Дело
36 Д Е Л 0 Марпје је зверао у њега п у књигу. „Радом — наравно! Па када се са универзитета вратим с одличном сведоџбом, па можда н одликован, па када је онда будем срео с њеним бедннм телсграФнстом, онда Ку је ногледати, као што већ умем ја да погледам, као што знаш, — п то ће ми бити освета!“ Аврам са свпм набра обрве п погледа укочено у Марија п овај осетн, да ће то битн н а ј стр а ш н иј а о с вета „Ето маггере“, рече Аврам; он зачу, како се отворише врата од собе његовнх родитеља, коју од љегове собе раздвајаше само узак ходник. Госпођа Левдал уђе са тањиром, пуним јабука и ораха. „Добро вече, Марије, како тн је матери'?“ „Хвала Богу, сасвим добро“, одговори онај и подиже се нешто збуњено. „Прихватите се сад, децо; учинило мп се, да вам је потребно опоравњење после све сухопарне мудрости, што је морате да савладате, јадници!“ Говорила је бергенским диалектом, брзо и звучно и осмејкиваше се, гладећп косу Авраму, који је још опомињао на очајнога љубавника. Госнођа Левдал беше врло лепога младалачкога пзгледа и увек се заносила тиме, да дугачкога петнаестогодишњега дечка туђинцима престави као свога снна. Кад се Карстен Левдал вратио из Париза са најсјајнијим сведоџбама тамошњпх очнпх лекара и с европским маннрима, удала се с места за њега, нре но што је напунила двадееету годину; он је бпо четири до нет година старпји. Госпођа Левдал седе међу дечаке и поче јести једну јабуку. „Какве су вам спрдње опет задали за сутра, де да чујем.” Аврам изброја: „Грчки, Латински и Математику.“ „Ух“, рече госпођа Левда.т, „Грчки, то мора да је нешто страшно!“ „То је Омирова Плнјада, то су песме о грчпм борцима пред Тројом“, рече Марије живо; он није био навикнут, да чује такав говор о класичним студијама. „ЗаЈ> ти не верујеш, да мати зна, шга је Илнјада‘?и рече Аврам п Марије се сав зацрвени. Гоепођа Левдал пак баци ноглед на сина н чињаше се, да не видп забуну Маријеву. „Па какве ће користи бити од тога,“ наставн она, „што ви нспрестано лигате о тим Грцима? Ја до душе не знам, какви оу онда били, када су стајали иред Тројом. Али слушала сам чешће од лађара, који су долазилн у нашу кућу моме оцу, да ннгде на свету ннсу нашли таке лукаве ниткове као шго су Грцн. Као да ми у давнннп ннсмо нмали нсто тако добрих иа и бољих јунака. Где је Сноре ?*) „Ето га нза гебе у рафу.“ „Јесн лн га сада ирочнтао?“ Аврам иодиже руке као да се одбранп од ударца. ' I Сноров „Хајмскриигла", иоторија норвешких крал.ена (1176. год.)