Дело

Д Е Л 0 49 смех и господе и гледалаца у предсобљу: она је одпграла некакву чудновату игру, љубила руку, представљала како пде „лака пошта“, при чему је све побочке скакала по соби — речју: чинпла је свакојаке глуностп. Али репертоар њпхов код Настасије нпје бпо велики, а она је хтела све впше и више. Слалп су је час за дуван час за впно. Настасија слети нпз степе. нице као птпца и на једанпут впде, како је слуга заборавио секнру на одморку степеница. Она одједном зажели да пошто по то украде ту се киру : њој се учини, како ће то бити необптно весело па је за тренут. зграбн, одвуче у собу п рече: — „Украдох од слуге !“ иа се заценп од смеха. То је било тако глупо, да су се сви тресли од смеја, а Настасија — разуме се — највише. Не опазпвши да Је весеље узело други правац, док је она пшла за куповину, онајепо повратку причала — непрестано тресућп се од смеја — како је на степеницама срела слугу, којп је тражпо своју секпру (и представљала је) па не нашав је, какоје грдио. Како је тај наставак приче о секирп био сасвим неочекнван усред новог весеља, то се публика оиет засмејала, а Настасијп је бнло још смешније. Другога дана ниједан гост није баш добро запамтпо, како се свршио веселн дан п вече. Нико се ниЈ'е сећао нп Настаснје и тек после недељу п ио дана спомену је неко — госпођа или куварица. „Што ли нема Настасије тако дуго ?“ Прође још једна недеља, а Настаспје нема па нема. Куварцца оде до њенога стана, али је нп ту не нађе ; тамо јој рекоше, да је она пре две п по недеље отишла у купатило п да се од тога доба није „навраћала“. Угао је пздат другом, сандук и „анђеои били су код газдарице, а Дурђилка шета куд стигне. Газдарпца се није тако ласкаво пзражавала ни о Настасији ни о Дурђилки, која је — ваља рећи — врло пажљиво слушала сав тај разговор. А ево шта се догодпло са Настаспјом. Сутра дан иосле веселога дана Настасија је пошла у купатнло, намеравајући да отуда сврати до „младе господе,“ да изрнба собе „после јучерашњице,“ да уреди, речју да оде „у гостп“. Настасија се непрестано сећала јучерашњег весеља. Она се тако радовала због иажње и смеја, коЈе је јуче пзазпвала, да ју је и дапас гонило да изведе какву смешну досетку. При нзлазу пз купатила примети она чнтав ред судова и хпгро зграбпвшп, сакри један суд иод хаљину: она је зампшљала. како ће се госиода засмејати, када се појави и кад се опет похвали крађом, као што су се јуче свп смејали крађи секпре. Шчепавши суд, она трком побеже, али мислећп да ће бити још смешније, ако придигне два (у Тули их много пма, мпслила је она), врати се, сподби други, иа на једанпут грећи, па и метлицу... — Шта ти то радиш? озбиљно алп мирно рече слуга, којн се пзненада појави. — Брате драговнћу, ја од шале. дмо 4