Дело

51 д е л о И заиста само љубав према нсету држалају је још на ногама. С најбољим, с најсрдачнијим другом ми се не састајемо тако ннтн му хитамо на сусрет с таком ватреном љубављу, како је Настасија желела ;и хитала да сс нађе с Дурђпдком. „Али у „углу“ нема Дурђплке. — Где је? једва дишући рече Настасија. — Где 1е? Па узео је твој војник.. II она пошла? Зар Дурђнлка утекла с војником? — Шта да ради! Овде је нема ко храннти. — Ух проклето ство]>сљс ! повнчс она ражљутивши се. Удавнћу те заједно с војннком! Неверне уљс ! — Куда се одселио војнпк? Дај ми адресу, идем да уништим оба неваљалца! Видеше да .је војник отишао некуда врло далеко, те нпје бпло могућно ићн сада, ноћу. У гљсву п узбуђеном стаљу Настасија је провела у газдаричнној кујни целу ноћ, нонивши најпре нодоста ракије за шцанску сукњу, коју је дала газдарици Целу ноћје илакала, грдпла, склапајући очи само за тренутак; становницн углова, које јо баш она частила, грдили су је целу ноћ шго их узнемирава. У јутру мамурна п још болеснија и слабпја, упути се она .војнпку. Она је била тако бона да сс нпје могла љутити на Дурђилку, размисливши о љеном Јадном положају : она је била убсђена да ће се нсето обрадовати љојзн и све ће нћи по старинскн. Њој је ваљало само погледати на љега. — Где је исето? доста категорично упита она војнпка, нашавшп га у „углу“ на Петроградској страни. — Какво нсето? — Какво? Мојс псето! Где је Дурђилка? — Садека оиа није чвоја! мнрно па н нодругљпво одговори војник. — Како нијс моја. лопове ннједан? — Не лармај, бабо! Лепо ти говорим, да исето није сада твоје! Неће лоћп за тобом п.I да јс позлатпш! — Лажеш, несретниче!... грло ћу нресећн лопову! — Чујеш, бабо! Ако потегнем. . Војник показа песннцу. — Чувај се овога! Ја ти говорнм као што је. Ено твога нса па иди пробај, хоће лп с тобом. У куту нза сандука внрила је љушка Дурђнлкина. Настаснја утрну од радости, чнм угледа ту љушку. — М;1ЛО моје! прошанта она с правом материпском пежношћу, прн•лазећп нажљнво Дурђплци, не размншљавајући што јој опа не прилазн и што нн љушка ии очи нису као нрс. — Дурђилушка! нрошапта Настасија, пружпвши руку псету. Алп Дурђнлка на јсдан нут иоказа зубс и давећп сс нечнм заре;жа на Настасију као иа крвног испрпјатеља. — Јесп .је узсла? •с.ужнваље.м .рече војинк Иди. приблпжп сс ! 4*