Дело

5 2 Д Е Л 0 — Дурђилушка! Дијете! шапташе јој Настасша скамењена, не знајући за се... Ја сам... ште ти је? Али Дурђидка је режала све страшније. Длаке на затиљку накострешиле се. — А шта си ти то урадио. душманиие ? са свим очајно повика. Настаспја нзненада, обраћајући се војнику. Шта си радио са мојимпсом? — Будало! заустави је војник. Она се окотила!... Шта се ти ту издиреш на мене? Ударићу те, јер ми дојади!... •— Окотпла се! прошапта Настасија нребледивши. II ту ноче одвратан и ужасан призор. У „углу“ војникову диже се ларма, зачу се узвив, лавеж, кевкање шгенади, ударање, звук разбијене стакларије. Призор су завршпли позорници. Побила штенад, причали су сутра дан по угловима. Војнику је- расекла образ.. Све је иоломила... Псету је сломила ногу... После сује одвели у иолнцпју. Луда Ј*е — веле. Настасија је тада мора бити умрла у полицији, јер није више имала за шта живети.