Дело

4* Д Е Л 0 где жпви, што нпје лечила ноге. Госнода су се чудила, жалнла је, обсћала да је пошаљу нознатом лекару, дала јој ио рубље више, напојила чајем, поклонила обућу п казала да дође до њих ка,д нема посла. Једном речју : то су госнода, по мпшљењу Настасииом, разумела њу н жалнла : она се у душп осећала врло добро. Чинило ј‘ој се, да не живп сама на свету п да не впси у ваздуху — нод ногама јој је земља. Она може пћи „у госте“. II она је ишла у гости али некако особпто. У њеном сандуку било је некакво чудновато одело, све. разуме се, од „господског“. Ту је био кратак огртач, прави балетскп, свилене чарапе закрнљене вуном : била је ту и некаква црна, светла, шпанска сукња, сва од трске н гвожђа, чији су крајевн одавно испали — једном речју врло чудна ношња. Оденувши то лакрднјашко одело, она се добро осећала, ншла је у гости, где је овако раднла: одилазила је право у кујну младе господе, заднзала је шианску сукњу, остављала балетскн огртач, скндала свилене чарапе и обућу и узимала рибати, прати, намешгати, дакле — радигн све што јс посао куварице. „ У гостима“ она очисти све ножсвс, опере све тањнре, озноји се од иосла једно двадесет пута и, пошто се напије каФе, одлази. Тако се она гостила врло чудно али јој је ипак б-ило у душн врло весело. Кад би могла. евачим бн захвалнла „младој господи“ за пажљивост, али сем ирања ништа није било у њеној властп. Тако је она ишла у гости подуже, иа је после водила собомиДурђнлку, која је једанпут, када је госноди једнога вечера било врло досадно, особито развеселила господу н свидела им се. — Што не узмемо какво псетанце'? настави млада госнођа. — Можемо ! ириста муж ... Треба удесити штогод ... у општс... на п два.. Настаснја имједала два штенета, алн Дурђилку нпје вишс водила. Тако је прошло новнше времена, и Настасија се добро осећала кад се на једанпут деси овај догађај. Једном, и то беле недеље, дођс младој госнодп изненада страшно миого пријатеља н другова. На један мах заиоче такво весел.е, какво никада не можеш нарочито удесити: вино се просипало, клавир засвирао, заметнуше се пгре, шалс, смејање. Настасија одавно није видела гаквога весеља. Њој бп било тако добро н вссело, како јој је било можда само у раној младости. Заборавила је да је боли нога, по десетн иут трчала ,је по виио, нила н опет трчала н једаниут је некн весељак — госг изненада ухвати п иоигра с њом по соби, чему се сви смејали. Настасију су напојили вином, терали је да се шалн и да говорџ згодне пословице, којпх је много знала. У предсобљу иакуиило сс слушкиња из целе куће : некп ненознатн људи доста леио одети, у новим дугачким капутпма дођоше да забаве радп погледају па разгледавши мало ночеше мало критпковати еву публику п одоше. Настасија ннје слушала те крнтнке него се веселила као дете, заборављајући се, изазивајућн онпгги