Дело

Д К Л 0 610 овој аксиоми: тРоиуопв-поиз зиШг а поиз-тетез!* Оно истниа Француска је богата земља н не би зазирала од тога експеримента, али смо сигурпн да има некога који има више духа п од самога Волтера, који је богатпјн и од самс Француске, а то је — цео свет Енглеска је мајка слободпог промета, па кад је подизала своју индустрију, увела је заштитиу царину. Ко је нодигао нндустрију у Француској иего Конрад са заштнтном царииом? Па н самом полптнчком уједпњењу Немачке претходпо је ХоШегеШ са иривременим пјротекционизмом, чији најглавнији промотор беше познати немачкп економиста Фридрих Л.ист Данас је Факат, да је Мелинова тарифа мак симум и минимум шкодљива за обе земље. Ево шта нам вели статистика: Фраицуска је увозила у Швајцарску по трговачком уговору од 1882 год. око 243 милиона динара годишње, а Швајцарска у Француску 123 милпона. Данас пак видимо, да је Швајцарски извоз у Франиуску смањен у пола, а можда и впше. а то се нарочито примећује на главнијим индуетрнјскпм н агриколнпм пронзводима, као на сатовнма, накпту, платну, сиру, стоци и дрвнма. Ш сами меродавип Фактори у Француској, иа шта више и они којн у иарламенту подржаваху Мелннову протекционистичку политику, данас увиђају њене рђаве последице, изузимајући Мелина са Француским пндустрпским удружеп.ем — к је гледа само своје личне пнтересе — ои је, пре неки дан, па једној гозбп, рекао, да Француска мора да продужн своју досадашњу економску полптпку, ако хоће да њена индустрнја заузме прво место. Ну, протекциоиисте заборављају ова два Факта: 1-во да је предмет ипдустрије да пропзведе миого ајеФтино; п 2-го да је апсолутно немогућпо увестп јеФтино своју робу у друге земље, а да н страпи производи улазећи у њнхову земљу не подлегпу истим одговараЈућпм таксама. Да би што правидније појмили екопомскп положај Швајцарске, нароч чито њепе одпосе са Француском и Италијом, са којима је нмада пајвише промета, навешћемо неколико редака пз нзвештаја позпатог швајцарског државпика н Федералпог саветпика Хита Гћт-а, којн је поднео као делегат савезним скуиштинама 1892 год. после дугих преговора за скдапање трговачког уговора између Фрапцуске и Швајцарске: „Наша политика на спрам нашнх суседа, вели он, подједнако је лојадпа, у њој се огледа потпуна равнотсжа и према јединма и према другпма. Године 1886, пошто је Немачка успоставила своју аутономпу тариФу, мп смо се обрати ш кнезу Бизмарку једном нотом схНетешеп! Јегте, тражећи ревизнју трговачког уговора. Кнез Црзмарк био је првп ко:и је замишљао да се доктрина аутономне тариФС не може свести, па је ипак призпао иужиост да нам учинп уступкс, закључивши са нама 1888 године погодбену гариФу (1агШ сопуеп11опа1). У псто време и Аустрија је повисила своју тарнФу и ми смо са њоме поступпли иа истп начин, са нстом епергијом, закључпвшн успешно трговачки уговор, посдс шестсмесечиог преговарања у Бечу. 11а п сама Италиј , посде тешких иапрсзања, учииила нам је уступке па пзвссне артикде, као иа памучнс тканнпс п машинернју, које је сматрала За пужно да не да Фрапцуској 1887 и 1888 године.*