Дело

Д Ћ Л 0 35 ‘без наде заљубљен и да му је сада била велнка утеха, да своју чежњу, •своје јаде, своје наде и своје очајање нзлије у верна прса малога Марија. Овај га је слушао с немим дивљењем. Он је до душе пријатеља много ценио: али да је тако велики, тако узвпшен, заљубљен, занета несрећно заљубљен. тоје било више него ли што је могао схватитп мали Марије и то га баци у још бесконачније дивљење. Чинило му се, као да п он сам расте носећп у иола судбоносну тајну: и кад би њу срео на улици — она је била .једна од одраслих кћери проте Шиаре —упро би своје крупне, смеђе очи у њу, пола прекорно, пола тајанствено. Једном по нодне дође Марије даради. Аврам је ту седео, наслоњен главом на руке, зверао је у сто н као да није ни примегио, да је неко ушао. Марије му полако цриће и стави му руку на раме. Аврам се збуњено тргне, не могући се ирибрати. Али га Марије иогледа својим крупним влажним очима ногледом нуним саучешћа, да је то годило љубавнику. ..Јеси ли је данас видео'?и „Не говојш о њој ! Не спомпњи ми њенога пмена! Чујеш ли, Марнје! Ако сп ми пријатељ. закунн ми се, да никад више нећеш поменути љенога имена — закуни се на то !“ „Заклињем се,“ шаиуташе Марије потресен. Ово умирн другога. Он седе, покри лпце рукама и узднсаше. Тако су седели неколико минута. На послетку рече Аврам с муклим, необпчнпм гласом, а оборене главе: „Она ме је невернпчки обманула: све Је свршено — она се верила !“ Маријс тихо узвикну: али нпје смео впше иитати због заклетве. Оиет носле мале иочивке зачу се млпгаво и не.чаЈшо пз Аврамових уста : „С телеграФистом Ерпксеном.“ „С њиме!“ узвикну Марије: „он се два пута јавно за испнт зрелостн н оба је пута сјајно пропао.“ ,Је ли то истина? Марије !“ „Истина, као што је пзвесно, да сам ја сада крај тебе ! Маги ми је сама то причала : она га иознаје.“ Аврам се насмеја ирезриво. „Нећу да га убијем, МаријеЈ* „Зар си се на то бно решио'?“ „Прва моја замнсао била је крв — он нлн ја. Али сад ћу се осветити на други начин.“ Он затури назад своју косу, узе књиге са столице и бацц нх на сго : „Почећемо са математиком, нн речи впше ма о чем другоме!“ Дадоше се тако на математику, да је Аврам, којн је схватао доказе, исте прелазио и објашњавао. За тим је свакад запнтао: „Разумеш ли?,“ на шга је Марије увек одговарао : „Разумем.“ Алп то јс била лаж: он никада није нпшта разумео у матсматици. а најмање данас. Кад су свршнли све задатке за сутра дан, затворн Аврам и последњу књпгу и Ј>ечс: „Тако ћу се осветпгп!" 3*