме је био ред да пази на мир и ред. Јер била је јасна ствар, да се такав неред не бн могао десити, да није дотичнн наставннк био занемарио своју дужност. А како се слатко зарадовао адјункт Боринг, кад је могао рсктору рећп. да је ред био на адјункта Албома, али да је овај, у колико мује познато, прешао преко пуга у Атенеум да чита новпне. ДРУГА ГДАВА Малп Марнје био је Аврамов најбољи прпјатељ, а Аврам био је ндеал малога Марија. Они су обично радили заједнб свој задатак у Аврамовој соби, и Марнје би се јамачно врло тешко још одржао у школн, да ннје пмао у овоме ослонца. Јер онјебпо врло заостао у свпма предметпма, нзузевши латински. Латпнски беше његова струка и њега је знао добро. Није било облика, није било неправилности, није било правила НЛИ изузетка, па ма био скривен у најдубљој борн Мадвигове врло простране граматике — требало је само запитатн Марија, он је све то добро знао. Одмах од првога дана, кога је рсктор свечано ђацима дао за промену рег теп8а, одлпковао се Марије. Ректор је баш лично бно код његове матере и рекао јој је, да ће ићи малншану на руку, ако хоће да се ода учењу; ректор јој обећа, да ће за њега наћи бесплатно место у школи и да ће га и доцнпје нматн на уму То је бнло матери велика радост п велика помоћ и она утувп снну, каква 1е то милост од ректора, да ће да штудира, ако до чега дотера у латинскоме. јер од тога је зависило. 11а с тога упути сс свака реч ИЗ ректоровнх уста нравце у његову главу и утврди сс ту као клинцнма прикована ДЕЛО 3